Zbog topljenja otrovnog zlata pre 13 godina, u Boru svake godine 200 ljudi oboli od kancera

Objavljeno: 20. 03. 2016.

U želji za što većom dobiti, u borskoj Topionici 2003. i 2004. istopljeno 20 puta više toksične rude od dozvoljenog, što je ostavilo nesagledive posledice po stanovništvo. Do danas za ovo niko nije odgovarao

Pišu: Tanja Tapušković i Sanja Nakić

Otrovni oblaci koji su prekrivali Bor 2003. i 2004. godine ostavili su katastrofalne posledice po zdravlje stanovnika ovog grada. Tada je u Topionici i rafinaciji bakra u Boru pretopljeno oko 20 puta više toksične rude iz rudnika zlata “Čoka Marin” nego što je bilo dozvoljeno, a oko 200 tona teških metala palo je na grad. Danas, 13 godina kasnije, kako je CIK utvrdio u istraživanju, respiratorna oboljenja i maligne bolesti su u konstatnom porastu, a godišnje se javi oko 200 novoobolelih samo od kancera. Lekari tvrde da će ovaj broj u budućnosti samo rasti.

Preduslovi za stvaranje ekološke katastrofe stvoreni su kada je Ministarstvo za rudarstvo i energetiku u avgustu 2003. dalo saglasnost za istraživanje rude i uzimanje tehnološkog uzorka u rudniku “Čoka Marin”, u sastavu Rudnika bakra Majdanpek. Radovi su počeli u novembru te godine, a posao je dobilo preduzeće “Ruding” iz Knjaževca. Iako je bilo odobreno da se izvadi 500 tona, otkopano je oko 9.000 tona rude, prema nekim informacijama čak i 12.000, koja je sadržala velike količine žive, arsena, kadmijuma i drugih otrovnih materija. Poređenja radi, u odnosu na sadašnji koncentrat koji se prerađuje, koncentracija kadmijuma bila je 30 puta veća, žive 3,48, a arsena dva puta.

coka marin

Ulaz u rudnik “Čoka Marin” Foto: CIK

Ova toksična ruda pretopljena je u tada staroj i dotrajaloj Topionici bakra u Boru, čiji su prvi dimnjaci udaljeni 500 metara od centra Bora. Godinu dana kasnije, 31.oktobra 2004. godine, obustavljeno je iskopavanje rude odlukom Rudarske inspekcije pod zvaničnim obrazloženjem da nije prikupljena odgovarajuća projektna dokumentacija i odobrenje za izvođenje radova u rudniku “Čoka Marin”. Međutim, pravi razlog zaustavljanja projekta bila je pobuna Borana zbog prekomernog zagađenja vazduha.

Broj konstantno raste

Prof. Dr Milorad Grujić sa Rudarskog fakulteta u Boru objašnjava da je tadašnje prisustvo štetnih komponenata u koncentratu topljene rude, iako je on bio razblažen, bilo veoma visoko i daleko iznad dozvoljenih granica.

“Arsen, živa i kadmijum su svaki na svoj način veoma otrovni elementi koji u vazduhu, vodi i zemljištu predstavljaju veoma intenzivno zagađenje. Proizvodnja otrovne rude na kraju je zaustavljena kada se sagledala ukupna štetnost po zdravlje ljudi”, ističe Grujić.

Njegove navode potvrđuje Snežana Šerbula, profesor na Tehničkom fakultetu u Boru i šef katedre za zaštitu životne sredine. Ona kaže da je u 2003. u vazduhu najviše bilo arsena i kadmijuma, koji su kancerogene materije i izazivaju rak.

“Pored toga, bilo je i žive, olova, bakra, cinka i svih ostalih, što se sa hemijskog aspekta zove, teški metali. To su kancerogene materije i to je propisala Svetska zdravstvena organizacija. Količina i te koncentracije mogle su da utiču na zdravlje ljudi. To su sve koncentracije koje su od 300 odsto do 10.000 procenata veće od dozvoljene granice”, kaže Šerbula.

Zagađenje vazduha, zemljišta i vode tokom narednih godina dovelo je do konstantnog povećanja bolesti, posebno astme, raka pluća, ali i drugih malignih bolesti. Dr Svetlana Andrejev, načelnik onkologije Opšte bolnice Bor, kaže da, kada se govori o uticaju polutanata na razvoj malignih oboljenja, “pretpostavljena hemijska geneza dosta dugo traje i da ima latentni period od osam do čak 40 godina”.

“Nesumnjivo je da je bilo aerozagađenja u Boru, koliko ga sada ima ne znam. Krivulja stalno raste i konstantno se povećava broj obolelih od kancera, s tim što postoje varijacije od godine do godine. Prethodnih godina u borskoj opštini beleži se oko 200 novih slučajeva godišnje”, kaže dr Andrejev.

Lekari ističu da su na udaru najviše deca, kod kojih je zbog zagađenog vazduha uočen usporen rast i razvoj, smanjena otpornost organizma prema infekcijama i nastanak oboljenja unutrašnjih organa. Da je situacija alarmantna potvrđuje i dr Dragomir Đokić, pedijatar hematolog iz Instituta za majku i dete iz Beograda, koji je lečio jedno dete obolelo u Boru.

“Jedan od uzroka nastanka bolesti kod deteta koje sam lečio je upravo preterana zagađenost vazduha koja je bila najveća 2003. godine. Nažalost, tek će biti obolele dece, i to je strašno. Uzrok malignih oboljenja jesu i genetski faktori, ali su svakako nezaobilazni spoljni uticaji životne sredine, a pravi primer je upravo grad Bor”, objašnjava dr Đokić.

Marija umrla u 29. godini

Centar za istraživanje korupcije uspeo je da stupi u kontakt sa porodicom Spasić iz Bora, čija je ćerka lečena na Institutu za majku i dete u Beogradu.

“Moja četrnaestogodišnja ćerka obolela je od leukemije. I ona nije bila jedina. U gradu se pričalo da je 15-oro dece koja su rođena kad i moje dete takođe bolesno. Teško je, ne dao Bog nikome… Vi ne znate koliko je to strašno tada izgledalo… Za sve su krivi oni koji su topili rudu 2003. godine. Pitam se kako bi ti ljudi reagovali da su se njihova deca razbolela. Mogli su da zaustave kada su videli da tu nešto nije u redu, da upozore ljude”, kaže Boban Spasić iz Bora.

Porodica Marinković pretrpela je najteže posledice. Dvadesetdevetogodišnja Marija u oktobru prošle godine izgubila je bitku sa opakom bolešću. Njen otac Dragan odgovornim smatra one koji su dozvolili da se topi ruda prepuna otrova.

“Ja sam svoju devojčicu izgubio… Šta su topili u topionicama te godine to samo oni znaju, a mog anđela više nema. Ljudi su te 2003. šetali sa čarapama preko glave, gušili se, nosili peškire preko lica, ne znam ni sam šta smo udisali. Samo znam da moje Marije više nema. Ne očekujem da će krivci da odgovaraju, jedino što čekam je da zapalim sveću za svoju ćerku… Nažalost, moje dete nije jedino. Ima puno druge dece kojima se to dešava sve više i više, kao i žena”, rekao nam je Dragan Marinković.

Zaradili 11 miliona dolara

Posao za istražne organe mogla bi da predstavlja i provera uslova pod kojima je 2003. godine vađena ruda iz “Čoka Marina”. Naime, knjaževačka firma “Ruding” je radove na eksploataciji naplaćivala od 75 do 150 evra po toni rude, dok je borska firma “RDS”, koja je nekoliko godina kasnije nastavila da vadi rudu, za taj posao uzimala 54 dolara po toni. Firma “Ruding” je na kraju prihodovala 11 miliona dolara, a velika sredstva RTB Bor isplatio je i Institutu za rudarstvo i metalurgiju, koji se u to vreme zvao Institut za bakar.

U pokušaju da utvrdimo da li su nadležni bili svesni šta se dešavalo tokom topljenja rude, CIK je razgovarao sa sadašnjim i prethodnim rukovodstvom RTB Bor.

“U 2003. godini, oko 3-4 meseca, topljena je ruda iz “Čoka Marina”. Tada je kroz taj proces pokušaja dokazivanja te tehnologije emitovano 215 tona štetnih komponenata, najviše u vazduh i delimično u vodu. To su uglavnom bili živa, arsen, kadmijum, olovo i cink. Za tu situaciju odgovorni su tadašnji menadžment RTB-a i Instituta za rudarstvo i metalurgiju”, kaže Saša Perišić, pomoćnik direktora RTB-a za ekologiju i zdravlje ljudi.

sumpor-rtb-bor N1

Stara Topionica Foto: N1

Greše i ljudi u NASA

Međutim, druga strana smatra da ništa loše nije urađeno. Mile Bugarin, tadašnji zamenik direktora Instituta za rudarstvo i metalurgiju, a danas direktor te ustanove, čiji je zadatak bio da vrši nadzor nad iskopavanjem i topljenjem rude, negira odgovornost za ekološku katastrofu i ističe da je “cela priča po svim aspektima izmišljena”.
“Mi uopšte ne bežimo od istine, ako smo napravili grešku reći ćemo da smo je napravili. Greše i ljudi koji rade u NASA, pa šta. Tako da mi ne bežimo od odgovornosti. Nisam učesnik toga, ali sam dobro pratio situaciju…”, pokušao je nevešto da objasni Bugarin.

Na naše pitanje zašto je iskopano više rude od dozvoljene količine, on je dao neobično poređenje.
“To je kao da me pitate da li sam pojeo više supe nego što je trebalo”, rekao je Bugarin, izbegavši da da konkretan odgovor.

Direktor RTB-a u spornom periodu bio je Borivoje Stojadinović, koji je sada na poziciji zamenika direktora Instituta za rudarstvo i metalurgiju. On kaže da ne zna tačne parametre o sadržaju štetnih komponenti topljene rude jer je prošlo skoro dvanaest godina. Ipak, tvrdi da veća količina pretopljene rude od dozvoljene nije mogla da utiče na zdravlje građana Bora.

“Dobili smo dozvolu da uradimo probni uzorak i ispitivanje u topionici. To iskopavanje je urađeno, uzet je uzorak, mislim da je nešto veća količina od one koja je bila dogovorena prvobitno. Radili smo takav miks koji je bio razređen na tako mali uzorak, tako da ukupni parametri na aerozagađenje koji su se kasnije pokazali apsolutno nisu mogli da se odraze u nekoj znatnoj količini, niti da utiču na zdravlje građana”, rekao je bivši čelnik RTB Bor.

Novinari CIK-a pokušali su da u Ministarstvu rudarstva i energetike saznaju da li je ikada izvršen inspekcijski nadzor u slučaju “Čoka Marin” i da li su protiv osoba koje su u to vreme donosile odluke podnete krivične prijave ili pokrenut bilo kakav postupak, međutim, na naša pitanja nije odgovoreno.

Građani Bora danas su saglasni da je vazduh mnogo čistiji. Međutim, strahuju da će posledice masovnog trovanja tek da nastupe. Zbog toga se nadaju da će državni organi konačno da reaguju i kazne ljude koji su, vođeni željom da ostvare veću dobit, čitavom stanovništvu naneli nenadoknadive posledice.

Leave a Reply