Opštine ne objavljuju potpune podatke o budžetu i javnim nabavkama

Objavljeno: 18. 05. 2016.

Piše: Dragana Krunić

Nijedan informator o radu lokalnih samouprava nije sačinjen u skladu sa Uputstvom i Zakonom o pristupu informacijama od javnog značaja, a najčešće nedostaju podaci o budžetu, javnim nabavkama i državnoj pomoći, pokazalo je istraživanje Beogradske otvorene škole (BOŠ) o nivou transparentnosti lokalnih samouprava.

Na konferenciji BOŠ-a, „Lokalna transparentnost: borba protiv korupcije i razvojna šansa“, navedeno je da su analizirane internet prezentacije opština, informatori o radu i zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja u 169 opština.

Rezultati istraživanja pokazuju da je, u odnosu na 2015. godinu, transparentnost informacija lokalnih samouprava manja, a naročito u oblastima koje se tiču budžeta (u 54% slučajeva), javnih nabavki (u 70% slučajeva), državne pomoći (dostupni u informatorima u samo 22 opštine ili 13%).

Sanja Nevski, član projektnog tima BOŠ-a, kaže da rezultati pokazuju da su Internet prezentacije opština teško pretražive, loše ažurirane i nepregledne. „Iako 165 od 169 opština objavljuje informatore o radu, oni su nepotpuni i ne sadrže sve ono što po Zakonu treba da sadrže. Samo se ispunjava ta formalna obaveza, a podaci i dalje ostaju nedostupni“, rekla je Nevski.

Ona je navela preporuke za unapređivanje transparentnosti rada državnih organa, a posebno lokalnih samouprava. „Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja koji imamo je veoma dobar, ali mi smatramo da treba unaprediti deo koji se odnosi na obavezu objavljivanja informatora o radu, da se oni modernizuju i budu objavljeni na Internetu kao platforma ili otvorena baza podataka, i isto tako na sajtu opštine“, istakla je Nevski.

Izvršni direktor BOŠ-a Milorad Bjeletić objasnio je da je akcenat celokupnog projekta na podsticanju takozvane proaktivne transaparentnosti državnih organa, koja znači da sami organi objavljuju informacije o svom radu na uvid javnosti, bez potrebe da im to građani ili javnost traže. „Transparentnost rada državne uprave, i to proaktivna, je važna jer se tako stiče poverenje građana. A transparentnost uopšteno, plus aktivizam organizacija civilnog društva i građana vode do manje korupcije, a kad je manje korupcije rastu razvojne šanse društva“, rekao je Bjeletić.

Zamenica Poverenika Rodoljuba Šabića, Stanojla Mandić, kazala je kako je potrebna i promena zakona kako bi obuhvatao više državnih organa koji imaju obavezu da objavljuju informatore o svom radu, jer trenutno od 11.000 državnih organa svega 3.000 ima tu obavezu. „Do sada nije podneta nijedna prekršajna prijava protiv opština koje su u obavezi da objavljuju Informatore o radu, a to ne čine na pravi način. A najveći problem zašto opštine ne objavljuju ili objavljuju nepotpune informatore je potpuno odsustvu nadzora upravne inspekcije“, naglasila je Mandić.

Predstavnik Delegacije EU Nikolas Bizel, naveo je da se Srbija rangirala kao 47. od stotinu zemalja po transparentnosti trošenja sredstava.

Predstavnik DRI Duško Pejović naveo je da su opštine plodno tlo za korupciju jer ne objavljuju zakonski propisane informacije koje se tiču uglavnom budžeta. „Po zakonu svaka opština je dužna da kod odobravanja sredstava za subvencije donese poseban program u kome će se dokazivati za koje namene su ta sredstva potrebna. A bilo je situacija da su nam prilikom revizije samo iznosi koji se prikazuju jasni, dok su namene toliko nejasne i ponekad smešne“, rekao je Pejović.

Projekat „Jačanje lokalne transparentnosti“ sprovela je Beogradska otvorena škola i Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, uz finansijsku podršku EU i Republičke kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.

Leave a Reply