U državi niko ne zna koliko ljudi radi u ministarstvima

Objavljeno: 25. 05. 2016.

Od broja ministarstava daleko je važniji broj zaposlenih u njima, ali nadležni organi o tome nemaju nikakve podatke, utvrdio je CIK u istraživanju. Stručnjaci se slažu da glavni problem državne uprave nije višak radnika, već njihova stručnost i efikasnost, a ističu i da bi trebalo da učinimo korak napred i fiksiramo broj ministarstava

Pišu: Dragana Krunić i Slađana Gavrić

Broj ministarstava u budućoj vladi i mogućnost da u novom sastavu bude jedan resor ili ministar manje ovih dana je aktuelna tema. Mediji su u nekoliko navrata spekulisali koje bi ministarstvo moglo da bude “ukinuto”, o tome je juče govorio i premijer Aleksandar Vučić, ali niko ne pominje daleko važniju stvar od broja resora, a to je broj zaposlenih u ministarstvima. Ispostavilo se da je o ovome i teško diskutovati, jer niko u državi, kako je CIK utvrdio u istraživanju, ne zna koliko ljudi radi u administraciji (?!).

1101015829

Foto: Tanjug

Naime, Centar za istraživanje korupcije je pre dve nedelje poslao pitanja Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave u vezi sa brojem zaposlenih u državnoj upravi, s namerom da utvrdimo koji je optimalan broj između broja zaposlenih i broja resora u vladi. Međutim, konkretan odgovor nije stigao. Ispostavilo se da niko u državi ne zna sa preciznošću, ili neće da otkrije, koliko ljudi radi u ministarstvima, proizilazi iz odgovora koji smo dobili:

„Ministarstvo se suočava sa problemima kao što su: registar zaposlenih koji vodi Uprava za trezor, a kog smo mi samo korisnici, i treba da uzimamo podatke iz tog Registra i koristimo ih za potrebe realizacije reforme; korisnici javnih sredstava koji treba da unose podatke radi evidencije broja zaposlenih ne unose ih u zakonskom roku, pa samim tim nemamo ni pouzdane podatke; Ministarstvo ih je upozorilo dopisom prošle nedelje, sa rokom do kraja te iste nedelje, i to je suštinski bio razlog čekanja na naš odgovor. Međutim, pomaka nije bilo”.

Na kraju, nadležni u Ministarstvu državne uprave dodaju da “kao i do sada, Ministarstvo ne bi da izlazi sa podacima koji nisu potpuno precizni ili makar pouzdani”, ali i napominju da su “u međuvremenu angažovali eksperte koji će nezavisno da prate reformu javne uprave, uključujući i podatke o broju zaposlenih u upravi”.

Screen Shot 2016-05-24 at 4.02.54 PM

Inače, poslednji relevantan podatak o broju zaposlenih u ministarstvima CIK je pronašao na sajtu ovog ministarstva, u dokumentu „Moderna država – racionalna država“, u kome je juna 2015. rađena analiza uprave i broja zaposlenih u 2014. Ukupan broj zaposlenih u državnoj upravi tada je iznosio 27.275, dok je u 14 ministarstava (bez MUP i Ministarstva odbrane) radilo 4.556 ljudi.

Nakon ove analize, državni funkcioneri nisu izlazili sa preciznim podacima o obimu državne uprave, a u javnosti se samo spekulisalo o trenutnom broju zaposlenih, o broju onih koje treba otpustiti i o racionalizaciji javnog sektora koja je u toku.

Ključni su efikasnost i kvalitet usluge

Zanimljivo je, ipak, pomenuti da je samo Ministarstvo državne uprave u pomenutoj analizi ustanovilo da naš sektor državne uprave nije veliki, i da je čak najmanji u poređenju sa regionom i EU, ali je pitanje efikasnosti i kvaliteta njegovog rada važnije.

Prema navodima iz dokumenta „Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji (Sl. glasnik RS br. 9/14 , 42/14 – ispravka), objavljenom na sajtu Ministarstva državne upravenavodi se „da pojedine aktivnosti do sada nisu u potpunosti sprovedene u skladu sa suštinom racionalizacije, koja podrazumeva ukidanje nepotrebnih poslova, pojednostavljenje procedura, smanjivanje broja zaposlenih za kojima ne postoji potreba…“.

Na koji način je do 2014, kada je urađen ovaj presek, obavljana racionalizacija državne uprave pokazuje sledeća analiza iz istog dokumenta:

„Zadržani su pojedini organi ili preveliki broj zaposlenih u pojedinim organima, dok je u pojedinim, bez opravdanog razloga, smanjivan broj zaposlenih. U pojedinim slučajevima rešenje nije bilo u mehaničkom smanjivanju ili povećanju broja zaposlenih nego u njihovoj preorijentaciji i sticanju novih znanja. Posledice takve “racionalizacije” često su bile u prijemu novih službenika“.

Takođe, Ministarstvo državne uprave konstatuje da „sve to dovodi do nedelotvornog i neefikasnog obavljanja poslova javne uprave, nesrazmerno velikog broja zaposlenih u pojedinim organima, neadekvatnog korišćenja resursa, kao i nepotrebnih visokih troškova javne uprave“.

Ministarstva služe za potkusurivanje

Domaći ekonomski stručnjaci saglasni su sa ovakvom analizom i napominju da nije važan broj ministarstava i zaposlenih u njima, već njihov kvalitet rada i efikasnost. Urednik portala Makroekonomija Miroslav Zdravković smatra da ministarstva oduvek služe za potkusurivanje među strankama koje formiraju vladajuću koaliciju.

„Poenta nije u tome da li nam treba više ili manje ministarstava, nego koliko oni imaju kapaciteta i koliko su kvalitetna u pružanju dobre usluge. Dakle, samo je pitanje koliko su ministarstva loša ili dobra u svom poslu, da li su konkretne funkcije ispunjene, i to u skladu sa njihovim finansiranjem“, navodi Zdravković.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić naglašava da je, radeći analizu „koštanja“ državne administracije i odbrane u odnosu na bruto društveni proizvod (BDP) Srbije, ispalo da smo najmanje opteretili BDP od svih zemalja u Evropi.

Screen Shot 2016-05-24 at 3.58.53 PM

„Ako uporedimo koliko novca Srbija izdvaja za administraciju i odbranu u odnosu na naš BDP, koji sada iznosi oko 37,5 milijardi dolara, imamo najniže opterećenje BDP-a u Evropi. Međutim, kako je BDP naše zemlje mali, za nas je to veliki izdatak“, kaže Nikolić.

Screen Shot 2016-05-24 at 3.59.08 PM

Kada je već pomenut trošak za državu, u budžetu za 2016. godinu, kada je bilo predviđeno 16 ministarstava, za celu administraciju izdvojeno je čak 61.573.752.000, a za plate zaposlenih u toj administarciji 49.237.447.000 dinara. Ovako veliki iznosi, kako je CIK-u potvrđeno u Ministarstvu finansija, navedeni su stoga što su MUP i Ministarstvo odbrane dostavili podatke o potrebnim troškovima celih ministarstava, a ne samo administracije (uključena i policija i vojska). To možda i ima smisla jer se u dokumentu Ministarstva državne uprave o zaposlenima u sektoru države, a u okviru analize opšte države: „Moderna država – racionalna država“, rađenoj juna 2015, konkretno navodi da su u tabeli „prikazana sva ministarstva, osim Ministarstva odbrane čiji broj zaposlenih nije prikazan zbog poverljivosti informacija“.

Dakle, ako bi se sasvim izuzela ova dva ministarstva, dolazi se do podatka da je za ostalih 14 iz budžeta za plate i doprinose planirano 1.877.559.000 dinara. Međutim, nije poznato na koliki broj zaposlenih se deli ovaj iznos jer je, kako se čini, „prebrojavanje“ državnih službenika u ministarstvima i celoj upravi u ovom trenutku nemoguća misija.

Mandatar izvestan, ali ne i broj ministara

Ono što je za sada izvesno to je da će novu vladu ponovo formirati Srpska napredna stranka, a Aleksandar Vučić juče je izjavio da će novi kabinet najverovatnije imati jednog ministra manje, i da neće biti veći, već jednak ili malo manji u odnosu na prethodni saziv.

“Ipak, nemojte me držati za reč. Pošto ima još nekih ideje. Postoje predlozi da se jedan sektor izdvoji, ali videćemo još”, dodao je premijer.

Analitičari u razgovoru za CIK ističu da je broj ministarstava ili ministara u novoj vladi teško predvideti, a doktor političkih nauka Vladimir Goati smatra da to i nije toliko važno.

“Ministri su u proteklom razdoblju bili, da tako kažem, malo potisnute figure, više je premijer imao ključnu ulogu, pa je nemoguće oceniti ministre i shodno tome proceniti ko bi mogao da „ispadne“. To vam je teže od gledanja u kuglu“, kaže Goati.

On navodi da procena o tome koliko nam je potrebno ministarstava zavisi od toga šta je u ovom trenutku prioritet zemlje, ali da, naravno, broj resora zavisi i od podele političkog plena među koalicionim partnerima. Ipak, ističe Goati, najvažnije je ustaliti broj ministarstava u Srbiji.

“Trebalo bi učiniti korak napred, a taj korak je da se fiksira broj ministarstava. To ima većina zemalja koje važe za stabilne demokratije. Kod njih se tačno zna broj ministarstava i njihovi nazivi, što je utvrđeno zakonom, pa ne može niko da formira još tri ministarstva po volji, i da ih da koalicionom partneru da bi zadovoljio njegove apetite“, naglašava Goati.

Screen Shot 2016-05-24 at 4.04.23 PM

Naš sagovornik navodi da bi idealan broj ministarstava za Srbiju bio 12.

“Ako pogledate evropske zemlje slične veličine kao što je naša, onda bi verovatno za Srbiju bilo sasvim dovoljno da ima 12 do 15 ministarstava. Iz teorije je poznato da za svako kolektivno telo koje je veće svaki novi član troši mnogo više energije i da svaki novi član povećava uveliko sate potrebne za donošenje celishodnih i kvalitetnih odluka. Uzimajući to u obzir, kao i činjenicu da smo mi siromašna zemlja, 12 resora je dovoljno”, tvrdi Goati.

Zbrajanje “baba i žaba”

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković slaže se da treba ustaliti broj ministarstava, ali ističe da se racionalnost jedne vlade ne ogleda samo u optimalnom broju resora, već da je mnogo važnije da su oni efikasni i da ih vode kompetentni ljudi.

“Niti je dobra ta demagogija da je dovoljno i potrebno imati 10 ministarstava, niti treba ići na neki veliki broj resora. Recimo, kad skraćujete taj broj veštački, onda zbrajate “babe i žabe”, a s druge strane, ukidate neka potrebna ministarstva, poput nekadašnjeg ministarstva za manjinska i ljudska prava, koja vam trebaju”, objašnjava za CIK profesor Stojiljković.

Hronološki gledano, od 2000. godine, kada je vladu činilo 24 ministarstva, do danas, kada imamo 16, broj ministarstava se menjao, a vremenski najbliža značajnija “seča” desila se u drugom mandatu Mirka Cvetkovića, kada je broj smanjen sa 24 na 19. Profesor Stojiljković ne podržava naročito ideju smanjenja broja ministarstava ukoliko to znači samo formalno ukidanje, a faktički pravljenje većeg posla drugim postojećim ministarstvima.

“Smanjivanje broja ministarstava jeste popularna i racionalna mera ako je u skladu sa razvojnom strategijom, ali s druge strane imate brojne departmane i cela ministarstva u koja se uključuje sve i svašta, pa dobijete velika ministarstva za onoga ko je u tom trenutku politički važan. Recimo, sve i svašta su spajali svojevremeno Velja Ilić i Zorana Mihajlović”, ističe sagovornik CIK-a.

Leave a Reply