Agencija za lekove na luksuzno potkrovlje i štampu knjiga spiskala 70 miliona

Objavljeno: 30. 05. 2016.

ALIMS je 2008. nepotrebno uložio čak 47 miliona dinara u adaptiranje i skupoceno opremanje potkrovlja svoje zgrade. Ova državna institucija uložila je i oko 20 miliona dinara u štampanje i prodaju publikacija, od kojih je 70 odsto propalo

Pišu: Katarina Stamatović i Dragana Krunić

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) utrošila je oko 70 miliona dinara na luksuzno opremanje potkrovlja zgrade u sedištu Agencije, izradu studije o novoj poslovnoj zgradi, kao i na sumnjive poslove štampanja i prodaje stručnjih knjiga, pokazuju dokumenti do kojih je došao CIK.

Ovi, moglo bi se reći, potpuno bespotrebni troškovi, kako smo utvrdili, dogodili su se u periodu od 2008. do 2011. godine. Najveći deo novca ALIMS je potrošio tokom 2008. godine kada je na svojoj postojećoj zgradi nadogradio potkrovlje. Kada je posao završen i crta podvučena, došlo se do cifre od nešto više od 47 miliona dinara, mahom utrošenih na skupocene komade nameštaja, egzotične sanitarije, najmodernije ozvučenje i druge delove enterijera. Kako se ispostavilo, svi poslovi izvedeni su bez ijedne dozvole za gradnju i bez ičije saglasnosti, o čemu svedoči podatak da su nadležni iz ove agencije tek nakon dve godine, 10. marta 2010. godine, podneli zahtev za legalizaciju, kao i zahtev za upotrebnu dozvolu.

Za stakleni enterijer tri miliona dinara

Osim što državni organi nisu znali ništa o ovom radovima, sa njima nije bio upoznat ni Upravni odbor ALIMS-a. To su nam potvrdili i u Agenciji za lekove, s obrazloženjem da se o opremanju potkrovlja nije raspravljalo na sednici UO jer to nije ni bilo uvršteno u dnevni red. Ipak, oni ističu da su se ove stavke našle u planu javnih nabavki i to kao planirani i izvedeni radovi. Kako navode, ukupna ulaganja u potkrovlje Agencije iznosila su 47.196.468 dinara.

Screen Shot 2016-05-30 at 4.38.08 PM

Agencija za lekove, Foto: www.alims.gov.rs

Kako se može videti iz faktura do kojih je CIK došao, na nameštaj je potrošeno više od šest miliona dinara, dok je suma izdvojena za sanitarije i keramičke pločice prešla sedam miliona dinara. Ono što je interesantno jeste da je Agencija dala i skoro tri miliona dinara za stakleni enterijer (?!). Takođe, toliko je potrošeno i za radne stolove i konzole, kao i još milion dinara za ozvučenje u potkrovlju zgrade!

Poražavajuća je činjenica da je jedna državna ustanova opremala svoj objekat ne mareći za stvarne potrebe i cenu radova, i to u trenutku najveće ekonomske krize i pada standarda građana. Postavlja se logično pitanje da li je bilo neophodno potrošiti skoro 50 milion dinara na opremanje potkrovlja ili je to moglo da se uradi i i sa daleko manjim i skromnijim isredstvima. Međutim, izgleda da to nije bila ideja kojom se Agencija vodila.

„Pregledom zapisnika sa održanih sednica Upravnog odbora za period od 1. januara 2007. do 27. marta 2009. godine, može se konstatovati da UO na održanim sednicama nije, kao posebnu tačku dnevnog reda, imao informaciju ili predlog odluke o izgradnji, odnosno adaptaciji potkrovlja stare zgrade Agencije“, naveli su u ALIMS.

Takođe, u ovoj ustanovi dodaju da je „u 2008. finansijski plan usvajan i prikazivan kroz tabele prihoda i troškova. Kako su navedeni radovi u većini slučajeva predstavljali ulaganja, a ne trošak, prikazani su u bilansu stanja Agencije“(?!)

Sporna saglasnost Ministarstva zdravlja

Da stvar bude još čudnija, kako je CIK utvrdio, nakon uloženih miliona u luksuzno opremanje potkrovlja, u aprilu 2009. godine, ALIMS je na račun firme za konsalting „Factis“ d.o.o, uplatio 1.770.000 dinara, i to za studiju izvodljivosti prema kojoj bi se kupila nova zgrada na Novom Beogradu u poslovnom parku „Erport siti“(?!).

Kako je CIK utvrdio, ALIMS nije imao zakonsku mogućnost da finansira ovakve projekte, sa čim je rukovodstvo bilo upoznato, pa je jasno da je novac firmi „Factis“ praktično poklonjen. Na naša pitanja o svrsishodnosti ovog troška stigao nam je vrlo štur odgovor, iako su iz ALIMS-a tražili dodatnih 40 dana da odgovore na naš zahtev za pristup informacijama od javnog značaja:

„Firmi „Factis“ je plaćen navedeni iznos za ekonomsko-finansijsku analizu opravdanosti projekta proširenja poslovnog prostora Agencije“, odgovoreno je iz ALIMS-a.

Screen Shot 2016-05-31 at 9.35.26 AM

Tako je ostalo nejasno iz kog razloga je uloženo u potkrovlje čitavih 47 miliona dinara, ako je postojao plan da se pređe u novu zgradu. Ono što je takođe ostalo bez odgovora jeste pitanje da li je Ministarstvo zdravlja dalo saglasnost za novu studiju izvodljivosti, s obzirom na to da je ALIMS prethodno značajna sredstva uložio u rekontrukciju stare zgrade i uređivanje potkrovlja.

Pored sumnjivog renoviranja svojih prostorija, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije je tokom 2010. i 2011.godine sklopila šest ugovora o štampanju stručnih publikacija u iznosu od 12.388.208 dinara, i tri ugovora o prodaji tih publikacija u vrednosti od 7.160.800 dinara.

Predmet ovih ugovora su štampanje i distribucija publikacija poput „Promet i potrošnja lekova za 2009. godinu“, „Nacionalni registar lekova za 2010.godinu“, „Nacionalni registar lekova za 2011, 2012 i 2013. godinu“, „Nacionalni registar veterinarskih lekova“, „Farmakoterapijski vodič“, „Promet i potrošnja lekova“. Kako su objasnili u ALIMS-u, ova izdanja bila su namenjena stručnoj javnosti, pre svega zdravstvenim radnicima, ali i svim zainteresovanima. Međutim, ispostavilo se da veliki deo knjiga nikada nije stigao do onih kojima je bio namenjen, već je ostao da truli u magacinima.

Kako je CIK utvrdio, oko 70 odsto publikacija i knjiga koje je za ove dve godine ALIMS štampao nikada nije prodat, a čak je i propao ili oštećen zbog lošeg skladištenja! Agencija se očigledno „zanela“ količinom štampe i tako uzalud potrošila državni novac. Prema popisu magacina Agencije i tuđih magacina, utvrđeno je da je 2014. godine uskladišteno knjiga u vrednosti od 6.479.798 dinara. Od toga vrednost publikacija u skladištu same Agencije iznosi 4.303.392, a u drugim magacinima 2.176.406 dinara. Jednostavnije rečeno, ove publikacije koje su „ležale“ po magacinima su propale, pa je samim tim državna kasa oštećena za oko 6,5 miliona dinara!

Tačan broj neprodatih knjiga nije moguće utvrditi

Screen Shot 2016-05-30 at 4.02.09 PM

S obzirom na to da prema zakonu ALIMS ne sme da se bavi prodajom knjiga, ona je taj posao poverila firmi „Nijansa“ iz Zemuna, kao ovlašćenom komisionaru. Ova firma bila je u obavezi da jednom mesečno šalje ALIMS-u izveštaje o tačnom broju prodatih knjiga, ali to nije činila. S druge strane, niko iz Agencije nije tražio izveštaje, niti je razmišljao o tome da se štampanje narednih godina uskladi sa potrebama, odnosno tražnjom. Na naše pitanje zašto nije tražen izveštaj od komisionara o prodaji knjiga, dobili smo nejasan odgovor. „Prodate knjige su fakturisane posle prijema odjave od strane komisionara“, naveo je ALIMS.

Prema ugovorima, Agencija za lekove mogla je da raskine saradnju sa komisionarom (firmom „Nijansa“) ukoliko nisu zadovoljni prodajom i poslovanjem i da angažuje nekog drugog. Ipak, tadašnja direktorka, koja je i potpisivala ugovore, Tatjana Šipetić, nije to učinila, a to nije uradio ni njen naslednik Saša Jaćović.

Nemar Agencije vidi se i po tome što nije vođena evidencija knjiga po količini, već samo po vrednosti, pa se tako tačan broj neprodatih knjiga nije ni mogao utvrditi. Tek 2013. godine, po nalogu revizije, Agencija je počela da beleži publikacije po količini. Tako je utvrđeno da je svega oko 30 odsto knjiga prodato, a da ogromna količina stoji kod komisionara, ali i kod izdavača, od kojeg ALIMS do tada nije preuzeo dobar deo izdanja. Popis je rađen još nekoliko puta i svaki put se dolazilo do različitih količina. Potom je ALIMS preuzeo deo izdanja od komisionara i čuvao ih u svojim prostorijama koje nisu bile adekvatne za skladištenje, pa je dosta knjiga propalo usled vlage. A preostali deo izdanja je preuzet tek 2015. odlukom direktora Saše Jaćovića.

Iz ALIMS-a nisu odgovorili ko je kriv za neodgovoran odnos prema državnim sredstvima, ali jesu otkrili vrednost knjiga koje su propale. Doduše, po njima vrednost propalih knjiga je manja od šest i po miliona dinara: „Na osnovu odluke Upravnog odbora Agencija je pre svega otpisala knjige ukupne knjigovodstvene vrednosti 5.931.471 dinara. Nakon toga, raspodela rashodovanih i otpisanih stručnih publikacija je izvršena tako što su stručne publikacije ustupljene bez naknade različitim ustanovama Republike Srbije“, navodi se u odgovoru ALIMS-a našoj redakciji.

Leave a Reply