Ucena “Fijata” ili pakovanje kofera?

Objavljeno: 23. 06. 2016.

Piše: Slađana Gavrić

Italijanski automobilski gigant, po svemu sudeći, napušta Srbiju posle 10 godina. Ostanak “Fijata” izvestan samo ako država nastavi sa izdašnim subvencijama, ali je to pod znakom pitanja

Najava Italijana da otpuštaju 900 radnika kragujevačke fabrike „Fijat“ je, po svemu sudeći, uvertira za odlazak ove kompanije iz Srbije, smatraju sagovornici Centra za istraživanje korupcije (CIK). Tim pre što krajem 2017. godine, dakle za godinu i po, ističe ugovor, a samim tim i sve olakšice i subvencije koje je „Fijat“ dobijao od Republike Srbije, a koje su bile više nego izdašne za Italijane. Prema mišljenju stručnjaka sa kojima smo razgovarali, ali i sindikalaca iz „Fijata“, ugovor sa ovom kompanijom u startu je loše napravljen, nije štitio ni državu, ni radnike, niti su njegovi tvorci razmišljali dugoročno, odnosno šta će biti za 10 godina kada on istekne.

Sada, kada se taj rok bliži, postaje jasno kakav je epilog priče sa, ipak značajnim, italijanskim investitorom. Međutim, pravo pitanje je kolika je cena koju država Srbija treba da plati da bi zadržala „Fijat“ i da li joj se to isplati. Očigledno je da italijanska kompanija najavom otpuštanja treće smene na neki način signalizira Vladi Srbije da preduzme određene korake ili će oni okačiti katanac o bravu.

Najavljena bajka lepo je zvučala

Ugovor sa „Fijatom“ sklopljen je 2008. godine i za njega je zaslužan tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Iako je siže ugovora obelodanjen na sajtu Vlade Srbije, i to tek nakon pet, šest, godina, i u vreme kada je SNS preuzeo vlast, značajan deo ostao je i dalje pod velom tajne, a svi podaci ugovora nedostupni javnosti. Tako se tačan iznos subvencija koje je država dala „Fijatu“ ni ne zna, kao ni ukupan iznos svih podsticaja koje su Italijani dobili.

Screen Shot 2016-06-23 at 10.43.33 AM

Prema onome što je poznato, ugovor predviđa četiri etape, od kojih poslednja počinje 2012. i završava 31. decembra 2017. Kako je navedeno u ugovoru, Srbija obezbeđuje povraćaj doprinosa za sve zaposlene (kojih je tada bilo 2.433, da bi se broj povećao do sadašnjih 3.200). Pored toga, osnovana je slobodna carinska zona, a Italijani su oslobođeni carina, dažbina na uvoz, omogućeno im je da budu privilegovan kupac električne energije, kao i to da Srbija u roku od 10 godina obezbedi, ako je potrebno, dodatno zemljište snabdeveno kompletnom infrastrukturom, i to bez naknade.

Što se tiče samih ulaganja Srbije, kao vlasnika 33 odsto zajedničke firme i „Fijata“ koji ima 67 odsto vlasništva nad kragujevačkom fabrikom, javnost je ostala uskraćena za tačne podatke o tome ko je i u kojoj meri ispoštovao ugovorne obaveze, odnosno šta je tačno dogovoreno pre osam godina.

Ono što je, u međuvremenu, „iscurilo“ u javnost je da se država Srbija obavezala da svako novo radno mesto subvencioniše sa 9.000 evra. Takođe, „Fijat“ je debelo kasnio sa uplatom osnivačkog kapitala, pa je umesto u 2009. ceo iznos od 200 miliona evra zaokružio u 2012. Takođe, javnost nije znala, ako je to i bilo dogovoreno, da će se država 2011. zadužiti kod Evropske investicione banke (EIB) za oko 500 miliona evra pomoći „Fijatu“. Taj iznos predviđen je za proširenje kapaciteta fabrike, a za deo te pozajmice garancije je dala Republika Srbija.

Da je država do sada mnogo dala “Fijatu” i da će oni teško ostati nakon isteka ugovora ako se ne nastavi sa politikom subvencionisanja smatraju i sindikalci.

“Fijat bi naravno želeo da se nastavi sa tim, pre svega da se subvencioniše radna snaga. Po ugovoru sve beneficije ističu krajem 2017. godine. Novi model automobila je pod znakom pitanja. Ali, “Fijat” očekuje da se saradnja produži na još pet godina. Dakle, ključno pitanje je da li će Italijani biti ovde ili ne, da li će ostati”, kaže Zoran Mihajlović, sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i nekadašnji predsednik Samostalnog sindikata kragujevačke fabrike.

“Jasno je da su 2008. tadašnje vlasti dovođenjem “Fijata” dobili izbore. Nisu mnogo razmišljali, ni vodili računa o uslovima koje im daju, o radnicima fabrike… Niko nije mislio šta će biti nakon isteka ugovora, za 10 godina. Ne očekujem da će država nastaviti da subvencioniše “Fijat” i sve liči na to da će oni otići”, ističe Mihajlović.

Screen Shot 2016-06-23 at 10.26.41 AM

On smatra da će ako “Fijat” ode iz Srbije posledice po našu zemlju svakako biti velike.

Screen Shot 2016-06-23 at 10.06.46 AM

“Fijat je naš najveći izvoznik. Vrlo teško će moći bilo koja grana privrede dotle da dogura. Takođe, odlazak “Fijat” povlači i kooperante, pa će tako pored 3.200 ljudi koji radi u fabrici bez posla ostati još oko 1.500 radnika u povezanim kompanijama. Najmanje će biti ugroženi Italijani, a najviše mi i naša preduzeća”, zaključuje Mihajlović.

Skupljali smo pare za bogataše

I ekonomski stručnjaci otpuštanje radnika tumače kao prvi potez na putu povlačenja italijanske autokompanije iz Srbije. Saradnik Instituta za evropske studije Miroslav Prokopijević bez sumnje kaže za CIK da je ugovor sa “Fijatom” loš.

“On je očajan za Srbiju i odličan za “Fijat”. Srbija skuplja sredstva da bi platila rente koje će imati bogati vlasnici “Fijata”. Srbija skuplja novac da otplati kredit EIB od preko 460 miliona evra, zatim iz budžeta izdvaja novac za doprinose radnicima jer “Fijat” daje samo neto plate, dala im je besplatno zemljište i hale, subvencije od oko 10.000 evra za svako novo radno mesto”, nabraja Prokopijević.

Screen Shot 2016-06-23 at 10.06.15 AM

Jedina korist koju on vidi za našu zemlju je procvat Kragujevca, jer su otvorena nova radna mesta, došli su kooperanti, grad je zaživeo, i promet je bio veći. Ipak, kako on ističe, Italijani su pokupili profit i očigledno je da nemaju više interes da ostanu u Srbiji:

“Najavom otpuštanja 900 radnika “Fijat” upozorava Srbiju da izađe sa novim predlogom saradnje ili će ugasiti fabriku”.

Iako naglašava da bi odlazak ovako velikog investitora bio udarac za našu zemlju, Prokopijević smatra da je bolje da se ta priča što pre okonča.

“Taj posao nije imao jasnu kalkulaciju, pa je bolje sve što pre okončati. Što se duže prolongira na ovaj način, to ćemo platiti veću cenu”, kaže Prokopijević.

Ekonomista Ljubomir Madžar u izjavi za CIK napominje da je sama ideja subvencionisanja bilo kog investitora pogrešna.

“Ako je ulaganje isplativo, treba naći kompaniju koja će bez dotiranja realizovati posao. Ali, ako nekog investitora treba na ovaj način “podmazivati”, to je loš potez koji ni ne može biti dugoročan. Kada je u pitanju “Fijat”, u startu je loše postavljena politika poslovanja jer su tadašnje vlasti bile vođene izbornom motivacijom, a nisu brinule o koristi države. To je loš i nečist ugovor od starta. Odlazak “Fijata” mogao se predvideti od samog početka”, smatra Madžar.

Da je država dala više novca za ovu investiciju nego za sve druge zajedno, nedavno je istakao mandatar Aleksandar Vučić.

“Dakle, sve što ste videli u Srbiji, od 15 fabrika u Subotici, do Vladičnog Hana, za sve zajedno nismo dali ni blizu kao za “Fijat”. Sve što mogu da vam kažem je da ćutim, da nikoga ne napadam, da se pravim kao da sam sam u tome učestovao, iako veze sa tim nisam imao”, rekao je mandatar.

Ipak, on je dodao da će država učiniti sve da pomogne ostanak i opstanak “Fijata” u Srbiji. On je napomenuo da ne može ništa da kaže o ugovoru sa tom firmom “i to krivicom onih koji su ga napravili”.

Leave a Reply