Šesnaest godina čekanja na operaciju kolena

Objavljeno: 05. 07. 2016.

U ovom trenutku 70.000 ljudi nalazi se na listama čekanja za različite intervencije. Ova oblast zdravstvene zaštite potpuno je neuređena i kao takva odličan je teren za različite oblike korupcije

Piše: Tanja Tapušković

Osamdesetčetvorogodišnji pacijent iz Kragujevca od 30. marta 2006. godine čeka na operaciju kolena u Kliničkom centru u ovom gradu koja je zakazana za 15. mart 2022. (!?) Nesrećnog Kragujevčanina od intervencije deli još „samo“ šest godina, ali kada dođe njegov red, pitanje je da li će biti živ jer će tada imati 90 godina. Da ironija bude još veća, niko ne zna da li je ovaj pacijent i sada među živima, jer se liste čekanja ne ažuriraju redovno, već ustanove pozivaju samo one pacijente kojima se bliži operacija. Ovaj slučaj, koji nije usamljen, najbolje opisuje kako izgledaju liste čekanja u Srbiji i koliki javašluk vlada u ovoj oblasti zdravstvene zaštite.

Kako je ustanovio Centar za istraživanje korupcije, u Srbiji se oko 70.000 ljudi nalazi na raznim listama čekanja u čak 44 bolnice. Najviše ljudi, prema podacima RFZO, čeka na operaciju katarakte – 32.608 pacijenata, na skener i magnetnu rezonancu 16.223 , za ugradnju veštačkog kuka i kolena na listama je ukupno 18.023 osobe, dok na koronografiju srca čeka 1.854 pacijenta.

Screen Shot 2016-07-05 at 10.08.53 AM

Prema odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju, liste čekanja formiraju se za pružanje određene vrste zdravstvenih usluga s obzirom na ograničene kapacitete. Usled velikog broja pacijenata, u pojedinim zdravstvenim ustanovama formira se dugačka lista, koja postaje predmet korupcije. Što je ona duža, mogućnost za korupciju je veća. Logično je da ako pacijent čeka na neku operaciju duže od godinu dana, on pokušava da “prevari listu” i da na intervenciju dođe ranije. Ima dve mogućnosti: da nađe vezu ili da nekome plati. Tako pacijenti koji, na primer, treba da urade MR i CT dijagnostiku uglavnom su uplašeni za zdravlje i najlakše se opredeljuju za davanje mita, samo da bi snimanje i rezultati bili što pre gotovi. Ovo je tipičan primer kako se zloupotrebljava zbunjenost i očaj pacijenata, zabrinutih za sopstveni život, ali takvi slučajevi i otvaraju najviše mogućnosti za korupciju.

Predsednik Udruženja za zaštitu pacijenata „Pravo na zdravlje“ Miroslav Petrović kaže da postoje različiti motivi zašto se prave tako duge liste čekanja.

„Rekao bih da je samo mašta granica zloupotreba u formiranju listi. U suštini one su odraz dezorganizovanosti i nedostatka odgovornosti u vođenju zdravstva Srbije. Uz to, zbog čestih medijskih izveštaja o sudbinama onih koji su čekali, lekari često ne moraju ni da traže mito jer su pacijenti uplašeni za svoje zdravlje. Čak i kad nisu formirane liste za određene intervencije, kao na primer kod radioterapije karcinoma, i tu se čeka i do 98 meseci, pa je onda logično da će i sami pacijenti da nude pare“, ističe Petrović.

Jedan od razloga za duge liste čekanja svakako je i samoinicijativno upućivanje na privatne klinike. Naime, pojedinim lekarima odgovara da se dugo čeka, na recimo operaciju katarakte, jer onda mogu “ljubazno” da vam predlože da odete u privatnu kliniku koja je „najbolja u zemlji“. Ako ste doživeli nešto slično, spadate u jednu četvrtinu pacijenata koji su, umesto adekvatnog tretmana, bili izloženi ovom vidu korupcije.

„Svaka korupcija kreće od zakona. Sporan je član 199 Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji se odnosi na dopunski rad lekara koji je 2008. doneo tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević. S obzirom da je tim zakonskim rešenjem omogućeno da lekari svoje pacijente šalju u privatnu praksu, kao i činjenica da im je dozvoljeno da u isto vreme rade u javnom i privatnom sektoru, u Srbiji postoji potencijalni sukob interesa”, konstatuje Petrović.

Prema njegovim rečima, teško je iskoreniti ovaj problem jer su uzroci korupcije sistemski.

„Zdravstvo Srbije je sistemski-institucionalno korumpirano. Nužno je promeniti koruptivne delove zakona kao što je dopunski rad lekara, dati pristup pod istim uslovima privatnim praksama, zdravstvenom fondu i uspostaviti princip odgovornosti za organizaciju i rukovođenje zdravstvenim sektorom“, zaključuje Petrović.

Jedan od ključnih razloga formiranja listi čekanja, prema rezultatima našeg istraživanja, jeste dugo trajanje tendera za nabavku opreme, a potom i sama isporuka te iste opreme. Sagovornik CIK-a , upućen u ovu problematiku, objašnjava da postoji stimulacija da tenderi ne uspeju, da se sve što duže prolongira i da javni sektor ne funkcioniše, sve u cilju da se pacijenti upućuju u privatne klinike.

Screen Shot 2016-07-05 at 9.17.20 AM

Screen Shot 2016-07-05 at 9.17.11 AM

„Problem je i u tome što u Ministarstvu zdravlja nemaju uvid u to koliko na primer ima rendgen aparata u Srbijii i koliko su stari, o tome ne postoji nikakva evidencija. Kada nemate tu osnovnu informaciju onda donosite pogrešne odluke u smislu prioriteta nabavke. Država je kupovala nove, najsavremenije uređaje i mnogo ih je više plaćala nego privatan sektor. Privatnici su kupovali polovnu opremu mnogo povoljnije i takva oprema se nikad ne kvari kod privatnika, iako oni rade 24 sata. Kako to da ta polovna oprema stalno radi, a ova najsavremenija u državnim ustanovama je stalno u kvaru, nema ko da je održava ili nemaju lekara koji je specijalizovan da to radi? Samom preraspodelom opreme koja već postoji po bolnicama mogao bi da se napravi jedan ozbiljan funkcionalan sistem. Međutim, nema volje da se to reši“, ističe naš sagovornik.

Draško Karađinović, predsednik NVO “Doktori protiv korupcije“, objašnjava da način na koji se formiraju liste čekanja u srpskom zdravstvu nije formatizovan i da ne postoji nikakva kontrola.

„Vi se prijavite danas, ali to ne znači da ćete biti stavljeni, npr. kao 28. na red. Imate preskakanje listi čekanja, pa ako neko poznaje doktora ili službenika ubaciće vas preko reda na listu. Sistem je potpuno neuređen. Formalno procedura postoji, ali ne postoji nikakva kontrola te procedure i nikakva odgovornost“, ističe Karađinović.

Govoreći o zloupotrebama, Karađinović kaže da postoje ugovori koje državna ustanova potpisuje sa stranim osiguranjem i prima njihove pacijente preko reda, a to su potpuno zvanični kanali.

“Tu se radi o institucionalnoj korupciji, to više nije pojedinačno krivično delo, jer imate državnu instituciju koja je u to umešana. Da ne pričam o onim drugim neformalnim kanalima. Presretne se doktor na hodniku pa mu se ubaci u džep novac, pa on onda ode kod sestre i kaže ovoga prebaci tamo preko reda”, navodi Karađinović.

U praksi je čest slučaj da lekari otvoreno stavljaju do znanja pacijentima da postoji brži i lakši način da dođu na red za intervencije i preglede.

Screen Shot 2016-07-05 at 10.16.00 AM

“Kada odete na pregled lekar vam kaže dođite za tri meseca, ili dođite popodne u tu i tu kliniku. A u toj privatnoj klinici radi isti doktor. Što manje on radi pre podne na državnoj klinici, to je veća lista čekanja i on će imati više posla popodne kao privatnik”, objašnjava Karađinović.

CIK je gotovo dva meseca čekao odgovore na pitanja o listama čekanja od Ministarstva zdravlja i Radnog tela za borbu protiv korupcije u zdravstvu, ali ni posle toliko vremena oni nisu stigli. Takođe, ni RFZO nije odgovorio na pitanje da li se liste čekanja redovno ažuriraju. Utisak je, po svemu sudeći, da odlazeći ministar i nadležni u zdravstvu nisu bili previše zainteresovani da se bave ovom problematikom i da njihovim radom u proteklom periodu ništa nije učinjeno da se situacija u ovoj oblasti popravi.

Screen Shot 2016-07-05 at 10.17.03 AM

Svoje viđenje ovog problema za CIK je iznela Slavica Đukić Dejanović, nekadašnja ministarka zdravlja, sada član skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu.

„Odbor za zdravstvo mora da vrši nadzor nad potencijalima koji nisu iskorišćeni i podržaće da se privatni sektor uključi u saradnju sa Fondom kako bi pacijenti čekali što kraće i što pre dobili zdravstvenu uslugu za sredstva koja inače oni sami uplaćuju. Ista suma novca koja se izdvaja za državne institucije biće plaćena privatnicima. Liste čekanja postoje i u zemljama zapadne Evrope, ali ne sme da čeka niko kome će to pogoršati zdravstveno stanje. To je suština i mi ćemo pre svega nadzor usmeriti na to da nijedan osiguranik, nijedan čovek, ne sme biti životno ugrožen zbog čekanja na intervenciju“, kaže Đukić Dejanović.

Ona se osvrnula i na problem javnih nabavki u zdravstvu.

„Ja sam bila kreator javnih nabavki zbog toga što je to jedna antikoruptivna procedura, ali vremenske distance od momenta kada se opredeljujemo za javne nabavke do realizacije su takve da zaista nekad ugrožavaju proces rada. Uprava za javne nabavke, Ministarstvo zdravlja i Fond će zaista morati da naprave bolju strategiju, jer u zdravstvu to što se nabavlja, to nije roba, već lek koji spašava život“, kaže Đukić Dejanović za CIK.

Leave a Reply