Linija 481: Kome sve ide novac za NVO

Objavljeno: 21. 07. 2016.

U budžetu su u NVO ubrojane i sportske organizacije, verske zajednice i političke partije. Iza finansiranja nevladinih organizacija iz državne kase krije se i deljenje para firmama i pojedincima, kao i pokrivanje otpremnina i stipendija

Piše: Slađana Gavrić

Izdvajanje novca iz državne kase za rad NVO već dugi niz godina označeno je kao budžetska linija 481. Pod tim brojem navedeno je, doslovno, „dotacije nevladinim organizacijama“. U te svrhe proteklih godina izdvajana je, u najmanju ruku, solidna novčana suma – 2012. godine oko 5,3 milijarde dinara, 2013. 4,4 milijarde, pre dve godine nešto više od 5,5 milijardi. Prema Zakonu o budžetu za 2016, za dotacije NVO predviđeno je oko 6,4 milijardi dinara. Svi navedeni iznosi odnose se samo na republički nivo, bez AP Vojvodine i lokalnih samouprava.

Međutim, pod budžetskom linijom 481 nisu samo NVO, kao što se na prvi pogled čini, već veliki broj drugih organizacija, stavki, pa čak i pojedinci. Iza toga krije se i finansiranje sportskih organizacija, verskih zajednica, političkih partija, a novac iz državne kase izdvaja se i za otpremnine, stipendije, firme i pojedince, pokazala je analiza Centra za istraživanje korupcije.

Raspodela novca nije transparentna

U gotovo svim ministarstvima, državnim institucijama i agencijama u Zakonu o budžetu za 2016. nalazi se po nekoliko stavki sa oznakom 481. Na primer, samo u Ministarstvu kulture ima oko 20 različitih oblasti i delatnosti pod okriljem dotacija NVO (linija 481). Među njima je čak i održavanje dvorskog kompleksa na Dedinju za koji je predviđeno 34 miliona dinara (?!).

Takođe, NVO je „uzeo udeo“ i u reformi javne uprave, gde na dotacije ovim organizacijama odlazi 9,4 miliona dinara. Ni prosveta nije pošteđena upliva nevladinog sektora u rad. Najveću podršku dobile su NVO „uključene“ u rad Univerziteta u Beogradu – 19,7 miliona dinara, dok je generalno za unapređenje studentskog stvaralaštva nevladinim organizacija koje na tome rade dato 37,8 miliona dinara.

Ipak, kada se malo detaljnije pregleda novac raspoređen za NVO, uočava se da je iz državne kase ove godine za sportske klubove (koji su uračunati u NVO) predviđeno oko 1,65 milijardi dinara. Od toga je najviše novca (1,1 milijarda) izdvojeno za programe granskih sportskih saveza. Pored toga, oko milijardu dinara (998.169.000) planirano je za Upravu za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama. Kada se izuzmu ove dve stavke (sportski klubovi i crkve), dotacije nevladinom sektoru, ali i političkim partijama koje je nemoguće „izolovati“ od NVO, u 2016. iznose oko 3,75 milijardi dinara. Međutim, direktor Centra za razvoj neprofitnog sektora (CRNPS) Aleksandar Bratković kaže da ni to nije tačan iznos koji zaista dobijaju same nevladine organizacije.

Screen Shot 2016-07-21 at 2.10.25 PM

Screen Shot 2016-07-21 at 9.52.11 AM„CRNPS je predlagao da se budžetska linija 481 razdvoji na četiri nezavisne budžetske linije. Time bi bilo transparentnije i jasnije ko i koliko novca dobija iz budžeta. Ovako, najviše sredstava ide verskim zajednicama, zatim sportskim klubovima, pa političkim partijama, a najmanje udruženjima građana. S druge strane, javnosti je predstavljeno kao da sav taj novac dobijaju udruženja što nije tačno“, izjavio je Bratković za CIK.

Prema njegovim rečima, najveći problem je to što se ova linija koristi za sve.

„Tačnije, ako nešto ne može kroz druge budžetske linije, obično završi kroz liniju 481. Tako se u podacima o izvršenju budžetske linije nalaze i otpremnine za zaposlene, stipendije, plaćanje privrednim društvima i pojedincima i slično“, navodi naš sagovornik.

I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže da nije dobro što se pod jednom stavkom, i pod okriljem finansiranja NVO, stavljaju sportske organizacije, verske zajednice, političke partije i mnoge druge organizacije civilnog društva.

“U isti koš stavljen je i Crveni krst, ali i političke stranke i nevladine organizacije. Trebalo bi da postoji određena klasifikacija, pre svega da se odvoje sve ove stavke i da se precizno zna šta potpada pod NVO, da se proceni određena društvena vrednost koju one imaju. Nisu ni sve NVO iste. Važno je, dakle, napraviti razliku između javnog interesa i korupcije”, naglašava Arsić.

Ko i za šta dobija budžetski novac

Kao primer jedne od NVO koja je od javnog interesa i koja ne bi mogla da opstane bez pomoći države, Arsić navodi Ansambl “Kolo”.

“Bez državnih subvencija, odnosno finansiranja iz budžeta oni ne bi postojali, a značajni su za naše društvo. Takođe, udruženja za zaštitu prava ugroženih kategorija društva ili zaštitu od nasilja i slično ne bi mogla da se finansiraju na drugi način. Srbija nema razvijenu tu vrstu kulture, kao na Zapadu, da postoje veliki privatni donatori takvih udruženja. Zato je pomoć države neophodna i opravdana”, ističe naš sagovornik.

On smatra da za svaku NVO koja dobije novac iz budžeta treba da postoji detaljan izveštaj o načinu trošenja sredstava koji će biti dostupan javnosti.

Screen Shot 2016-07-21 at 10.06.27 AM

“Za svaku organizaciju građani treba da znaju šta je radila, koliko je novca dobila, kako i gde je on potrošen, da li je ostvaren zacrtani cilj… To znači efikasnost i opravdanost u radu. Bez tih zvanično objavljenih i transparentnih podataka otvara se prostor za malverzacije i za korupciju”, zaključuje Arsić.

Na sajtu Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije postoje tzv. godišnji zbirni izveštaji o utrošku sredstava organizacija civilnog društva iz budžeta. Poslednji takav izveštaj objavljen je za 2013. godinu, a u njemu su navedeni iznosi, i to po projektima i delatnostima. Međutim, na 105 strana, koliko ima izveštaj za 2013, nije pojedinačno navedeno ime nijedne NVO, pa samim tim ni koliko je koja tačno novca dobila.

Ovo su nam potvrdili i u samoj Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom.

„Kancelarija ne raspolaže podatkom o tome koji broj organizacija civilnog društva se trenutno finansira iz budžetskih sredstava javne uprave, ali se u godišnjim zbirnim izveštajima nalazi podatak o ukupnom broju podržanih projekata“, naveli su u ovoj ustanovi.

Inače, dok se prikupljanjem podataka o finansiranju NVO bavio CRNPS, a to je zaključno sa 2011, podaci za svaku organizaciju bili su javni. Svaki građanin mogao je da proveri na sajtu CRNPS koliko novca, za koje projekte i kojoj NVO je tačno raspoređeno. Baza je i dalje aktivna, ali samo za finansiranje do 2011. godine.

Leave a Reply