Agencija za granične prelaze – novo rasipanje para

Objavljeno: 16. 08. 2016.

U Ministarstvu građevinarsta, saobraćaja i infrastrukture najavljuju osnivanje tela koje bi upravljalo granicama, ali stručna javnost ističe da je nejasna svrha nove agencije i da bi ona predstavljala samo novi udarac za budžet

Piše: Slađana Gavrić

Država planira osnivanje još jedne u nizu agencija. Ovaj put reč je o tzv. agenciji za granične prelaze, kako je najavljeno u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Plan je, naime, da se osnuje jedno telo koje bi upravljalo svim graničnim prelazima u zemlji, a kojih ima oko 80. Međutim, postavlja se pitanje čemu će služiti ovakva agencija, koja je njena svrha i na koji način će agencija za granične prelaze poboljšati rad i efikasnost na srpskim granicama. Takve sumnje iznosi i stručna javnost.

granicni-prelaz-batrovci-tanjug-dragan-kujundzic_660x330

Na pitanje CIK-a da li je tako nešto neophodno u ovom trenutku i odakle novac, u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pisanim putem odgovorili su da „postoji inicijativa da se na sistemski način urede objekti na graničnim prelazima, standardizuju procedure i usluge vozačima i putnicima i omoguće bolji uslovi za rad svim graničnim službama“.

„Još nije odlučeno da se novo telo zove agencija za granične prelaze. To može biti i neka vrsta koordinacionog tela Vlade ili neki drugi model organizovanja. Vodilo bi se računa o tome da osnivanje tog tela ne iziskuje dodatna sredstva iz budžeta za finansiranje njegovog rada“, piše u odgovoru.

Novac nije iz budžeta, a odakle ne zna se

Iako u nedavnoj izjavi Večernjim novostima državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Miodrag Poledica nije pominjao mogućnost da se napravi koordinaciono telo, već je govorio o agenciji kao samostalnom organu, na osnovu ovog odgovora se može zaključiti da u ministarstvu nemaju jasnu ideju kako bi novi sistem izgledao. Takođe, iz ministarstva navode da se u finansiranju neće koristiti budžetski novac, ali ne i odakle bi se platilo osnivanje nove agencije i ljudi koji bi u njoj radili. Dakle, još jedna važno pitanje ostalo je bez odgovora.

Govoreći o novoj agenciji, Poledica je najavio i da se planira rekonstrukcija graničnih prelaza u Srbiji. CIK je interesovalo kako bi to izgledalo i odakle bi se obezbedila sredstva.

„Posebnu pažnju treba posvetiti domaćinskom gazdovanju na graničnim prelazima, tj. upravljanju, rekonstrukciji i izgradnji, čime se mogu obezbediti dodatni prihodi u budžetu Srbije. Tako je dobrim upravljanjem moguće obezbediti da jedan veliki granični prelaz finansira rekonstrukciju/izgradnju manjeg graničnog prelaza, a istovremeno bi se ubrzao protok saobraćaja na graničnim prelazima. Postoje sadržaji/kapaciteti koji se mogu komercijalizovati (restorani, menjačnice, banke, špedicije, turistički info pultovi, tehnički pregledi, toaleti itd.), izdavanjem u zakup. Upravo na taj način bi se omogućila dodatna sredstva u budžetu za potrebe novih investicija za rekonstrukciju, proširenje kapaciteta ili izgradnju graničnih prelaza“, kažu za CIK u Ministarstvu građevinarsta, saobraćaja i infrastrukture.

Kao što se vidi, i ovaj odgovor je u najmanju ruku nejasan, jer se postavlja pitanje kako se očekuje da „komercijalni sadržaji“ na graničnim prelazima koji nisu rekonstruisani donesu novac za obnovu tih istih graničnih prelaza (!?).

Screen Shot 2016-08-12 at 11.59.27 AM

Na naše pitanje da li bi osnivanje tzv. agencije za upravljanje graničnim prelazima značilo i preuzimanje nadležnosti od drugih državnih službi, u ministarstvu daju odričan odgovor.

„Za obavljanje putničkog i teretnog saobraćaja na graničnim prelazima nekoliko državnih institucija ima nadležnost (Ministarstvo unutrašnjih poslova -Uprava granične policije, Ministarstvo finansija – Uprava carina, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine – Uprava za veterinu i Uprava za zaštitu bilja i dr). Cilj Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je da se omoguće efikasne procedure na graničnim prelazima, ne ulazeći u nadležnosti drugih državnih organa, kako bi se skratilo vreme zadržavanje vozila na graničnim prelazima i pružile adekvatne usluge korisnicima. Mišljenja smo da samo ulaganje u izgradnju koridora u Srbiji neće dati željene rezultate ukoliko ovakva ulaganja nisu praćena sa efikasnim, standardizovanim uslugama i procedurama na graničnim prelazima, pogotovo kada je u pitanju tranzitni saobraćaj“.

S obzirom da smo često bili svedoci da se ovakva vrsta poslova (tendera) obično osmisli kako bi se posao dodelio “određenim firmama”, pitali smo i kako planiraju da spreče da se tako nešto ne ponovi i da ne bude sumnje u regularnost tendera.

“Ukoliko se krene u ovom pravcu, poštovaće se zakonske procedure Republike Srbije o javnim nabavkama za izbor izvođača radova za izgradnju ili pružanje usluga”, navedeno je u odgovoru.

Potpuni promašaj i zamena teza

Iako „na papiru“ sve izgleda sjajno, stručna javnost sumnja u prave motive osnivanja nove državne agencije. Prema rečima saobraćajnog inženjera Vladimira Simidžije, nejasno je kakav cilj treba da ima ova agencija ili telo.

“Oni kažu kontrola saobraćaja na graničnim prelazima! Pa, ko sada obavlja tu kontrolu? Šta će nam neka nova agencija, neki novi ljudi, novi troškovi… A nećemo podići ni bezbednost, ni funkciju tih prelaza. Ovakva ideja je potpuni promašaj i zamena teza. Neka obnavljaju objekte na prelazima, ali što bi sada formirali agenciju u kojoj će raditi određeni broj ljudi koji će nas sve koštati, a ništa neće proizvoditi”, objašnjava Simidžija.

On smatra da sve aktivnosti koje se rade u saobraćaju treba da vode ka bezbednosti.

„Osnovni cilj je bezbednost, a onda iza toga je bolje funkcionisanje saobraćaja. Te aktivnosti bi trebalo da vuku ljudi koji poznaju ovu temu. Nažalost, mi imamo neko Ministarstvo saobraćaja koje bi trebalo da se bavi time, ali ne zna to da radi. S obzirom na to da oni jesu na čelu, ali da ne znaju da rade posao, onda izmišljaju raznorazne aktivnosti, poput ovakve – osnivanje agencije”, kaže za CIK Simidžija.

Naš sagovornik dodaje i da je potpuno suludo dizati neke velelepne objekte da sve lepše izgleda, posebno u situaciji kada država nema para. Simidžija napominje i da u ovom sektoru (saobraćaja i građevine) raspisivanje tendera oko rekonstrukcije otvara brojne mogućnosti zloupotrebe.

„Jedan broj firmi samo se tada, dok traje tender, i aktivira. I sve se radi iza zavese. To je, nažalost, naša stvarnost”, zaključuje Simidžija.

I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da je osnivanje još jedne u nizu agencija bespotrebno.

“Ionako imamo mnogo agencija, pa je formiranje još jedne besmisleno. Ako je u planu obnavljanje samih graničnih prelaza, i osnivanje neke vrste preduzeća koje bi o tome brinulo, to je druga priča. Opravdano je ako se radi o telu koje bi koordiniralo već postojeće službe i brinulo o funkcionisanju prelaza. Međutim, to ne znači zapošljavanje novih ljudi, to nam nije potrebno. Imamo previše i tela i agencija koje su svaka zadužena za po nešto, a niko od njih do kraja nije odgovoran za određen posao”, objašnjava Savić.

Leave a Reply