Opterećeni bezbrojnim taksama, a nema kontrole gde se taj novac troši (?!)

Objavljeno: 28.10.2016.

Pišu Tanja Lajšić i Katarina Stamatović

U Srbiji ima oko 400 neposreskih i parafiskalnih nameta. Pored velikog broja ovih nameta, koji stvara nepovoljan poslovni ambijent, problem je i u tome što nijedan državni organ nema kompletnu evidenciju o broju taksi, a još je ozbiljnije to što ne postoji potpuna kontrola nad time gde odlazi novac ubiran od parafiskalnih nameta. Način izračunavanja visine taksi je nepredvidiv, a za jedno te iste usluge naplaćuju često i dve različite naknade.
Od reforme parafiskalnih nameta 2012. godine kada je ukinuto 138 naknada i taksi nikakvih drugih velikih promena nije bilo. Velika je potreba za značajnijom reformom i rešavanjem ovog problema, jer ovaj sistem nameta ponovo raste, opterećuje građane i privredu, ali i smanjuje konkurentnost zemlje i njenih opština kod stranih investitora.

antrfile1

Takse su javni prihodi koje država i njeni organi primaju kao protivnaknadu od pojedinaca i grupa za učinjene usluge svojih organa i ustanova. Ovo je drugačije nego kod poreza čijim izmirivanjem građani ne plaćaju nikakvu uslugu već se novac ubiran od poreza kasnije troši za finansiranje različitih, opštih potreba. Za razliku od poreza, koji predstavljaju obavezna davanja „koja država ubira silom svog fiskalnog suvereniteta“, takse nisu obavezno davanje, već ih građani plaćaju samo ukoliko su koristili neku uslugu državnih organa. Naravno, postoje i takve specifične takse koje se moraju platiti iako se ne želi koristiti usluga, kao na primer, takse koje se plaćaju pri korišćenju puteva (drumarina, putarina i sl.). Prema Zakonu o budžetskom sistemu u Srbiji postoje: administrativne, sudske, komunalne, registracione, boravišna, i takse za posebne proizvode i aktivnosti. Administrativne takse su najbrojnije i naplaćuju se, u skladu sa Zakonom o administrativnim taksama, za razne vrste usluga koje vrše nadležni organi i organizacije. Tu spadaju, između ostalog, takse za izdavanje ličnih dokumenata, vozačke dozvole, različiti zahtevi i rešenja, sve ono što spada u takozvane upravne stvari i poslove. Najmanja republička administrativna taksa košta 70 dinara, a najveća 748.720 dinara.

Neverovatno je da u Srbiji nijedna nadležna institucija, niti bilo ko nema kompletan spisak svih taksi i nameta koji se naplaćuju. Jedino takvo istraživanje i evidencija je iz 2014. koje je uradila Nacionalna Alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Kako je Centru za istraživanje korupcije rekao predstavnik NALED-a Ivan Radak tada je evidentirano 384 neporeska nameta koje plaća privreda, od čega je 247 parafiskalnih nameta. To znači da je privreda obavezna da daje novac za ove namete, a zauzvrat od države ne dobija ništa ili dobija nesrazmerno malo. CIK-ov sagovornik smatra da bi konkretno ovi parafiskalni nameti mogli da budu bolje regulisani, neki ukinuti, a da bi nečiji iznos trebalo uskladiti sa uslugom koja se zauzvrat dobija od države. “Neke od naknada koje su ukinute posle reforme 2012. su firmarina i naknada za korišćenje građevinskog zemljišta koje su bile najizdašniji neporeski javni prihod. Ono što je veoma bitno jeste da ako ukinete neke takse pronađete način kako će se taj gubitak nadoknaditi lokalnim samoupravama za koje su te naknade ipak bile veliki izvor prihoda”, ističe Radak.

tabela-1a

Nijedna institucija nema kompletnu kontrolu nad kretanjem novca prikupljenog parafiskalnim nametima

Ono što su u ministarstvu finansija uspeli da kažu CIK-u, a da se tiče novca od taksi je da je u 2014. godini naplaćeno 18.941.856.000 dinara od taksi, dok je od plaćenih taksi država u 2016. dobila nešto više od 20 milijardi dinara. Od toga direktno u budžet Republike Srbije u 2016. otišlo je 11.147.229.000 dinara, u budžet gradova 5.105.811.000 dinara, dok se u budžetu opština našao iznos od 3.715.000.000 dinara.

Iz NALEDA kažu da je suštinsko pitanje u tome da li IKO može da kontroliše kretanje novca koji se prikupi od ovih nameta. “Nijedna nadležna institucija nikada nije sabrala ukupan iznos prihoda od nameta. NALED je uspeo da prikupi podatke od Uprave za trezor za 20 najvećih neporeskih nameta, i oni su u 2013. iznosili negde oko 76 milijardi dinara”, kaže Radak. On dodaje da je “pogrešno mišljenje da su opštine najodgovornije za veliki broj taksi, i da ih one kontrolišu i raspoređuju taj novac”, jer najveći broj naknada je u nadležnosti Republike.

Prema podacima NALEDA iz 2013. čak 277 neporeskih nameta ide direktno državi, što je 72 odsto od ukupnog broja neporeskih nameta. Republički i niži nivoi vlasti dele novac od 49 taksi (12.8%), dok autonomna pokrajina Vojvodina naplaćuje oko 10 odsto taksi i naknada, odnosno 40 taksi i naknada. Gradovi i opštine naplaćuju svega 18 naknada (4,7% od ukupnog broja nameta).

antrfile-4

antrfile-3

Interesantno je to da 70 propisanih naknada ne prolazi kroz sistem Uprave za trezor u sastavu ministarstva finansija, odnosno da Ministarstvo uopšte nema dodir sa novcem koji se od tih taksi naplaćuje i nema kontrolu raspodele tog novca. Ivan Radak kaže da je kontrola tog novca praktično ne postoji. “Postoje takse i naknade koje nemaju konkretnu namenu, ali je to način na koji se pune budžeti lokalnih samouprava i te pare mogu da se koriste za šta god lokalna samouprava želi. S druge strane, kod taksi sa konkretnom namenom jako je teško iskontrolisati da li se taj novac koristi u svrhe za koje je prikupljen. Nisam siguran da to iko ima u našoj zemlji jer su baze podataka jako siromašne. Za to ispitivanje i utvrđivanje gde ide taj novac moralo bi se ići od organa do organa, ili od lokalne samouprave do lokalne samouprave”, rekao je Radak. S druge strane, iz ministarstva finansija objašnjavaju da pored administrativnih republičkih taksi koje su propisane istoimenim zakonom, postoje i takse koje su propisane posebnim zakonima. “Pripadnost prihoda od tih taksi (propisanih posebnim zakonima) defisane su posebnim zakonima kojima se uređuju predmetne takse, a koji su nadležnosti resornih ministarstava”. Što bi značilo da su resorna ministarstva ta koja bi trebala i da kontrolišu kuda ti novci odlaze.

Problem je u nepredvidivosti visine taksi i nesrazmeri iznosa i usluge koja se dobija

Veliki problem u vezi sa parafiskalnim nametima, izuzimajući one koje se odnose na korišćenje javnih dobara, predstavlja određivanje njihove visine. Zakonom o budžetskom sistemu propisano je imeđu ostalog da se takse mogu uvoditi samo zakonom kojim se može propisati njihova visina ili se tim zakonom može dati pravo određenom subjektu da utvrdi njegovu visinu. Ministarstvo finansija za CIK ističe da i resorna ministarstva iz svojih nadležnosti mogu inicirati propisivanje takse, ali da se zakonom propisuje optimalna visina takse.

antrfile-2

Za 45 nameta visina naknade se određuje u procentu od promenljive osnovice, što znači da nije moguće unapred odrediti iznose koji se za njih moraju platiti.
Prema mišljenju NALED-a novim Zakonom treba izmeniti način izračunavanja visine takse i naplaćivanje više različitih taksi za jednu istu uslugu. “Ne mogu takse da budu određene na procenat od nečije vrednosti. Treba da bude fiksni iznos i da se zna koliko koja usluga vredi. Dosta taksi se određuje procentualno, ali ima i onih koje su fiksne po raznim parametrima, na primer po metru kvadratnom ili se definišu odlukama, ali se i ti iznosi menjaju”, kaže za CIK Radak iz NALED-a. Iz ministarstva finansija CIK-u je rečeno da se za jednu javnu uslugu može naplaćivati samo jedna taksa dok “visina takse čiji iznos nije propisan zakonom utvrđuje se u tekućoj godini za narednu primenom Pravilnika o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge“.

Prema izveštaju “Neporeski i parafiskalni nameti u Srbiji 2014” preporuka za unapređenje neporeskog i parafiskalnog sistema je prvenstveno treba unaprediti transparentnost izveštavanja o upotrebi novca prikupljenog taksama. Potom je neophodno napraviti javni registar u kome bi se moglo videti koja taksa se naplaćuje, ko sve mora da je plaća i kako se računa njena visina.

Problemi sa ekološkim taksama – novac odlazi u nepoznatom pravcu

Prema rečima predsednice Udruženja reciklera Srbije Ane Petrović prošle godine prikupljeno je šest milijardi dinara od ekoloških taksi, od čega je dve milijarde „vraćeno“ u reciklažnu industriju, a za ostatak se ne zna gde je završio, a sigurno nije otišao na zaštitu životne sredine. „I ne samo to, da je država sankcionisala one koji nisu platili ekološke takse prikupila bi 13 milijardi, a ne samo šest. Takođe, za 2014. godinu određeni broj privatnih lica nisu ni dobila rešenje za naplatu eko takse“, ističe Petrović.

Rešenja za naplatu ekoloških taksi kreira Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine na osnovu registra podataka koje poseduje Agencija za zaštitu životne sredine. Međutim, prema rečima predsednice Udruženja reciklera Ane Petrović, rešenja se „ne šalju sistemski kako bi to činila, na primer, poreska uprava, već se selektivno nekim fizičkim i pravnim licima šalju, a nekima ne“, te zbog toga postoji veliki broj onih koji nisu izmirili naknade za eko –takse. Ona  dodaje i da je država, ali i društvo na gubitku zbog neizmirivanja ekoloških taksi. “Eko taksu plaća svaki zagađivač svuda u svetu, to je poznati princip “zagađivač plaća” kojim se sanira proizveden otpad. Poređenja radi, samo Hrvatska koja ima duplo manje stanovnika od nas ima 400 miliona evra godišnje prihod u fondu od ekoloških taksi“, kazala je Petrović.

tabela-2

Fond za razvoj životne sredine je institucija koja je prikupljala sav novac od taksi i ulagala za reciklažu, očuvanje prirode, IPA projekte, otpadne vode i drugo. Ta institucija je ugašena 2012. godine jer navodno Fond nije bio funkcionalan, pa su sredstva Fonda trošena na netransparentan i nesvrsishodan način. Ipak, predsednica Udruženja reciklera Srbije Ana Petrović smatra da je slabosti te institucije trebalo rešiti na drugi način. “Gašenje Fonda za razvoj životne sredine dovelo je do toga da se sada ne zna gde novac od eko taksi ide”, ocenila je Petrović.

Postoji ideja za formiranje novog „Zelenog fonda“ koji će početi sa radom 2017, ali će to biti samo budžetska linija. Petrović je za CIK objasnila da to znači da se formiranjem tog Fonda neće ništa mnogo poboljšati, i da će ta institucija i dalje raspolagati samo delom novca prikupljenog od ekoloških taksi i koristiti ih za zaštitu životne sredine, dok će i dalje znatan deo novca ići u nepoznate svrhe.

Leave a Reply