Senzacionalističko izveštavanje ugrožava nezavisnost sudstva

Objavljeno: 21. 01. 2017.

Piše: Katarina Stamatović

Gotovo svaki sudija koji je učestvovao u istraživanju koje je sproveo Centar za istraživanje korupcije (CIK) smatra da posao koji obavlja trpi veliki pritisak, kako od strane medija, tako i od strane javnih ličnosti, državnih funkcionera i drugih ljudi sa javne scene.

Sudije sa kojima je CIK razgovarao kažu da javno komentarisanje dovodi do stvaranja atmosfere u društvu u kojoj se zbog subjektivnih stavova pojedinaca od suda očekuje da presudi na način koji se zastupa u medijima. Oni takođe ističu da su predmeti i spisi u njemu uglavnom poznati samo sudiji, pa je veoma loše svako nametanje stavova pojedinaca, medija, predstavnika organizacija i državnih funkcionera i mahom nestručnih lica, koja putem medija daju sud o odluci i postupku suda. Pravni stručnjaci nisu saglasni ni sa tim da se u javnosti ističu imena sudija, a još manje iznose imena i prezimena i javne osude osoba pred kojima postupak još nije završen.

CIK-ovi sagovornici u istraživanju, bili su sudije iz Visokog saveta sudstva, osnovnih i viših sudova, pa tako i javni tužioci i portparoli sudova. Imali su različite stavove po pitanju komentarisanja odluka suda u medijama i javnosti uopšte, a ono oko čega su se svakako usaglasili jeste da mediji stvaraju ogroman pritisak na obavljanje posla sudije, koji bi trebalo da bude nezavisan.

Komentarisanje odluka suda je krivično delo  

Zorica Đurić, sudija Višeg suda u Kragujevcu, kaže da zakon eksplicitno zabranjuje komentarisanje nepravnosnažnih presuda, te i da sudije moraju da budu svesne posledica sopstvenih komentara. Ona smatra da je svako komentarisanje van spisa predmeta bez raspolaganja dokazima, krajnje neprofesionalno i neprihvatljivo, i iz ugla sudijske i bilo koje druge profesije.

Zakon

Krivični zakonik član 336b i 337

Suđenje se ne može voditi u medijima

Komentarisanje odluka i samog postupka stvara loš imidž pravosuđa uopšte, smatraju sudije Visokog saveta sudstva (VSS) koje su želele da ostanu anonimne.

“Sudije dobijaju kritike, a javnost ni ne zna na osnovu kojih dokaza sud presuđuje. Kada se uporedi uticaj medija i javnih ličnosti, svakako mediji više utiču na rad pravosuđa “, ističe sudija iz redova VSS.

U jednom su saglasni, a to je da nije sporno da se pravnosnažne odluke komentarišu u medijima, ali da je za to potrebno znanje i maksimalna profesionalnost novinara. Kao najveće probleme apostrofiraju iznošenje vrednosnih stavova i simpatija prema pojedincima, nepoštovanje pretpostavke nevinosti i prava na fer suđenje.

“Komentarisanje određenih događaja od strane državnih funkcionera, zauzimanje stavova koji su predmet odlučivanja na sudu svakako da može uticati na pojedine sudove i suđenja. Mediji ne bi trebalo da uvek prenose izjave političara i državnih funkcionera, jer oni imaju mnogo načina da prezentuju i publikuju svoje ocene i stavove i tako direktno ili indirektno mogu da ugroze jedan deo nezavisnosti sudstva”, kaže jedan od sudija VSS.

“Aktuelno medijsko polje je preplavljeno senzacionalističkim izveštavanjem direktno na štetu istraživačkog novinarstva i pravosuđa”, stav je i nekoliko sudija Prvog osnovnog suda. Sa odeljenja za porodične sporove sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu mišljenja je da se u medijima u 90 odsto slučajeva čuje glas samo jedne strane.

“Primera radi, u novinama čujete samo žrtvu nasillja, ali ne i drugu stranu. Za to postoji sud koji pribavlja dokaze. Suđenje se ne može voditi u medijima. Nije dobro komentarisanje rada suda jer se unapred osuđuje neko čiji postupak nije pravnosnažno okončan”, ističe sudija Prvog osnovnog suda.

Stručno mišljenje smo dobili i iz Osnovnog suda u Nišu koji za CIK kažu da pritisak medija može i te kako da utiče na obavljanje funkcije, a pogotovo na one kolege koje su tek pristupile toj poziciji i nisu sigurne u svoje znanje i iskustvo. U Nišu priznaju da su i sami ponekad trpeli pritisak javnosti, ali da su se tome odupirali snagom argumenata u odlukama koje često nisu bile po volji javnosti.

Ni njihove kolege iz Kragujevca nisu ostale ravnodušne na ovu temu, pa je tako sudija Višeg suda Amela Babović Vasić istakla da bi činjenice trebalo da ostanu samo činjenice, a ne iznošenje zaključaka pre okončanja postupka.

“Ukoliko vi nesto zaključujete pre okončanja postupka, a sudija obavljajujći svoj posao dođe do potpuno drugog zaključka, da li to znači da bi sudija ili sud trebali da trpe odredjeni pritisak zbog toga? Iznošenje činjenica o postupku da, ali stvaranje pogrešne slike u javnosti svakako da ne”, kaže za CIK sudija Babović Vasić.

Da bismo imali veću slobodu izražavanja sudstvo mora da bude nezavisno

Sudija Visokog saveta sudstva Ivan Jovičić kaže da svako komentarisanje postupaka i odluka suda pre pravnosnažne presude, ne samo da je pritisak na pravosuđe, nego i na samu budućnost profesije.

“Svedoci smo događaja za suđenje ministru policije. To je veliki pritisak za mladog čoveka koji je, mogu da kažem, izuzetan sudija i vrlo dostojan i kvalitetan čovek. Ja neću da ulazim u njegovu odluku. Suština je da vidite onaj cirkus ispred zgrade, to je jedna neprimerena situacija i nesvakidašnja za bilo koje moderno pravosuđe. Takve vrste pritiska su strahovite. Budite vi u koži tog sudije”, kaže sudija Jovičić, i dodaje da “bez obzira da li je odluka dobra ili loša, zakonski je zabranjeno komentarisati dok ona ne postane pravnosnažna”. Jovčić je ukazao da to da nije lako, čak je i opasno ukoliko vas mediji “uzmu na zub”, ali da je isto tako pritisak politike poguban za nezavisnost pravosuđa.

ANF1

Postoji li idealan balans između slobode izražavanja i pretpostavke nevinosti?

U naše istraživanje su se uključili i Javni tužioci i portparoli sudova koji su saglasni da sudstvo trpi pritisak od subjektivnih i neretko nestručnih komentara plasiranih u javnosti.

Radovan Lazic, zamenik javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu i izborni član Državnog veća tužilaca, smatra da je posebno opasno grubo mešanje zakonodavne i izvršne vlasti, kao i da je glavni problem subjektivnost i nedovoljna obrazovanost onih koji kometarišu i onih koji interpretiraju (publika) te komentare.

“Kroz medije se direktno ili indirektno stvara slika o tome da je o nečemu već odlučeno, iako sa pravne strane nije ni blizu tako plasirane informacije” kaže Lazić za CIK. On smatra da edukacija javnosti i novinara može biti neko rešenje, ali je i pristalica stvaranja kontrolnog mehanizma ili sistema upozorenja u vidu političke sankcije za državne funkcionere i političare koji pokušavaju da utiču na sudstvo ili stiču poene javnih razglabanjem o radu suda ili nekoj odluci.

Dr. Goran Ilić, izborni član Državnog veća tužilaca i zamenik Republičkog javnog tužioca, kaže da postoji sukob načela garantovanih Ustavom i Evropskom konvencijom. Naime, Konvencijom i Ustavom se garantuje sloboda izražavanja, ali i nezavisnost sudstva koji dolaze u sukob. Slično je i sa slobodom izražavanja i pretpostavkom nevinosti ili pravom na fer suđenje. Zato je, smatra Ilić, neophodno napraviti idealan balans između ovih demokratskih načela.

“Teško je reći ko stvara pritisak imajući u vidu naš sistem i neotpornost našeg sistema na politiku. Odgovor nije jednostavan i treba dovesti u kontekst više činjenica, a to je svakako naša tradicija i sam ustavni položaj koji je osigurao dominaciju politike, iako je proglasio pravosuđe nezavisnim”, navodi Ilić. On ističe da je u evropskoj praksi teško naći izbalansirano delovanje, a kao primer navodi Nemačku i Veliku Britaniju u kojima se više zagovara princip pretpostavke nevinosti, dok u Italiji prevagu nosi sloboda izražavanja.

Portparol suda Ivana Karapandžić apeluje da se javno ne komentarisšu sudske odluke i postupci koji su u toku, jer je to zabranjeno. Karapandžićeva kaže da su državni i drugi organi i organizacije, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja i javne ličnosti dužni da poštuju pretpostavku nevinosti i da svojim javnim izjavama ne utiču na nezavisnost i nepristrasnost suda.

“U Zakonu o uređivanju sudova jasno kaže da je zabranjeno svako korišćenje javnog položaja i javno istupanje kojim se utiče na tok i ishod sudskog postupka, kao i svaki drugi uticaj na sud i pritisak na učesnike u postupku”, kazala je portparol osnovnog suda u Novom Sadu.

ANF3

Leave a Reply