Netransparentno finansiranje i “bugarski voz” problemi svih izbora

Objavljeno: 07. 03. 2017.

Piše: Katarina Stamatović

Razni vidovi zloupotrebe javnih resursa, zloupotreba mogućnosti za promociju javnih funkcionera kroz obavljanje „redovnih“ poslova, manipulacija biračkim spiskovima i ubacivanje listića, samo su neki od vidova potencijalnih nepravilnosti koje gotovo godinama u nazad prate izborni proces.

Nadležni koji kontrolišu izbore kod nas, kao i stručnjaci i posmatrači izbornog procesa, za CIK kažu da su ipak najčešće nepravilnosti koje se dešavaju u toku izborne kampanje zloupotrebe javnih resursa i netransparentni izvori finansiranja. Neretko je prisutno manipulisanje biračkim spiskovima i glasanje jedne iste osobe na više biračkih mesta poznato kao bugarski voz. 

Nepravilan rad biračkih odbora dovodi do “izborne krađe”

Izvršni direktor Cesid-a, Bojan Klačar kaže da su najveće neregularnosti tokom izborne kampanje svakako “funkcionerske kampanje”, ali i nebalansiran prostor u medijama za različite izborne učesnike, problemi sa nedovoljno sređenim biračkim spiskovima, kao i netransparentni izvori finansiranja.

Anf 1

“Od izbora 2016. kulminirali su problemi sa falsifikovanjem potpisa i zloupotrebom statusa manjinskih lista. Tokom izbornog dana neregularnosti najvećim delom nastaju kao posledica lošeg rada biračkih odbora”, kaže Klačar. Klačar dodaje da su najčešći propusti koje prave birački odbori kašnjenja sa otvaranjem biračkih mesta, glasanje bez identifikacije, loše popunjeni zapisnici, nepoštovanje uputstva o redosledu brojanja glasova u slučajevima kada su spojeni izbori na više nivoa.

Anf 2

“Izborna krađa su u najširem smislu sve one radnje koje dovode do falsifikovanja volje građana. Modaliteta može da bude mnogo, od mahinacija na biračkim spiskovima, preko ubacivanja listića (tzv. bugarski voz) i prepravljanja zapisnika, do kupovine glasova”, objašnjava Klačar. Iz Cesida navode da je veoma važno za sve ove radnje pronaći adekvatan dokaz i pažljivo razlikovati od propusta koje su posledice lošeg zakonskog i institucionalnog okvira. “Krađa se može sprečiti ili promenom zakonskog i institucionalnog okvira, pa da posao organizacije izbora bude poveren profesionalnom telu ili uz prisustvo stranačkih kontrolora na svim biračkim mestima, po današnjem zakonodavstvu”, tvrdi Klačar.

“Bugarski voz” je termin koji u politici označava zloupotrebu glasačkog prava, a cilj je da određena partija izmeni rezultate glasanja u svoju korist. Metoda je dobila naziv po nedemokratskim izborima u Bugarskoj krajem 20. veka i podrazumeva da se biraču da popunjeni listić pre ulaska na biralište, a on potom sa biračkog mesta iznese prazan listić i za to dobije nadoknadu. Na novom listiću se ponovo zaokruži željeni broj, koji se daje sledećem glasaču. 

Na pitanje da li činjenica da veliki broj posmatrača koji vrše monitoring utiče na političke aktere, Klačar kaže da je prisustvo posmatrača svakako od velike važnosti jer su akteri svesni njihovog prisustva i suzdržaće se od kršenja zakona makar na vidljiv način, jer znaju da mogu snositi posledice, makar to bile i medijske kritike.

Kada se osvrnemo na predsedničke izbore održane 2012. godine prisutni su bili problemi sa potpisima i statusom birača, nedovoljno ažurirani birački spisak, u radu izborne administraci na svim nivoima i korišćenje državnih resursa. Kako za CIK objašnjava Klačar većina ovih problema se provlači od izbora do izbora i nastaviće se sve dok se ne promeni zakonski i institucionalni okvir.

“U poređenju sa izbornim problemima na parlamentarnim izborima 2016. za očekivati je manje neregularnosti, jer se predsednički izbori lakše broje i organizuju i nema spojenih izbora na više nivoa što je u praksi dovodilo do više problema”, rekao je izvršni direktor Cesida, Bojan Klačar za CIK.

antrfile 2

U delokrugu svojih ingerencija iz Agencije za borbu protiv korupcije za CIK kažu da oni vode računa o tome da li se u toku predizborne kampanje neki politički subjekt nedozvoljeno finansira. Ukoliko se postoje indicije da je tako Agencija je ta koja traži od političkog subjekta podatke od političkog subjekta koje on mora dostaviti u roku od tri dana.

“U vezi sa izbornim procesima kod nas, najveći broj zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka Agencija je podnela zbog nepodnošenja izveštaja o troškovima izborne kampanje, a zatim zbog neotvaranja posebnog računa za finansiranje izbornih kampanja, kao i zbog neprikazivanja svih troškova izborne kampanje”, kažu iz Agencije za borbu protiv korupcije

Najznačajniji vid kontrole Agencija za borbu protiv korupcije sprovodi nakon izbora kada politički akteri predaju svoje finansijske izveštaje. Ukoliko se u domenu finansija utvrde nezakonitosti Agencija podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i/ili krivičnu prijavu.“Agencija za borbu protiv korupcije nije podnela nijednu krivičnu prijavu zbog krivičnog dela iz člana 38 Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, a u vezi sa izborom za predsednika Republike Srbije održanim 2012. godine”, navodi se u odgovoru koji je Agencija uputila CIK-u.

Anf 4

Iskustvo iz 2012: emiteri ne pokazuju otpornost

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) za CIK kaže da nisu podneli nijednu krivičnu prijavu koja se odnosi na predsedničke izbores 2012. godine

U izveštaju o radu emitera tokom predsedničke kampanje 2012. ističe se da su u medijima tada često bili zastupljeni predstavnici stranaka i lista koji su se pojavljivali u svojstvu državnih funkcionera i koristili službene aktivnosti u predizborne svrhe. “U tim slučajevima emiteri nisu pokazali otpornost prema takvom ponašanju, što je objektivno dovelo do veće zastupljenosti, a samim tim i sticanja prednosti onih kandidata i onih lista koje su i male predstavnike na visokim državnim funkcijama”, navodi se u izveštaju REM-a

Vrednost priloga u informativnom programu mnogo je veća od plaćene reklame

Prostor za vođenje “funkcionerske kampanje” je neograničen, a vrednost izveštavanja o takvim aktivnostima u okviru informativnog programa je mnogo veća nego bilo koja plaćena reklama, mišljenja je programski direktor Transparentnost Srbija, Nemanja Nenadić

„To su situacije kada izborni kandidati koji su na javnim funkcijama, i razni ministri, predsednici opština, direktori javnih preduzeća i drugi funkcioneri koji ih podržavaju, krenu da baš u ovo doba obavljaju razne popularne poslove, da obilaze i otvaraju škole, pešačke prelaze, mostove, puteve, fabrike i da se sastaju sa raznim važnim ličnostima. U 90% tih situacija reč je o aktivnostima koje su cijano organizovane na tom nivou baš zbog kampanje, ili o aktivnostima koje bi mogle proći i bez prisustva političara”, objašnjava Nenadić (Predlozi TS za rešavanje pojave “funkcionerske” kampanje).

On dalje kaže da su pravila oglašavanja ta koja nisu dovoljno precizna i sveobuhvatna. “Osnovno pravilo, kada je reč o finansiranju kampanje, jeste da svi učesnici u trci imaju mogućnost oglašavanja pod istim finansijskim uslovima. Međutim, poštovanje tog pravila ne proverava ni jedan organ“, naglašava Nenadić iz TS.

Kada se sadašnja situacija uporedi sa onom na izborima 2012. stvari su lošije, tvrdi Nenadić, jer je u međuvremenu promenjen Zakon i sada stranke mogu da koriste novac dobijen iz budžeta za finansiranje redovnog rada i za kampanju. “Kada je reč o mehanizmima institucionalne kontrole, Agencija za borbu protiv korupcije ima ista ovlašćenja, ali se nalazi u v.d. stanju što se može negativno odraziti na njen rad. REM je već nagovestio da će i inače nedovoljnu kontrolu svesti na još niži nivo nego ranije. Skupština ni sada nije formirala Nadzorni odbor”, objašnjava naš sagovornik.

Ipak, kako iskustvo izbornog monitoringa koje sprovodi TS pokazuje, Nenadić kaže, vidljive su i pozitivne promene. Prvo su vidljive pozitivne promene u 2004. u odnosu na ranije godine, kada je prvi put primenjen Zakon o finansiranju političkih stranaka, zatim 2007. kada su uvedeni detaljniji obrasci, pa 2012. kada je primenjen znatno detaljniji Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i kada je prvi put neki državni organ pratio finansiranje.

„Pored toga, veće budžetske dotacije uticale su da učesnici imaju manje razloga da skrivaju izvore finansiranja. Međutim, svi ti činioci nisu uspeli da reše u potpunosti problem. Razlog za to je sporost reakcija Agencije za borbu protiv korupcije, u pokretanju postupka protiv onih koji ne prijave neki trošak, neaktivnost REM i potpuna pasivnost javnog tužioca na mnogobrojne sumnje u zloupotrebe javnih resursa i kupovinu glasova”, ističe programski direktor TS.

Nemanja Nenadić zaključuje da će se na ovim izborima svi problemi koje javni tužilac i drugi organi nisu rešili u ranijim izbornim procesima ponoviti, sa eventualno izuzetkom falsifikovanja potpisa za podršku kandidaturi jer su tu nedavno pokrenuti krivični postupci za zloupotrebe iz 2016. godine.

Leave a Reply