O korupciji najviše izveštavaju opozicioni mediji, a državni organi najčešće javno govore o njoj

Objavljeno: 26. 12. 2016.

Piše: Redakcija CIK

Reč korupcija pomenuta je 485 puta u ukupno 287 tekstova na domaćim portalima, pokazuju rezultati analize koju je Centar za istraživanje korupcije (CIK) sproveo za period od formiranja sadašnje Vlade do kraja novembra. Zanimljivo je da su najviše tekstova koji su se bavili temom korupcija objavili mediji koji se u javnosti prepoznaju kao opozicioni. Tu prednjači „Blic“ sa 99 takvih članaka, zatim portal „N1“ sa 32, a na trećem mestu je „Kurir“ sa 29 tekstova o korupciji.

U tom vremenskom okviru preko 258 osoba (neki akteri se više puta pojavljuju u različitim tekstovima) je govorilo direktno ili indirektno o korupciji. Najčešće se reč pominjala u kontekstu borbe protiv korupcije, sprečavanja korupcije, mita i korupcije, ili je u tekstu bilo izveštavanja o hapšenjima u zemlji i inostranstvu za krivična dela sa elementom korupcije. Neretko predmet izveštavanja su rezultati istraživanja percepcije korupcije koje su sprovele različite organizacije i institucije, poput Transparentnost Srbija, USAID, Transparensi Internašnal i sličnih.

Analiza rezultata istraživanja

Predmet analize bili su portali, i to uzorak od 15 portala naših medija i sajtova tela za borbu protiv korupcije (RTS, N1, B92, Beta, Tanjug, Blic, Kurir, Alo, Informer, Večernje novosti, Politika, Telegraf, Agencija za borbu protiv korupcije i Savet za borbu protiv korupcije). Monitorovano je 14 portala jer za petnaesti medij nije bilo moguće pretražiti internet arhivu vesti. Za analizu izabran je period od tri meseca, tačnije od formiranja Vlade 11.08.2016. do 21.11. iste godine. Ovaj period smo odabrali kako bismo eventualno idenfikovali da li se od trenutak formiranja nove vlade išta promenilo u pogledu tretiranja problema korupcije, javnog izveštavanja i predstavljanja ovog društvenog problema na relevantnim portalima. Svesni smo da nešto više od tri meseca nije dug period, te i da je uzorak od 15 internet portala dosta ograničen u pogledu mogućnosti iznošenja čvrstih zaključaka o izveštavanju o korupciji. Međutim, svakako se može dobiti okvirna slika o tome koliko se problem korupcije pojavljuje u online sferi i ko o njoj govori, što je i bila naša ideja – da vidimo ko i koliko često u medijima istupa ističući ovaj socijalni problem kao gorući. Tekstovi su analizirani po principu detektovanja upotrebe reči korupcija. Kategorije po kojima su beleženi podaci su: broj tekstova o korupciji, učestalost pojma korupcija u člancima, subjekti koji govore o korupciji (da li su ti subjekti u svojstvu ličnosti ili institucija, da li eventualno u pitanju pripadnici vlasti ili opozicije, ili pak državni organi, NVO i Ostali) i naravno kvalitativno analiziranje kontekta u kojem se reč pominje.

Odmah na početku može se konstatovati da se u proseku četiri teksta dnevno odnosilo na pojam i fenomen korupcije, što je relativno malo (pogledaj ispod Grafik 1).grafik-1-a

 

Zanimljivo je da su najviše tekstova o ovoj temi imali mediji koji se u javnosti prepoznaju kao opozicioni (Grafik 2). Tu prednjači “Blic” sa 99 takvih članaka, zatim portal N1 32, a na trećem mestu je „Kurir“ sa 29 tekstova o korupciji. U „Večernjim novostima“ bilo je 21, a na Tanjugu 19 članaka, na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije 14, i isto toliko na sajtu agencije Beta. Dalje, „Informer“ 11, B92 devet, „Politika“ osam, po sedam tekstova imali su sajtovi Saveta za borbu protiv korupcije i RTS-a.grafik-2

Reč korupcija upotrebljena je ukupno 485 puta (Grafik 3). Kao što je vidljivo na grafiku broj 3 u objavama Agencije za borbu protiv korupcije 63 puta, 56 u Tanjugovim tekstovima, „Alo“ 45, a na portalu „Blica“ 43 puta. „Večernje Novosti“ imali su 37, RTS 35, a „Kurir“ 34 puta reč korupcija u svojim člancima. Nešto manje (30) upotrebe reči korupcija detektovano je na sajtu „Politike“, dok je ok 20ak puta reč pomenuta u vestima B92 i N1 ( po 24) i „Informeru“ (20).

grafik-3

Od tema dominiraju hapšenja za korupciju, zakonske promene i napredak u borbi protiv korupcije

Uglavnom se, kako CIK primećuje, govori o sprečavanju korupcije i pominju se zakonske promene koje su usledile ili koje će uslediti, a tiču se borbe protiv korupcije, zatim se često ocenjuje napredak Srbije u toj borbi i daju preporuke šta dalje učiniti kako bi ta borba bila efikasnija. U tome su pripadnici NVO „najglasniji“ – kada treba izneti rezultate istraživanja i dati određene preporuke kako da se korupcija suzbije. Korupcija se pominje i u kontekstima hapšenja i optužbi za korupciju. Tu smo imali, na primer, vest o hapšenju ruskih zvaničnika optuženih za korupciju, ili korupcionaške afere u vezi sa FIFA, koje su skoro svi mediji objavljivali. Kod nas, domaća tema, bila je i afera „Indeks“ i hapšenje sudija uključenih u taj slučaj. A propraćenije teme iz Srbije, a u vezi sa korupcijom, su Zakon o uzbinjivačima, zakonodavne promene, ocena Evropske komisije o napretku Srbije, i rezultati istraživanja o percepciji korupcije.

O korupciji ne govore mnogo ni predstavnici opozicije niti vlasti

Centar za istraživanje korupcije (CIK) obratio je pažnju i na to KO u ovim medijima govori o korupciji i da li eventualno postoji određena pravilnost kada je reč o osobama ili institucijama koje javno istupaju govoreći o korupciji. Ono što je očigledno iz podataka do kojih je CIK došao ovom tromesečnom analizom je da je vrlo malo subjekata koje je bilo moguće jasno identifikovati kao članove vlasti ili opozicije. Što znači da se ni jedni ni drugi nisu preterano javno isticali govoreći o društvenom problemu korupcije i borbe protiv korupcije.

Kada je generalno reč o subjektima, najčešće su to bili predstavnici državnih organa (domaćih i stranih), predstavnici organizacija koje se bavi istraživanjem korupcije, te predstavnici Evropske Unije i njenih institucija. Takođe, predstavnici ministarstava, pa onda vrlo često predstavnici Transparenost Srbija (Nemanja Nenadić) i sami građani nekoliko puta bili su oni koji u objavljenim tekstovima pominju korupciju. Često su i glumci, odnosno ličnosti koje se ne bave politikom, kao književnici ili kritičari, govorili o ovom problemu.

Ako pogledamo grafik 4 (ispod) vidimo da je u „Kurirovim“ tekstovima o korupciji bilo 17 ljudi iz vlasti, četiri iz opozicije; na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije osam pripadnika vlasti, u „Večernjim novostima“ četiri iz vlasti i jedan iz opozicije, a na sajtu RTS-a troje pripadnika opozicije. Po dvoje iz vlasti u tekstovima portala B92, „Politika“ i Beta, i jedan na sajtu „Alo“ koji su govorili o korupciji.

grafik-4

Oni koji govore o korupciji najčešće su različiti državni organi ili institucije države. To vidimo jasno na grafiku broj 5. Od preko 250 subjekta čak 129 je onih koji su u ime državnih organa ili organa vlasti pričali o korupciji, potom onih u kategoriji „Ostalo“ (79) gde spadaju i obični građani, nestranačke ličnosti, biznismeni i slično. Nevladin sektor jet takođe značajno zastupljen kao govornik o korupciji, i takvih subjekata je bilo 48.grafik-5-a

Skoro jednako su subjekti institucije, to jest njihova zvanična saopštenja i izjave, koliko i ličnosti koje istupaju, da li u svoje ili u ime grupe i organizacije kojoj pripadaju, da govore o korupciji (videti grafik broj 5). Nešto više malo institucije istupaju govoreći o ovom socijalnom problemu, i to je 134 puta bio slučaj, dok je ličnosti bilo 132.

grafik-6-pravi

Leave a Reply