Kandidati utrenirani za javni nastup, ali uglavnom neubedljivi

Objavljeno: 20. 03. 2017.

Piše: Dragana Krunić

Javni nastup Vuka Jeremića je uvežban “po knjizi” do perfekcije, ali neubedlljiv iliti “nešto mu fali”; Vučićev nastup je za neke sveden i pobednički, dok za druge on stavlja akcenat na tonu kojim govori, a ne onome što govori; Saši Jankovići reč “strah” u kampanji izaziva više negativnih emocija, a i fali mu osmeha i optimizma, dok je Šešelj u kampanji, kao i obično, “skandalozan” i “prelazi žicu”, tvrde sagovornici CIK-a stručnjaci iz oblasti marketinga i strateških komunikacija Istok Pavlović, Marko Selaković, analitičar Cvijetin Milivojević i psiholog Ana Vojnović. Za sada jedini koju unosi neku specifičnost u kampanju je Ljubiša Preletačević Beli koji će, kako tvrde neki sagovornici, “ući u knjige” kao primer novih, nikada viđenih efekata novih medija i interneta.

O tome kako ocenjuju javni nastup, koje su karakteristike neverbalne komunikacije, ali i izrečenih poruka predsedničkih kandidata razgovarali smo sa našim sagovornicima.

Svaki od kandidata je u javnom nastupu drugačiji, jedini parametar koji ih povezuje je visoka motivisanost za uspehom koja se primećuje i u njihovom govoru tela, ali i u retorici, smatra psiholog Ana Vojnović. Analizirajući kandidate za predsednika Srbije, Vojnović primećuje da Vuk Jeremić ima veoma uvežban nastup, koji je u velikoj meri, kako kaže, iskontrolisan i naučen.

jeremic

„On govori ujednačenim tempom, ima kontrolisane pokrete rukama, dramatično podiže glas kada naglašava nešto važno i to čini dramaturški uvremenjeno. Primetno ostavlja prostora na svojim konvencijama za publiku i njihove komentare, želeći da ostavi utisak da želi interakciju sa ljudima i da je osetljiv za njihve potrebe. Ako ste primetili, kada auditorijum sedi, on ima strategiju približavanja tako što prilazi pojedincima i razgovara sa njima „jedan na jedan“. Tako, čini mi se, želi da naglasi da želi da dopre do njih“, objašnjava Vojnović. Ona kaže da se u porukama koje komunicira ovaj kandidat vidi težnja da bude obuhvatan, ali da i preterana uvežbanost ne ostavlja publici utisak poverenja i spontanosti. Glavna poruka mu je „biti protiv“, a stavom tela pokazuje samouverenost u u ono što govori, i sigurnost u poruku koju šalje, ali sa naglaskom na ličnu poziciju, analizira Vojnović. „Kao važan stožer u kampanji predstavlja i svoju suprugu koja je javna ličnost i o kojoj u javnosti postoji neutralan ili pozitivan stav. Nju koristi kao potporu za sopstveni politički identitet. To nije novo u kampanjama, ali u Srbiji ovakav način prezentovanja nije nešto što je ljudima blisko, kao što je slučaj u Americi i zapadnoevropskim zemljama“, tvrdi Ana Vojnović.

U društvenim naukama već odavno se zna i istražuje “prvi utisak” koji čovek ostavlja, a naučnici tvrde da je potrebna samo jedna desetina sekunde kako bi se stekao utisak o nekome ii nečemu. Već krajem 50ih godina 20. veka značajan koncept u svakoj vrsti socijalne interakcije postaje “impression management” ili upravljanje utiskom koji ostavljamo na druge. Upravljanje utiskom predstavlja svesnu ili nesvenu težnju da se utiče na percepciju ljudi o nekoj osobi, stvari ili događaju, a postiže se kontrolom i usmeravanjem informacija u društvenoj interakciji. Koncept je prvi uveo Erving Gofman 1959.godine.

Vučić

Kada je reč o javnom nastupu Aleksandra Vučića sagovornica CIK kaže da njegovo govor tela ne pretenduje da pošalje bilo kakvu jaču poruku od one koju želi poslati verbalno. „Njegov javni nastup je kontinuiran i bez promena u odnosu na prethodni period. Akcenat stavlja na ono što govori, uz minimiziranje viška informacija. Govori precizno, uz uvek prisutnu kontrolu sagovornika i držanje jasne granice prema sebi i sadržaju onoga što želi da kaže. Ravnim stavom tela i manjkom pokreta demonstrira jasnoću i odlučnost“, ističe Vojnović.

Jankovic

Kandidat Saša Janković, prema njenim rečima, s obzirom na to da se nikada nije bavio politikom nije dovoljno pripremljen, te deluje blago, nesigurno i nestabilno. O tome, kako ističe naša sagovornica, najbolje govore njegove omaške u govoru koje pod visokom tenzijom izgovara, i time urušava legitimitet jer upravo nesvesno iz njega „progovori“. „Janković deluje opušteno, a ponekad u formalnim situacijama i nespretno, s obzirom na manju kontrolu gestikulacije i samim tim većim prostorom za spontane reakcije. Govori blagim i prilično ujednačenim tonom. U retorici često koristi reč „strah“ što predstavlja, ne toliko novinu, koliko izazov u savremenoj politici. Strah je važna emocija koja iskonski kod ljudi izaziva povratno opreznost i anksioznost, i moćno je sredstvo manipulacije tokom izbora“, naglašava naša sagovornica. Dodaje da ovaj kandidat ističe afilijativnost, motiv udruživanja i da se veoma dobro obraća svojoj ciljnoj grupi. „U svom nastupu ima mnogo školskih primera identifikacije sa grupom ljudi kojoj želi da se približi. Time na svoje pristalice deluje snažno jer podupire njihove demokratske stavove i slobode, a neopredeljenima se približava tako da ih privoli da budu kritični i samosvesni“, zaključuje Vojnović.

Milivojević: Jeremićev govor tela kaže „mnogo fin momak, šteta što nije diplomata“, Vučić je u grču, a Jankoviću fali optimizam

Iz ugla političkog analitičara Cvijetina Milivojevića prva asocijacija kada se pogleda govor tela Jeremića je mnogo fin momak, šteta što nije neki diplomata. Mimo toga problem ovog kandidata, koji se direktno reflektuje na njegovu komunikaciju i nastup, je neodređenost prioritetne ciljne grupe. „On i dalje pokušava da igra na pola sata srpskog nacionalnog lidera, a pola sata da izigrava globalistu. To kolebanje se vidi i u komunikaciji jer ne govori razumljivim jezikom. Ako kritikujete, na primer, vlast vi to morate reći nekim konkretnim primerom onako da to razume građanin,“objašnjava za CIK Milivojević. Kako kaže Vuk Jeremić nije političar koji se dobro snalazi na terenu, među običnim ljudima i ne ume da drži govore koji „pale“, u pozitivnom smislu. „Jedan od slogana mu je Kandidat naroda, što nikako ne ide u njega. On se bavio politikom na diplomatskom nivou, a sada je teško prebaciti se na drugi nivo. Direktan kontakt sa biračem na terenu, u nekoj nedođiji, selu ili zapuštenom gradiću, nije isto što i rukovanje sa predsednicima država,“ ocenjuje ovaj analitičar.Anf 2

Za Milivojevića javni nastup Aleksandra Vučića je, kako kaže, „klasičan radikalski nastup“ u kome je važnije kojim tonom govori, nego šta kaže. Kako ističe Milivojević, Vučić u rednovnim aktivnostima, mimo kampanje, shodno savetima svojih PR savetnika, ne ponaša se na taj način jer zna da to nije dobro za nekog ko gradi imidž proevropskog političara. „Njegov nastup je agresivan i ofanzivan. On svakom biraču nalazi zamerku, jer svakoga uvredi kada mu kažete „Vi ste takvi i takvi, a ja jedini radim“. Kada ga neko pita kada ćemo mi kao građani osetiti boljitak o kome govorite, on se uvredi. To govori da on ne trpi pitanje, ne trpi kritiku. On, zapravo, vodi monologe. Ispravite me ako grešim, ali u ovih pet godina nije bio ni u jednom dijalogu“, ističe Milivojević. O njegovoj neverbalnoj komunikaciji kaže da se vidi da nije opušten i da je pod uticajem savetnika za javni imidž. „Svi govorimo kako je on dobro naučio pokrete i gestove, međutim, njegov stav nije opušten. Kada sedi, na primer, vi vidite da je on u grču da ne bi zaboravio kako ispravno da se namesti, kako da ono što govori bude u skladu sa gestom, jer time proizvodi neki cilj. Njegov veliki rejting nije rezultat toga što je utreniran za verbalnu i neverbalnu komunikaciju, već je direktna posledica što Srbi vole čvrstu ruku“, zaključuje Milivojević.

Glosa

Malo je 10 dana da biste svojim osmehom obećali Srbiji da ćete joj vratiti osmeh

Saši Jankoviću fali malo više smeha. Ne možete baš sa takvom facom kao da ste se vratili sa sahrane, morate se nasmejati makar na silu“, kaže Cvijetin Milivojević i dodaje „tek pre neki dan sam ga prvi put video da se smeje. Šteta što mu neko nije ranije rekao da to češće radi. Malo je desetak dana da biste svojim osmehom obećali Srbiji da ćete joj vratiti osmeh“. Za Jankovića još kaže da, kao i Jeremić, nije „tribun političar“, nije silazio među građane, te ne deluje na terenu kao svoj na svome. Ipak, on malo bolje od Vuka može znati šta ljude tišti. „Njegov problem je što se nije nametnuo kao nacionalni lider, već se zatvorio u građansko-liberalni krug birača. Na planu neverbalne komunikacije ima pesimističan i zatvoreni stav, i nije ubedljiv, a to će mu odmoći i u borbi protiv Vučića, ali i Jeremića“, ocenjuje Milivojević.

Istok Pavlović: Sve što Jeremić kaže zvuči savršeno, ali opet nije dovoljno ubedljivo

Sa tezom prethodnih sagovornika da je Jeremićev javni nastup, pa i govor tela, „školski“ i veoma dobro uvežban, saglasan je i stručnjak za Internet marketing i bloger, Istok Pavlović. „Sve je urađeno perfektno „po knjizi“. Ipak, u vazduhu ostaje nekakva praznina, kao da tu nešto nedostaje, ali niko ne može tačno da kaže šta. Sve što on kaže zvuči savršeno, ali nekako nije dovoljno ubedljivo“, kaže Istok za CIK. Kako objašnjava ovaj ekspert internet marketinga Jeremić je teorijski najbolji kandidat za predsednika, ali oko njega postoji „aura misterije – ljudi se pitaju ko stoji iza njega i sa kojim ciljem je on tu“. Osim Vučića, nijedan kandidat nije adresirao tu glavnu sumnju oko sebe, i nije direktno pričao o stvarima koje im ljudi zameraju. „Jeremić u sloganima ima generičke rečenice sa zasićenim frazama koje ne mogu više izazvati nikakve emocije“, tvrdi Pavlović.

Dok za Sašu Jankovića kaže da je slogan „Ljudi koje čekamo smo mi“ veoma jak, i u poređenju sa drugima slogan sa najviše potencijala.

„Problem je što za mnoge ljude oko Jankovića prosečan glasač može reći „ali vi baš niste ljudi koje ja čekam, znam sigurno da vas ne čekam“. Njegova kampanja je rađena u u “old school” fazonu devedesetih, pokušavaju da izvuku iz naroda iste one emocije koje su dovele do pada Miloševića. Taj pristup je nekada radio dobro, ali u današnjem medijskom diskursu je pomalo zastareo“, objašnjava Pavlović. On dodaje da je ovaj kandidat sebi postavio limit na broj glasova koji može dobiti, time što mnogi stavljaju znak jednakosti između Jankovića i DS, bez obzira na njega samog i njegove kvalitete kao čoveka.

Anf 3

Upitan kako ocenjuje govor tela i karakterističnosti neverbalne komunikacije Saše Jankovića, Istok Pavlović kaže da „generalno, ljudi ne znaju ni kako on izgleda, ni kako priča, nikako se kreće kroz prostor… nije imao dovoljno prostora u medijima da biljudi to zapamtili. I to je njemu problem.”

Vučić je uspešan u „adresiranju sumnje“, a kampanja sa „out of box“ rešenjima

„Vučićeva kampanja primenjuje „out of box“ kreativna rešenja, koja su uvek rizičnija i mogu da se obiju o glavu, ako se ne urade dobro, ali u njegovom slučaju su urađena odlično. On radi klasično “adresiranje sumnje” – to je komunikacijski princip u kojem direktno napadnete ključne negativne misli koje ljudi imaju o vama, umesto da bežite od njih. Ove negativne misli se zatim razbijaju kroz metafore, kao što su piloti u avionu, ljudi u kafani, ili majka koja peče hleb. Koliko god se ljudi sprdali sa tim, taj princip dobro radi“, kaže Pavlović o Vučićevoj kampanji.

Za njegov govor tela kaže da je već poznat celoj Srbiji, pa i da se od toga prave pošalice, dok su slogani, kao i kod Jeremića zasićene fraze. Kada je o retorici i nastupu reč direktnost i pogađanje u centar problema je Vučićeva prednost, smatra Pavlović. „Bez obzira što često ne da nikakav konkretan odgovor ljudi cene što ne beži od glasina (o njemu) i problema, već se direktno suočava sa njima. Ključno je da održavate poverenje kod ljudi, da ste stalno spremni da pričate o temama koje mogu ozbiljno da vam naškode, što bi većina drugih političara izbegavali. Efekat je fascinantan – dovoljno je da samo kažete “Evo, čujem da se ovih dana priča o meni to i to…”, i nakon toga možete reći bilo šta, bilo kakvo opravdanje ili čak ništa. Ljudi nesvesno misle da, čim ste to vi lično pomenuli, znači da to nije istina“, smatra Istok Pavlović.

Kao poseban fenomen i kreativno rešenje Istok Pavlović naveo je primer Ljubiše Preletačevića Belog čija će kampanja ući, kako kaže, u knjige. „ „Samo Jako” je izuzetan slogan koji sve druge slogane jede za doručak. Sam po sebi ne znači ništa, ali primio se u narodu brzinom svetlosti, ljudi ponavljaju “samo jako” u svakodnevnoj komunikaciji. Takođe, i slogan “Sirotinja uzvraća udarac” je izuzetno moćan i pogađa na više nivoa. Kod govora tela i nastupa će Beli imati problem, jer će u nekom trenutku morati da izađe izuloge satiričara da bi predstavio nekakve ozbiljne ideje.Napravio je sa lakoćom armiju pratilaca, ali će sledeći test za njega i organizaciju biti da smisle kako da predstave tu svoju ozbiljnu crtu“, istakao je Pavlović.

Selaković: Vučić i Janković dobro pogađaju ciljnu grupu, Jeremićeve poruke izgubile oštrinu

Marko Selaković, stručnjak za strateške komunikacije, javni nastup kandidata vidi na sledeći način. „Vučićev javni nastup je pobednički i samouveren: to je i logično, imajući u vidu političku poziciju koju baštini. Što se tiče ostalih kandidata, Janković i Šešelj se drže onoga što najbolje znaju i što im pristoji: Janković neguje legalističku i uglavnom odmerenu retoriku, dok Šešelj ide u skandale i kontradikcije. Očigledno se i jedan i drugi dobro osećaju u toj ulozi“, tvrdi Selaković. Prema njegovom mišljenju, Vuk Jeremić je na pogrešan način postavio kampanju i ima problem sa pogađanjem svoje ciljne grupe.

Anf 4

„U poslednje vreme njegov javni nastup deluje izveštačeno i neprirodno, poput prodavca posuđa i magičnih usisivača po kućama, ili poput nekog preagresivnog propovednika. Takav nastup, uprkos očiglednim ulaganjuma u kampanju, ne uliva poverenje, jer građani jasno vide da Jeremić u kampanji i Jeremić u realnom životu nisu isti“, smatra naš sagovornik. Selaković dalje kaže i da nije jasno kome se ovaj kandidat obraća „Jeremić ima par iskusnih boraca na terenu koji mu mogu doneti izvestan broj glasova, ali mi se čini da su se njegove poruke utopile i da su izgubile oštrinu, a da on pokušava veštački da ih nametne u finišu kampanje. Ovo je tipska greška: ne možete u kampanji „toviti prase uoči Božića“. Medijska agenda se sprema i usmerava mesecima ili godinama unazad; kampanja je tu tek foto-finiš“, objašnjava Selaković. I dodaje da je Jeremić za par meseci uspeo da pređe negativnu spiralu od „favorita u senci“ do kandidata koji se sa Jankovićem i Šešeljem bori za dvocifren rezultat. „Sam je kriv za to, prerano je otpočeo kampanju i pokušava da u njoj bude ono što nije. Što se govora tela tičem preagresivan je“, kaže za CIK Selaković.

Govor tela Jankovića odaje odmerenost i pouzdanost, smatra Selaković, dok je je stabilnost i asertivnost karakteristika Vučićevog držanja. Za Šešelja kaže da je govor tela i nastup „tipično skandalozan“, a za Preletačevića tvrdi da je jedini inovativan u kampanji. „Jankovićev slogan mu otvara mnogo mogućnosti, ali ne znam koliko će te mogućnosti do kraja kampanje iskoristiti i koliko će ih medijski artikulisati. Uz to, ima hendikep da mu teren nije jača strana. Ipak, dobro pogađa svoju ciljnu grupu, a to su intelektualci i razočarani opoziciono orijetisani birači. S druge strane, i Vučić, nasuprot na primer Jeremiću, nepogrešivo pogađa ciljnu grupu svojim porukama. To je i očekivano, jer on ima ogromno iskustvu „suve politike“ i vrlo jasno govori na način koji je razumljiv i prihvatljiv bračima“, zaključuje Selaković iz ugla svoje profesije.

Leave a Reply