Nezakonito i nemarno postupanje Agencije za restituciju košta Beograd milione

Objavljeno: 06. 04. 2017.

Piše: Katarina Stamatović

Agencija za restituciju na čelu sa direktorom Strahinjom Sekulićem vratila je 2014. godine, protivno Zakonu o restituciji, u posed zemljište prethodnim vlasnicima koje je već bilo upisano kao javna svojina grada Beograda i obuhvaćeno planom za izgradnju saobraćajnice od Borske ulice do petlje “Lasta”. Takva odluka Agencije za posledicu ima ogromne troškove po budžeta grada Beograda, ali i usporavanje izgradnje nekoliko saobraćajnica na teritoriji gradskih opština.

Ni mi, kao ni nadležne institucije, nismo mogli da utvrdimo tačan iznos celekupne štete uzrokovane ovakvim (ne)namernim postupcima Agencije za restituciju i sada v.d., a tada direktora, Strahinje Sekulića. Međutim, sigurno je da cifra dostiže i do nekoliko miliona dinara. Prema materijalu u koji je CIK imao uvid alarmantno je to što nezakonito delovanje Agencije i ljudi na njenom čelu u konkretnom slučaju nije i usamljen slučaj nezakonitog postupanja ove institucije.

Agencija i Sekulić krše Zakon o restituciji. Pravnobranilaštvo i Ministarstvo ne kontrolišu

Naime, Agencija za restituciju je tokom 2014. Isidoru Kaćanskom i njegovoj sestri Tatjani Nedić vratila u svojinu zemljište na kome je već bila upisana javna svojina grada Beograda, a koje je planskim dokumentom iz 2007. bilo planirano za izgradnju saobraćajnice. Navedeno zemljište je vraćeno u svojinu ovih ljudi protivno odredbama člana 22 Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, poznatijem kao Zakon o restituciji. Prema tim odredbama postupkom restitucije nije moguće vratiti imovinu u naturalnom obliku koja je predviđena za izgradnju objekata i projekata od javnog interesa (u ovom slučaju Plan detaljne regulacije). Direktor Agencije Strahinja Sekulić je ovog puta, a naši izvori upućuju da to nije jedini slučaj, doneo pravosnažno rešenje o vraćanju zemljišta kojim, zapravo, tumači zakone na način koji zakonodavac to nije predvideo. Agencija, na čijem je Sekulić čelu, ni u jednom trenutku se nije bavila pitanjem namene zemljišta, iz čega proizilazi očigledna namera da se zemljište vrati u naturalnom, a ne u novčanom obliku.

viber image

Printscreen: Jutarnji program TV Pink – Strahinja Sekulić

Sekulić je poznat javnosti po tome što je, navodno, na sporan način “delio” zemljišta po Vojvodini van zakonskih okvira. Bio je i javni pravobranilac grada Beograda od 2003. do 2011. Za vreme te funkcije, u period održavanja Univerzijade 2009, mediji su pisali da se nalazio u sukobu interesa, jer je istovremeno radio kao savetnik preduzeća “Univerzijada 2009”.

Ipak, omogućavanje protivpravnog postupanja Agencije za restituciju je posledica, ne samo nezainteresovanosti i pasivnog držanja Javnog pravobranilaštva grada Beograda, Državnog pravobranilaštva, već i Ministarstva finansija kao drugostepenog organa kontrole.

Kako CIK saznaje, Skupština grada Beograda je 2007. usvojila Plan detaljne regulacije (PDR) za izgradnju saobraćajnice od ulice Borska do petlje “Lasta („Službeni list grada Beograda”, broj 40/07.). Navedenim planom su obuhvaćene i katastarske parcele na opštinama Savski Venac, Veliki Mokri Lug, Mali Mokri Lug kao i opština Voždovac gde se parcela Kaćanskog njegove sestre i nalazi.

Nakon usvojenog PDR, Vlada Republike Srbije je svojim rešenje, utvrdila javni interes za eksproprijaciju zemljišta i objekata u cilju izgradnje saobraćajnog poteza od ulice Borska do petlje “Lasta”. Utvrđivanje javnog interesa znači da se zemljište oduzima vlasniku radi izgradnje objekata, u oblasti: obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, objekata za potrebe državnih organa i organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Vlasnici zemljišta u tom slučaju od države dobijaju obeštećenje u visini tržišne vrednosti zemljišta. Tržišnu vrednost određuje Poreska uprava. U ovom specifičnom slučaju zemljište je već bilo u javnom vlasništvu kada je izrađen PDR, a u tom trenutku su i Kaćanski i njegova sestra predali zahtev Agenciji za vraćanje tog poseda konfiskovanog njihovom dedi još 1946. godine.

Posle Vladinog rešenja Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda (J.P.) podnela je zahtev za rešavanje imovinsko- pravnih odnosa na pomenutom zemljištu i prenos prava sa Republike Srbije na grad Beograd, a sve u cilju izgradnje planirane saobraćajnice. Tako je u Izvodu iz lista nepokretnosti (broj 4014 na dan 06.07.2011. godine za katastarsku parcelu 7734/2 KO Voždovac), u listu A gde se nalaze podaci o zemljištu, jasno pisalo da je vrsta zemljišta gradsko građevinsko, kao i da je nosilac prava na zemljištu Republika Srbija.

Iz dokumentacije se može utvrditi da je, shodno predlogu Direkcije, Odeljenje za imovinsko-pravne poslove GO Voždovac donelo pravnosnažno rešenje (broj 463-96/11 od 28.10.2013. godine) kojim se sa Republike Srbije prenosi pravo svojine na katastarskoj parceli (br. 7734/2) u korist grada Beograda, za potrebe Direkcije, a radi izgradnje pomenute saobraćajnice. Na javnoj raspravi održanoj 28.10.2013. u Odeljenju za inspekcijske poslove GO Voždovac, po pribavljenim izveštajima, i uz prisustvo Državnog pravobranioca, konstatovano je da su, uz podnete priloge, u konkretnom slučaju ispunjeni svi uslovi propisani Zakonom o eksproprijaciji.

Na osnovu ovog rešenja Služba za katastar nepokretnosti je izvršila upis prava javne svojine, u korist grada Beograda, čime je okončan postupak rešavanja imovinsko pravnih odnosa, a što je jedan od uslova za dobijanje građevinske dozvole i početak izvođenja radova na pomenutoj saobraćajnici.

Antrfile-1

Na parceli odjednom upisani drugi vlasnici, RGZ obrisao iz registra pravo svojine grada

Kako CIK saznaje nakon okončanog postupka prenosa prava svojine sa Republike Srbije na grad Beograd i upisa prava javne svojine grada Beograda u katastru nepokretnosti, tokom 2016. godine u javnom registru Republičkog geodetski zavod (RGZ) pojavila su se dva imena na parceli, kao vlasnici ½ idealnih delova (!?)

Naime, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, uvidom u javni registar RGZ 2016. utvrdila je da je RGZ obrisao već upisano pravo javne svojine grada Beograda i umesto toga dozvolio upis prava svojine izvesnih Nedić Tatjane i njenog brata Kaćanski Isidora, od ½ idealnih delova, o čemu Direkcija nije bila zvanično obaveštena, te je od katastra nepokretnosti zahtevala obaveštenje o tome kako je došlo do navedenih promena nosioca prava na pomenutom zemljištu. RGZ je vrlo ubrzo nakon zahteva Direkciji dostavio Uverenje (br.952-3-983/13 od 31.03.2016.godine) kojim se potvrđuje da je Agencija, na čelu sa Strahinjom Sekulićem, 04.04.2014. zahtevala upis.

Imajući u vidu da je Planski akt za izgradnju saobraćanice usvojen pre donošenja Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenja (Zakon o restituciji), te da nije bilo uslova da se izvrši vraćanje zemljišta naslednicima bivšeg vlasnika, Direkcija je pozivajući se na član 22 Zakona, uputila dopise Javnom pravobranilaštvu, Agenciji za restituciju, Ministarstvu finansija i RGZ-u, apelujući da navedeni organi u okviru svojih nadležnosti postupe u skladu sa Zakonom te da se navedeno rešenje ukine odnosno poništi, jer je već postojalo pravnosnažno rešenje Odeljenja za imovinsko-pravne poslove GO Voždovac.

Paradoks je još već jer je Državni pravobranilac nakon što se u postupku restitucije saglasio da se zemljište vrati naslednicima bivšeg vlasnika, zahtevao pred opštinskim organom da se Republici Srbiji isplati naknada za prenos prava svojine sa Republike Srbije na grad Beograd.

Antrfile-2

Uvidom u dokumentaciju koju smo prikupili Zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja, i uvidom u Zapisnik sa usmene rasprave u Agenciji za restituciju održanoj dana 20.06.2013. godine utvrdili smo da se na usmenoj raspravi nisu pojavili ni predstavnici Republičkog, kao ni predstavnici pravobranilaštva grada Beograda, ali da su se oba organa o podnetom predlogu za restituciju izjasnili svojim podnescima (RES 647/13 od 07.06.2013.godine i P:3253/13 od 10.06.2013.godine). Sadržina podnesaka nije poznata, jer su i Državno i gradsko pravobranilaštvo sve do pisanja teksta uz razne izgovore, izbegavali da daju odgovore. Neposredno pre objavljivanja teksta, uz ponovne zahteve koje smo uputili gradskom pravobranilaštvu Beograda, na pitanje “Zašto žalba nije blagovremeno uložena?”, dobili smo odgovor da je pitanje koje smo uputili u domenu službene i poslovne tajne iz člana 9 tačke 1. i 5 Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja. Nejasno je na koji način ovakvo pitanje može biti u domenu službene i poslovne tajne, osim što bi moglo da otkrije potencijalne malverzacije nastale ovakvim kršenjem zakona (?!), a svakako dokazuje već nastupele pravne posledice na pomenutu saobraćajnicu.

Iako je u to vreme stupio na snagu Zakon o restituciji na raspravi je ipak odlučeno da naslednici zemljišta ostaju pri zahtevu da im se isto zemljšte vrati te je to i ušlo u zapisnik.

Prebacivanje odgovornosti – Pravnobranilaštvo propustilo da na vreme uloži žalbu

Iz Ministarstva finansija kao drugostepenog organa, nismo dobili nikakvo obrazloženje osim da je Direkcija sugerisala na protivzakonito postupanje Agencije za restituciju i na štetu po interese grada Beogrda, ali da su u ovom slučaju Pravobranilaštvo (Državno i gradsko) i Agencija za restituciju jedine stranke u postupku koje mogu da izraze žalbu. Stoga Direkcija ne predstavlja organ koji bi u ovom slučaju mogao da istakne žalbu. Nejasno je zašto nadležni organi nisu reagovali, odnosno zašto nije reagovalo Ministarstvo finansija kao drugostepeni organ. Ne samo da su Državno i gradsko pravobranilaštvo zatajli u ovom slučaju, što se jasno vidi iz dokumentacije, već je odgovornost i Ministarstva finansija kao drugostepenog organa kontrole koji nije poništio ovo protivzakonito rešenje.

Pitali smo Pravobranilaštvo grada Beograda iz kog razloga nisu uložili žalbu na rešenje Agencije, na šta smo dobili odgovor da je u trenutku prijema zahteva Direkcije sa inicijativom za poništenje rešenja izgradnju istekao rok za žalbu. Pravobranilaštvo se, dakle, pravda time da ih Direkcija nije na vreme obavestila o potrebi reagovanja i podnošenja žalbe na rešenje. Međutim, kako nam je rečeno iz Ministarstva finansija, Direkcija nije ni bila u obavezi da ih obaveštava, jer nije učesnik u postpuku, već je dužnost Pravnobraništva bila da u ovom slučaju reaguje, i to na vreme.

Postavlja se pitanje kako je bilo koji zahtev mogao da istekne neprimećeno ako su Pravobranilaštvo grada Beograda i Državno pravnobranilaštvo već dva puta imali uvid u ovaj slučaj i primili i Rešenje i Zaključak Agencije. (Rešenje Agencije od 11.10.2013.godine i Zaključak od 03.12.2013.) ?

Slika 1

Rešenje i Zaključak uredno dostavljeni nadležnim institucijama

Do dana objavljivanja teksta, RGZ, organizaciona jedinica katastra Voždovac nisu dostavili odgovore na naša pitanja, iako su kontaktirani više puta, tokom meseca februara i marta 2017. godine.

O nesavesnom radu Agencije za restituciju i sličnim slučajevima moći ćete da čitate na našem sajtu uskoro.

Leave a Reply