Nastavak SAB Estetik: Sve ukazuje na propuste katastra i Buđića

Objavljeno: 23. 05. 2017.

Piše: Katarina Stamatović

Nakon teksta koji je objavio CIK i velike medijske prašine o malverzacijma S.A.B Estetika u ulici Vojvode Stepe 105  i stanarima kojima preti ostanak bez krova nad glavom, priča još uvek nije doživela svoj epilog. Dok banka tvrdi da je slala urgencije katastru nekoliko puta jer zabeležba o hipoteci nije postojala, katastar tvrdi da je zabeležba o hipoteci bila upisana. Medjutim, dokumentacija u koju je CIK imao uvid, pokazuje da je navodni deo hipoteke bio upisan na pogrešnoj parceli i da je zabeležba upisana na osnovu pogrešne založne izjave. Sve ukazuje na to da je odgovornost u ovom slučaju isključivo na katastru.

U zvaničnim dokumentima koje je prikupio CIK, katastar tvrdi da je zabeležba upisana 31.08.2012. i to na osnovu založne izjave overene u Prvom Osnovnom sudu. Međutim, to ne bi bilo sporno da se založna izjava odnosila na objekat u Vojvode Stepe 105, već na stan u Preševskoj 30 koja se čak ne nalazi na istoj opštini i tako nikako nije mogla da bude osnov za upis zabeležbe. Prema Zakonu o državom premeru i katastru predbeležba se upisuje ako dokumentacija za upis zabeležbe nije potpuna, ali se onda u roku od 90 dana mora opravdati kompletnom dokumentacijom i dokazima da bi postala zabeležba, u ovom slučaju o hipoteci, koja se potom upisuje u list nepokretnosti. Ukoliko se ne dostavi odgovarajuća dokumentacija, predbeležba se odbacuje po službenoj dužnosti, dakle to mora da učini sam katastar.

Anf

U ovom slučaju založna izjava za objekat u Preševskoj, koja je predata kao dokaz za upis zabeležbe o hipoteci na zgradu u ulici Vojvode Stepe, nije ni mogla da ispunjava uslove jer se radi o pogrešnoj adresi. Mimo toga, katastar je ipak napravio predbeležbu, i nakon isteka 90 dana zakonskog roka za upotpunjavanje dokumentacije ponovo krši pravila i ne odbacuje predbeležbu, već automatski evidentira kao zabeležbu bez adekvatne dokumentacije.

Sporno je što su nakon godinu i po dana konstatovali grešku i tada tražili dopunu, odnosno novu založnu izjavu, što bi značilo da su protivzakonito upisali zabeležbu na osnovu nevalidne dokumentacije. Tek 18.02.2014. godine, nakon što je doneta nova založna izjava hipoteka je upisana u list nepokretnosti.

Kako se RGZ pravda da je katastar samo evidenciona baza i da samo postupaju prema zahtevima stranaka, ovde očigledno to nije bio slučaj ili su bar postupali prema zahtevima nekih malo drugačijih stranaka.

Portparolka Republičkog geodetskog zavoda Maja Radović kaže, da je zabeležba dovoljno upozorenje nekome da ne kupuje stan pod teretom, ali na pitanje o neadekvatnoj dokumentaciji i spornom nastanku same zabeležbe nije želela da govori jer napominje da nije pravnik i da je to neka druga tematika.

Osim ovog propusta katastar je načinio još jedan propust prilikom evidencije hipoteke. Naime, katastar je na osnovu određene dokumentacije, upisao zabeležbu o teretu umesto na zgradu u Vojvode Stepe 105, na parcelu koja se nalazila pored odnosno 4973/2. Samim tim, na katastarskoj parceli 4973/1 na zgradi u Vojvode Stepe 105, nije ni mogao da bude vidljiv upisan teret koji je ispravljen tek maja 2014, što potvrđuje sva ostala dokumentacija. Na taj način, svi kupci stanova i zainteresovane strane su dovedene u zabludu.

Dok se katastar bavio ispravkom sopstvenih propusta, brisanjem i dodavanjem hipoteke očigledno po svom ili nečijem nahođenju, stanari nisu imali jasnu evidenciju o tome šta se zapravo dešava na njihovoj nepokretnosti, što potvrđuju brojni izvodi iz lista nepokretnosti u koje je CIK imao uvid. U dokumentima se jasno vidi da ne nekim stanovima postoji neka vrsta hipoteke, kod drugih, na primer, piše da je hipoteka prestala, a kod trećih su navedene dve upisane, odnosno ispisane zabeležbe o hipoteci koje glase na 300.000 i 1.853.000 evra.

slika 1 slika 2 slika 3

Sve ove tvrdnje opovrgla je portparolka, navodeći kao opravdanje da je postojala zajednička arhiva, te da je možda da u toj situaciji došlo do nekakvih propusta ali da su isti brzo otklonjeni. “Ukoliko postoje opravdani razlozi za sumnje, svakako da i policija i sve ostale nadležne institucije mogu da istraže ovaj slučaj”, rekla je Radović za CIK.

Podsećamo, da ukoliko nadležne institucije ne budu reagovale u ovom slučaju, Buđićeva firma može otići u stečaj jer su već duže vreme svi računi u blokadi, a stanari mogu ostati bez svojih domova ukoliko se ne utvrdi nečija odgovornost.

Zbog prevare preduzeća S.A.B. stanarima preti ostanak bez krova nad glavom

Leave a Reply