Model uništavanja “Agrokombinata”

Objavljeno: 14. 06. 2017.

Pišu: Dragana Krunić i Katarina Stamatović

Agrokombinat Subotica AD Stari Žednik otišao je u stečaj 2004. godine, u tom trenutku, prema rečima akcionara vrednost celokupne imovine iznosila je oko 16 miliona evra, s tim da se smatra da vrednost daleko premašuje i taj iznos. Kako CIK-ovi izvori tvrde, stečaj nije ni morao da se uvede jer su dugovi Agrokombinata u tom trenutku iznosili oko 5 miliona evra, a naplatom svojih potraživanja i prodajom postojećih zaliha „Agrokombinat“ je mogao da podmiri ta dugovanja. Čini se da je nekome, ipak, bilo u interesu da se stečaj proglasi.

Ceo stečajni postupak pratilo je niz zloupoteba počevši od toga da je stečajni upravnik Šandor Šomođi praktično poklonio deo imovine preduzeća IM „Matijeviću“, da je nezakonito povlašćivao određene poverioce čime je direktno oštetio preduzeće za najmanje 250 hiljada evra, i neregularno doneo Plan reorganizacije. On je i sam sebi isplaćivao dvostruke premije za namirenje poverilaca. Mimo toga, firmi „Most-hid“ u kojoj je bio zastupnik, a čiji je vlasnik bio Jožef Kasa, inače i tadašnji član upravnog odbora „Agrokombinata“, nameštao je konsultanske poslove. Tu nije kraj, pa je tako Šomođi angažovao pravnog savetnika Dragana Markovića Gagu za oko 52 hiljada evra, a ugovora o angažovanju nema, dok su nalazom veštaka utvrđeni i nepotrebni troškovi za automobile, gorivo, mobilne telefone i slično. U svemu tome i nizu drugih zloupotreba mimo stečajnog upravnika odgovornost je i na sudu, odnosno stečajnom sudiji Iloni Stajić, bez čije saglasnosti nijedan potez i postupak upravnika u stečaju nije mogao, niti smeo da se izvede.

Kao jedan od najznačajnih propusta javlja se tokom 2012. godine prodajom imovine Agrokombinata IM „Matijeviću“ kada je kupac praktično dobio bez naknade nepokretnosti koje stečajni upravnik Šandor Šomođi i popisna komisija Agrokombinata nisu uopšte uvrstili u prodajni oglas. Ukupna šteta stečajnoj masi po ovom osnovu iznosila je 250.706 evra. Naime, procenu vrednosti Agrokombinata radila je firma INV „Konslating“ i početna cena imovine ovog preduzeća bila je procenjena na 763.828.412,77 dinara, što bi otprilike iznosilo oko sedam miliona evra po tadašnjem kursu.

Stečajni upravnik Šandor Šomađi poklonio deo imovine IM “Matijević”

Stečajni upravnik Šandor Šomođi nije, kako mu to zakon nalaže, sastavio prodajnu dokumentaciju, pa se tek nakon javne prodaje, sklapanjem kupoporodajnog ugovora sa „Matijevićem“, i upoređivanjem procene vrednosti i onog što u ugovoru stoji da kupac dobija, uvidelo da veliki deo nepokretnosti nije ni bio predmet javnog nadmetanja i Aneksom ugovora je dat Matijeviću bez naknade – dakle, poklonjen mu je.

ANF-3

Novi stečajni upravnik potvrdio neregularnosti

Sadašnji stečajni upravnik Dragan Vignjević, postavljen 2016. od privrednog suda u Subotici da vodi i zastupa stečajnu masu i nakon unovčenja celokupne imovine stečajnog dužnika da bi okončao neke nedovršene sudske parnice, kazao nam je da je stupanjem na tu funkciju utvrdio da je deo imovine stečajnog dužnika “Agrokombinat” predat kupcu IM „Matijević“ bez naknade i tome obavestio Više javno tužilaštvo u Subotici.

Deo imovine stečajnog dužnika nikada nije popisan i naknadno aneksom predat IM “Matijević” bez naknade

„Agencija “INV Konsalting” je po zahtevu stečajnog upravnika, 2011.godine, izvršila procenu celokupne imovine stečajnog dužnika “Agrokombinat” za potrebe prodaje. Mislim da su ovu procenu korektno uradili. Upoznat sam sa činjenicom da deo imovine stečajnog dužnika nikada nije popisan i da je predat IM “Matijević” bez naknade. U vezi ovoga sačinio sam tri izveštaja Višem javnom tužilaštvu i podneo dve tužbe protiv IM “Matijević” za ništavost ovog posla i povrat ove imovine, odnosno naknade štete. U pripremi je i treća tužba po ovom osnovu“, objašnjava Vignjević.

Procenitelji prebacuju odgovornost na stečajnog upravnika Šomođija, ali i na stečajnog sudiju Ilonu Stajić bez čije saglasnosti ne može da prođe postupak stečaja

Kada smo kontaktirali glavnog procenitelja firme „INV Konsalting“, Žiku Kevrešana koji je i vršio procenu vrednosti imovine „Agrokombinata“ rekao nam je da proceniteljska kuća procenjuje samo ono što se nalazi na spisku imovine preduzeća koje im je dao stečajni upravnik, a prethodno sačinila popisna komisija. Kako kaže, oni nisu mogli da procene vrednost imovine koja im nije data na uvid i svu odgovornost je prebacio na stečajnog upravnika.

„Oni (stečajni upravnik i popisna komisija) meni odgovaraju za ono što mi daju na procenu. Gde se kod njih desio propust ja to stvarno ne znam. Nesporno je da je stečajni upravnik odgovoran jer ja kada završim procenu dajem to stečajnom upravniku, koji pogleda i potisuje da je procenom obuhvaćena cela stečajna imovina“, objašnjava procenitelj Kevrešan. Kevrešan komentariše i da je jasno da nijedan postupak u preduzeću tokom stečaja, pa ni ovaj, ne može da „prođe“ bez saglasnosti stečajnog sudije. Stečajni postupak „Agrokombinata“ vodila je sudija Ilona Stajić, koja je nije htela da razgovara sa CIK-om na temu Agrokombinata.

Skulptura

Dejan Pajković, predsednik centralne popisne komisije: „Kod mene su se samo slivale popisne liste“

Dok procenitelj tvrdi da je za popis imovine nadležna popisna komisija i da ako oni nešto od imovine ne stave na spisak procenitelji to ne mogu ni uvrstiti u vrednost, predsednik centralne popisne komisije „Agrokombinata“ Dejan Pajković za CIK kaže da je on bio samo činovnik na čelu popisne komisije, a da sa „visokom politikom „Agrokombinata“ nije imao nikakve veze, time aludirajući na odgovornost stečajnog upravnika i ostalih odgovornih za vođenje stečajnog postupka ovog preduzeća.

U razgovoru sa Pajkovićem, takođe, nismo dobili nikakvo posebno pojašnjenje kako je došlo do toga da deo imovine bude izuzet iz procene, pa i prodaje.

„Ja sam bio predsednik centralne popisne komisije. Kod mene su slivale popisne liste, tako da ja nisam lično popisivao imovinu. Nije moja nadležnost da utvrđujem propuste, to je nadležnost stečajnih poverilaca i suda, u krajnjoj instanci tužilaštva i policije“, kaže za CIK Pajković.

Iako Pajković poriče da je njegova i odgovornost popisne komisije da kontroliše sastavljanje popisnih lista u Rešenju o imenovanju Centralne popisne komisije se jasno navodi suprotno: „Komisija ima zadatak da koordinira rad sa svim popisnim komisijma kao i sa odgovornim licima, te da kontroliše rad i daje uputstva o radu kao i načinu sastavljanja popisnih i inventarskih lista, u skladu sa planovima rada prema Pravilniku o načinu i rokovima vršenja popisa“. ,

Inače, Dejan Pajković je bivši komercijalni direktor u AD „Carnex“ o kome se u medijima govorilo kada je 2002. a potom i 2003. godine Uprava kriminalističke policije Vrbasa podnela krivične prijave Okružnom tužilaštvu zbog postojanja sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Od akcionara ovog preduzeća dobili smo informaciju da je Pajkovića u ovom postupku branio advokat Dragan Marković, poznatiji kao Gaga, koji je bio i pravni savetnik u „Agrokombinatu“. Gaga se pominje i u izveštajima sudskog veštaka o neosnovanim troškovima za PTT usluge i usluge mobilne telefonije, gde se navodi da su osobe koje nisu zaposlene u „Agrokombinatu“ napravile troškove ove vrste od približno 54 hiljade evra (iliti približno pet miliona dinara), od čega je na ime Markovića – Gage fakturisano oko 17 hiljada dinara, što nije moglo biti dozvoljeno jer Marković nije bio niti zaposlen niti u organu upravljanja preduzeća.

Prema rečima trenutnog stečajnog upravnika Vignjevića on ne poznaje advokata Markovića, ali prema dokumentima zna da ga je Šomođi angažovao nakon otvaranja stečajnog postupka. „Prema dokumentima u spisima stečajnog postupka “Agrokombinat” advokat Dragan Marković je bio angažovan od strane stečajnog upravnika Šandora Šomođija nakon otvaranja stečajnog postupka 2004. godine za potrebe obavljanja savetodavnih – konsalting usluga u ovom stečajnom postupku. Kasnije je postao član upravnog odbora “Agrokombinata” u postupku reorganizacije“, kaže Vignjević.

Stečajni upravnik protivzakonito povlašćuje određene poverioce i neregularno donosi Plan reorganizacije

ANF novi

Stečajni upravnik Agrokombinata Šandor Šomođi je tokom 2005. i 2006. godine sklopio sporazume o namirenju sa pet poverilaca kojima se njihova potraživanja znatno uvećavaju. Tih pet poverilaca su AD „Vetroprom – Subotica“, IM „Topola“, „Delta banka“, AD „Sunce“ i DDOR Novi Sad, kojima je različitim mehanizmima Šomođi omogućio da im se potraživanja uvećaju novousvojenim Planom reoganizacije u nekim slučajevim čak i za 100 hiljada evra (?!). Tako je poveriocu „Delta Banka“ kojem je zaključkom suda utvrđeno potraživanje od oko 390 hiljada evra usvojenim Planom reorganizacije stečajni upravnik utvrdio veće potraživanje i to u iznosu od oko 490 hiljada evra. Slično je potraživanje uvećano i preduzeću AD „Sunce“, sa 255 hiljada evra koje je utvrdio sud na 290 hiljada evra. I po vrlo sličnom sistemu je postupak bio i za ostale od pet poverilaca, a na taj način je direktno naneta šteta „Agrokombinatu“ od najmanje 250 hiljada evra. 

Na neobičan način je regulisano potraživanje AD „Vetroprom- Subotica“ zbog koga je Šomođi podigao kredit u Poljoprivrednoj banci Agrobanka AD Beograd. Naime, Šomođi je 27.10.2005. sklopio ugovor o kreditiranju sa ovom bankom u iznosu od 88.897,70 evra i dobijenim novcem namirio poverioca AD „Vetroprom“. Prema Zakonu stečajni upravnik može da podigne kredit uz prethodno obaveštavanje stečajno sudije, u konkretnom slučaju je to Ilona Stajić, i dobijene saglasnosti od odbora poverilaca, što u konkretnom slučaju nije urađeno. Kršenje zakona je i to što je stečajni upravnik podigao kredit da namiri samo jednog poverioca, a osnovna načela stečajnog postupka nalažu da se svi poverioci iz iste klase namire ravnomerno. Za potrebe isplate „Vetroproma“ Šomođi je uzeo kredit Agrobanke, koji je vraćen kao trošak stečajne mase, odnosno napravljen je dodatni trošak u stečajnom postupku samo iz razloga nezakonitog namirenja jednog od poverilaca. Interesantan je i podatak da je tada na čelu filijale Agrobanke u Subotici bio Jožef Kasa, a istovremeno član upravnog odbora Agrokombinata. Kasa je uhapšen 2012. tokom istrage u aferi „Agrobanka“, i u pritvoru je bio do februara 2013, a optužnica protiv njega nije podignuta. Javnosti je poznat bio i kao političar i potpredsednik vlade Srbije u vreme premijera Zorana Đinđića.

U Planu reorganizacije koji je predložio stečajni upravnik Šandor Šomođi nema formiranih klasa sa odredbama Zakona o stečajnom postupku, na šta je sud, iliti sudija Ilona Stajić, trebao da pazi po službenoj dužnosti i isti odbaci kao nezakonit. Da stvar bude interesantnija, Plan je izglasan i na nezakonit način jer za njega nije glasalo preko 50 % poverilaca jedne klase, kako to Zakon nalaže.

ANF novi 1

Šomođi sebe nagrađivao duplim premijama

Privredni sud u Subotici je dana 09.02.2012. godine doneo rešenje kojim se odobrava isplata od 104.345 evra stečajne nagrade, stečajnom upravniku po osnovu namirenja razlučnih poverilaca. Međutim, i tu je stečajni upravnik kršio pravila i sebi isplaćivao dodatne premije.

Naime, osnovicu za obračun nagrade čine sredstva ostvarena prodajom imovine koja je predmet obezbeđenja umanjena za troškove prodaje, što u konkretnom slučaju nije ispoštovano. Tako je za obračun nagrade za namirenje AD „Vetroprom“ za osnovicu uzet iznos od 78.034 evra, a u obrazloženju obračuna stoji da je namiren po osnovu pristupanja dugu po osnovu kredita. Prema navedenom, Šomođi nije imao pravo na isplatu nagrade po osnovu namirenja „Vetroproma“ jer je isti namiren preuzimanjem duga, a ne unovčenjem imovine od strane stečajnog upravnika na kojoj ovaj poverilac ima obezbeđeno potraživanje.

Sličan princip obračuna naknade urađen je i kod preduzeća AD „Sunce“, „Viktorija grupa“, „Lukas“ DOO i nekoliko drugih preduzeća, a sastoji se u tome da na osnovu poverilaca koji su isplaćeni tokom primene Plana ne može ponovo isplatiti nagrada. Tačnije, Šomođi je, po svemu sudeći, neosnovano obračunao i isplatio nagradu od 94.119 evra i za taj iznos su oštećeni akcionari, jer bi zbog činjenice da su poverioci namireni 100% potraživanja sa kamatom, ovaj novac, zapravo, išao akcionarima. Privredni sud u Subotici utvrdio je da je stečajni upravnik primio 12.713,72 evra više nego što iznosi obračun nagrade, ali je po tom pitanju samo zabranio dalje isplaćivanje nagrada upravniku Šandoru Šomođiju.

Šomođi i Kasa isplaćivali konsultantske usluge sopstvenoj firmi

ANF-2

Kao još jedno u nizu Šomođijevo „nameštanja“ novca samom sebi pojavilo se uvidom u nalaz stalnog sudskog veštaka mr Olivere Šapurić, pred prvim osnovnim sudom u Subotici, kada su utvrđeni sporni troškovi i fakturisanje usluga kod nekoliko firmi među kojima se nalaze pružaoci usluga „Most-hid“ DOO i advokatsko konsultantske usluge Dragana Markovića – Gaga.

Naime, pružaoci konsutantskih usluga „Most-hid“ DOO je u 2007. godini fakturisao ukupno oko dve i po hiljade evra (202.418,64 dinara), a u 2008. čak 14.5 hiljada evra (1.149.152,52 dinara). Veštak je analizom i uvidom u registar Agencije za privredne registre utvrdio da je tadašnji vlasnik privrednog društva „Most – hid“ Subotica Jožef Kasa – predsednik Upravnog odbora Agrokombinata, a da je zastupnik istog privrednog društva, upravo direktor Šandor Šomođi stečajni upravnik Agrokombinata. I Kasa i Šomođi su, dakle, bili u sukobu interesa i sopstvenim firmama „nameštali“ poslove.

Kako nam sadašnji stečajni upravnik Dragan Vignjević kaže, protiv Šomođija se vodi krivično postupak pred Višim javnim tužilaštvom u Subotici. „Agencija za licenciranje stečajnog upravnika je protiv njega vodila disciplinski postupak zbog propusta u obavljanju dužnosti stečajnog upravnika u predmetu “Agrokombinat”. Ishod ovog postupka je Rešenje doneto 12. 01. 2016. godine kojim se Šandoru Šomođiju oduzima licenca za rad stečajnog upravnika“, tvrdi Vignjević za CIK.

Šandora Šmođija nismo uspeli da kontaktiramo povodom „Agrokombinata“.

Ugovora o angažovanju advokata Gage nema, a fakture nepotpune

U okviru ostalih usluga, izvršen je uvid u fakture advokata Dragana Markovića – Gaga u periodu od 2005. do 2009. godine, ukupno 27 faktura, na ukupan iznos od 4.543.000 dinara iliti oko 52 hiljade evra. Na fakturama je jedino naznačeno da se radi o savetodavnim uslugama u iznosu od otprilike 2000 evra (200.600 dinara). Fakture su pisane na različite načine za različite periode, na nekima nema datuma, a samo dve prve se odnose na kvartalni period dok je na ostalim od 2008. navedeno samo „svetodavne usluge“, dalje fakturisane mesečno prema pojedinačnoj ceni okvirno hiljadu i po evra. Veštak Olivera Šepurić navela je da ugovor o pružanju advokatsko konsutantskih usluga nije dostavljen, tako da nije moglo da se utvrdi da li je plaćanje ugovoreno mesečno ili kvartalno pružanje usluga. S obzirom na to da se sve fakture odnose na ugovor iz 2004. godine, ne može se ni utvrditi koje su usluge i u kom obimu pružane za fakturisane iznose. (Kompletan nalaz veštaka možete pogledati ovde)

ANF-5

 „Agrokombinat“ Stari Žednik proglasio je bankrot 2011.godine, a to je značilo unovčavanje celokupne imovine dužnika i deobu kako bi se isplatili poverioci. Stečajni upravnik Šomođi predlaže sudu Nacrt glavne deobe u kome je on, na nepoznat način, odredio koliko se kom poveriocu isplaćuje. Šomođijev iznos meri se sa 240 hiljada evra, što je, ako se uzmu u obzir pravila obračunavanja preostalog duga i kamata, čak 111 hiljada evra veći iznos nego što trebao da bude(?!). Sud ne reaguje, odnosno sud i stečajni sudija Ilona Stajić odobravaju i donose rešenje kojim je Šomođi isplatio poverioce. Za ceo postupak stečaja, sve odluke i postupke odgovoran je stečajni upravnik, ali i sud kao viša instanca bez čije dozvole ne može nijedan postupak da se sprovede. Kako su nam sagovornici i akcionari nezvanično rekli Šomođi i sudija Stajić dugogodišnji su prijatelji, a celokupno sistemsko ruiniranje Agrokombinata verovatno je, kako tvrde, deo veće uigrane grupe ljudi uključenih u različite oblike vođenja i postupaka u ovom preduzeću za vreme stečajnog upravnika Šomođija.

 

 

Leave a Reply