Za pričinjenju štetu Direkciji za robne rezerve od skoro dva miliona evra zastupnik „Azotare“ Mališanović dobio samo uslovnu kaznu

Objavljeno: 29.06.2017.

Piše: Dragana Krunić

Prema odluci Osnovnog suda u Subotici, i sudije Josić Gergić Melinde, od 12. juna ove godine, za zloupotrebu položaja odgovornog lica i štetu nanetu Republičkoj direkciji za robne rezerve (RDRR) tokom 2011. godine u iznosu od preko 1.8 miliona evra Peđa Mališanović zastupnik „Azotare“ Subotica dobio je samo uslovnu kaznu od osam meseci zatvora, koja se i neće sprovesti ukoliko u naredne dve godine osuđeni ne učini novo krivično delo. Za pričinjenju štetu od skoro dva miliona evra, uslovna kazna i samo obaveza plaćanja paušala od 10 hiljada dinara, i 30 hiljada sudskih troškova postupka, čini se nedovoljno adekvatna. Postavlja se pitanje da li ovakvo (ne)rigorozno kažnjavanje šalje poruku svim drugim osobama na odgovornim pozicijama u preduzećima da će zloupotreba položaja proći praktično bez velikih posledica (?!) A dodatno je upitno, u konkretnom slučaju, da li će i kako RDRR naplatiti štetu od „Azotare“.

Peđa Mališanović, zakonski zastupnik DOO „Azotara“ iz Subotice, kako kažu u Republičkoj direkciji za robne rezerve (RDRR) u periodu od avgusta 2011. do kraja te iste godine nije ispoštovao ugovor koji je Direkcija sklopila sa „Azotarom“ o skladištenju i čuvanju mineralnog đubriva. Konkretno, skladištar („Azotara“) nije isporučivao mineralno đubrivo u dogovorenom roku i količini, neovlašćeno je raspolagano robom, a uništen je i kvalitet đubriva na šta su Direkciji ukazivali kupci.

„Mnogobrojne reklamacije kupaca odnosile su se na kvalitet i kvantitet preuzetog mineralnog đubriva, i to: manja težina vreća koje su egalizovane na 50/1 kg neto mase, zgrudvanost đubriva i prisustvo kamenja i rizle“, tvrdi Direkcija.

Na osnovu pritužbi koje je RDRR dobijala od kupaca od avgusta do kraja 2011. Direkcija je zatražila od tržišne inspekcije da dodatno proveri skladišatara.

„Tokom trajanja ugovora Direkcija je imala lošu saradnju sa skladištarem koja se ogleda u nepoštovanju naloga za prelokaciju mineralnog đubriva primarnim poljoprivrednim proizvođačima, kako bi bilo dostupno u vreme setve. U skladu sa zahtevom Direkcije za dodatnu kontrolu, od strane tržišne inspekcije konstatovano je da nema zaliha mineralnog đubriva kod pružaoca usluga skladištenja robe (stvarno stanje zaliha bilo je nula) tako da je ukupno pričinjenja šteta Republičkoj direkciji u iznosu od 225.690.092,36 dinara“, kazali su CIK-u u pisanom odgovoru  iz RDRR.

U 2012. zbog zloupotreba i povreda ugovornih odredbi protiv Mališanovića podneta je krivična prijava za zloupotrebu položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 1, u vezi sa članom 61, Krivičnog zakonika. Pre više od dve nedelje Osnovni sud u Subotici doneo je pravnosnažnu presudu kojom se okrivljeni Peđa Mališanović proglašava krivim i izriče mu se kazna zatvora od trajanju od osam meseci. Ova kazna zatvora neće se izvršiti ukoliko Mališanović u roku od dve godine od dana pravnosnažne presude ne učini novo krivično delo.

DOO „Azotara“ sada se nalazi u stečaju. Tek treba da usledi usvajanje Plana reorganizacije. Na osnovu knjigovodstvene i komercijalne evidencije Direkcije, i do sada izvršenih prijava potraživanja dužnika „Azotara“, Direkcija je prijavila potraživanje u iznosu od 229.428.700,53 dinara.

„Azotara“ Subotica bila je deo medijskih natpisa o spornoj dodeli kredita Agrobanke od 20 miliona evra 2012. godine kada se spekulisalo da je Jožef Kasa, predsednik Upravno odbora ujedno i direktor subotičke filijale ove banke, zapravo svojoj firmi, „Azotari“, čiji je vlasnik Subotička firma „Azohem“, dodelio ovaj novac. A sam Peđa Malešanović je bio uhapšen zajedno sa Kasom i sudskim veštakom Miomirom Paovicom 2012. godine zbog malverzacija sa dodelom kredita preduzećima “Mala Bosna”, “Azohem”, “Azotara”, koje su bile u vlasništvu Malešanovića.

Kako piše tada “Blic”, Agrobanka je tokom 2008. i 2009. godine odobravala kredite firmama koje su po pravilu propadale – ili tako što su otišle u stečaj, bankrotirale, ili su bile u fazi restrukturiranja. Ovu banku pratile su brojne afere u vezi sa pozajmicama firmama čiji su vlasnisi bili u sprezi sa politikom, političarima ili su i sami bili na visokim državnim funkcijama, a neki od njih hapšeni su zbog koruptivnih radnji.

O sličnim zloupotrebama i spornim kreditiranjima Agrobanke sa kojima je tesno povezan bio i pokojni Jožef Kasa CIK je pisao u jednom od prethodnih tekstova “Model uništavanja Agrokombinata”.

 

Leave a Reply