Uvođenje uniformi bez preciznog plana, tačnih podataka i mehanizama kontrole nabavke

Objavljeno: 06. 09. 2017.

Piše: Dragana Krunić

Iako je do sada najavljivano da će 55% škola uvesti školske uniforme, u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu da ne poseduju podatke o tome koje su to tačno škole. Kako kažu, ta cifra od 55% se odnosi na anketirane učenike i roditelje kojima je prihvatljiva ideja uvođenja uniformi. Pored toga što ne postoji nijedan zakonski osnov za uvođenje ove obaveze, Ministarstvo tvrdi da to i ne mora biti podržano zakonskim aktima. Kao odgovor na najproblematičniju tačku uvođenja uniformi, a to je finansiranje, iz Ministarstva kažu da razmatraju mogućnost projekata na regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou kojima će se obezbediti novac.

Najavljeno uvođenje uniformi u poslednje vreme pratila su nagađanja u vezi sa brojem škola koje će od ove školske godine imati uniforme. Tako je ministar prosvete Mladen Šarčević u medijima pominjao oko 2000 škola koje će uvesti uniforme, odnosno 55% škola koja će sukcesivno uvoditi od ove jeseni obavezne uniforme za učenike.

Kako CIK saznaje od Ministarstva prosvete ovo Ministarstvo ne poseduje precizan podatak o tome koje su to škole koje će uvesti uniforme, a 55% učenika i roditelja se, zapravo, izjasnilo da im je ideja prihvatljiva. Nejasno je kako se do sada govorilo o polovini škola koje će uvesti uniforme, ako sada znamo da nema podataka o tome koje su to škole prihvatile ideju obaveznih uniformi. Čini se da je resorni ministar Šarčević prerano izašao sa ovom temom u javnost, bez prethodno detaljno razrađenog plana i obavezujućih normi.

„Prema podacima koje su dostavili direktori škola, u februaru 2017. regioni Republike Srbije se razlikuju u proceni ove ideje. Na nivou Republike Srbije postoji oko 60% anketiranih učenika i roditelja kojima je prihvatljiva ideja za uvođenje uniformi“, rečeno je u pisanom odgovoru CIK-u.

Ministarstvo: Škole autonomne u određivanju cena uniformi, a postoji mogućnost i projektnog finansiranja

Pitanje ko će finansirati uniforme najviše je zabrinulo roditelje, kojima bi ovo moglo biti još jedno opterećenje budžeta. Ministarstvo za CIK kaže da svaki korak, pa i određivanje cena uniformi zajednički realizuju škola i roditelji učenika, ali i da imaju eventualna rešenja za problem finansiranja ovog školskog noviteta.

„Razmatraju se mogućnosti da se u okviru razvojnih projekata na regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou obezbedi finansijska podrška za nabavku uniformi. Takođe, pojedine škole su pripremile i specifikacije troškova za uniforme (dve letnje i dve zimske kombinacije) za nivo četvorogodišnjeg ciklusa obrazovanja i obavestile roditelje o visini troškova“, odgovaraju iz kabineta ministra Šarčevića.

Neke škole već godinama finansiraju uniforme uz pomoć prijatelja

Podsetimo da je veoma mali broj škola u Srbiji koje imaju uniforme, a uglavnom je to par nekih koje su ovu ideju realizovale još pre nekoliko godina. Tako je direktor osnovne škole „Aleksa Šantić“ Radivoje Miljić, iz Kaluđerice, uveo još pre šest godina uniforme u svoju školu. Kada je reč o finasiranju istih, kaže da to uspeva uz „pomoć prijatelja“.

„Ja sam do sada nalazio finansijska sredstva, odnosno škola, za izradu uniformi. Ta sredstva ne bih baš nazvao donacijama, već zaista pomoć mojih prijatelja koji me poznaju u Kaluđerici gde radim već 30 godina. Što se nas tiče, ni u budućnosti uniforme neće biti teret roditeljima jer to nam nikada nije bio cilj“, kazao je direktor Miljić u čijoj školi su 2011. kroz regularnu proceduru, savet roditelja, školski odbor i nastavničko veće jednoglasno odlučili da uvedu uniforme učenicima.

Prostor za zloupotrebe ili ne? Sredstva škole i roditelja, pa se ne kontroliše odabir firme koja nabavlja uniforme

CIK je posebno zanimalo da li postoji već razrađena ideja ili mehanizam kako bi se kontrolisao način odabira firme koja izrađuje ili nabavlja uniforme, jer je to potencijalan prostor za korupciju i eventualno „nameštanje posla“. Iz Ministarstva kažu da ne sudeluju u izboru dobavljača.

„Škole su autonomne u ostvarivanju ideje uvođenja uniformi, u svakom koraku, od sprovođenja ankete do izbora firme za izradu uniformi“, rečeno je CIK-u. Ovo otvara novo pitanje, a to je da li je i kako moguće sprečiti eventualne zloupotrebe, na primer novca roditelja, prilikom izrade i dobavljanja uniformi (?!) .

U odgovoru CIK-u se još samo dodaje da su škole, svakako, u obavezi da dosledno primenjuju Zakon o javnim nabavkama, a u zavisnosti od toga čija sredstva se koriste za nabavku uniforme određuje se i zakonski osnov.

Ministarstvo: Uvođenje uniformi ne mora biti podržano posebnim zakonskim aktima

Prema rečima roditelja koji su nam se obratili ukazujući na ovu temu, nepoznanica je prema kom zakonu i zakonski odredbama je planirano da uniforme postanu školaska obaveza. Ministarstvo tvrdi da uvođenje uniforme ne mora biti podržanom zakonskim aktima.

 

„Uvođenje uniformi ne mora biti podržano posebnim zakonskim aktima s obzirom da se na uniformu gleda kao na element koji može podržati vaspitnu funkciju škole. A propisi u oblasti obrazovanja nisu u prošlosti posebno uređivali pitanje nošenja uniformi, pa se ova praksa razvila i postala deo tradicije obrazovnog sistema Republike Srbije“, piše u odgovoru Ministarstva. Dodaje se da su osnov za uvođenje ovakve obavezujuće forme i funkcije uniformi, između ostalog, i to što „uniforma može imati snažan vizuelno-simbolički uticaj na razvoj osećanja pripadnosti i zajedništva. Simbolički značaj se ogleda i u povezivanju uniformi sa radnim mestom i radnim kontekstom, što je za učenika škola, odnosno učionica“.

U nekim školama otvoreno su protiv ovakvog stava jer uniforma, kako kažu, može sprečiti i svaku vrstu individualnosti. Tako školski pedagog u osnovoj školi „Vlada Aksentijević“ Zvezdana Nikitović kaže da je njihova škola, generalno, protiv ideje uvođenja uniformi. Imali su preporuku Ministarstva da neformalno porazgovaraju sa roditelja na tu temu, ali formalno se o tome nije odlučivalo još uvek.

„Sve ima svoje pozitivne i negativne strane, pa tako i obaveza uniformi u školama. S jedne strane, dobro je uvođenje uniformi jer se brišu razlike, ali sa druge strane, ne postoji nikakva individualnost, nikakav način da se izraze učenici, a oblačenje je jedan vid iskazivanja“, kaže Nikitović.

Od ideje do realizacije još uvek smo dosta daleko, imajući u vidu da ni Ministarstvo ne zna tačno koje su to škole koje realizuju ideju. Pitanje novca uvek će biti problematično, posebno ukoliko to bude ostavljeno na roditeljima da finansiraju. Jednako je problematično i pronaći sredstva u budžetu i druge javne načine finansiranja koja bi te troškove pokrila na republičkom nivou. Zahtevati od roditelja i škola da se snađu, bez zakonski obavezujućih odredbi, opet je vrlo diskutabilno. Ostaje i veliki znak pitanja da li se na ovaj način, bez plana, mehanizama kontrole dobavljača uniformi, otvara novo polje za korupciju i zloupotrebu novca, bilo da se radi o budžetksim parama ili novcu roditelja.

Pročitajte još:

Do tržišta vrednog 100 miliona podmićivanjem prosvetnih radnika

Leave a Reply