Iz pet banaka “isparilo” 170 miliona evra, niko nije odgovarao

Objavljeno: 05.10.2017.

Krediti od više stotina miliona evra, odobravani bez ikakvog osnova, urušili su pet srpskih banaka, koje su bez dozvola za rad ostale od juna 2012. godine.

Iz ovih institucija praktično je “isparilo” 170 miliona evra, koliko je do sada utvrdila istraga, pišu Novosti.

Pred Specijalnim sudom u Beogradu u toku su četiri postupka zbog navodnih zloupotreba prilikom dodeljivanja bankarskih kredita, a na optuženičkoj klupi je pedesetak osoba kojima se ta zloupotreba stavlja na teret. Reč je o gotovo svim čelnim ljudima ovih banaka, uz brojne pomoćnike i direktore sektora. Do danas nema nijedne pravosnažne presude.

U međuvremenu, pet banaka – Agrobanka, Nova Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine (nekadašnja Metals banka), Privredna banka Beograd i Univerzal bankaotišlo je u stečaj. Još nema naznaka da će ovi postupci brzo biti okončani.
Podaci Agencije za osiguranje depozita pokazuju da je likvidaciona vrednost imovine ovih pet banaka veća od 160 milijardi dinara, odnosno 1,3 milijarde evra. U ovu imovinu uračunata je gotovina, nekretnine, ali i potraživanja od dužnika koji su upravo u sprezi sa pojedinim bankarima i doveli banke do kolapsa.
Propast je počela sa Agrobankom, u koju je pred Novu 2012. godinu NBS uvela prinudnu upravu. Razlog je bio što je “u postupku kontrole poslovanja Agrobanke utvrđeno da kapital kojim ona raspolažene odgovara nivou rizika koji je ta banka preuzela”. Zbog nemogućnosti oporavka, banci se oduzima dozvola za rad, ali se osniva Nova Agrobanka na koju se prenose ne samo osigurani, nego ukupni depoziti Agrobanke, kao i deo njenih drugih obaveza i potraživanja. Preostale obaveze i potraživanja ostaju u “staroj” Agrobanci.
Međutim, i “Nova” banka ubrzo propada. Sve obaveze Nove Agrobanke su natovarene na Poštansku štedionicu, koja je preuzela imovinu banke od 158 miliona evra, ali i obaveze teške 419 miliona evra. Razliku od 260,7 miliona evra uplatila je država putem Agencije za osiguranje depozita, u vidu “bespovratne finansijske podrške”.
Istraga o zloupotrebama u Agrobanci počela je avgusta 2012. godine, a suđenje u oktobru 2013. godine. Navodna šteta naneta zloupotrebom položaja u ovoj banci je više od 80 miliona evra.
Posle Agrobanke, na plećima Poštanske štedionice završile su i štediše sledeće banke koja je, u aprilu 2013. godine, ostala bez dozvole za rad – Razvojne banke Vojvodine.Njoj je NBS dozvolu oduzela zbog nedostatka kapitala, kritične dokapitalizovanosti i ugrožene mogućnosti isplate obaveza prema poveriocima. Republika i AP Vojvodina su za pokriće depozita u ovoj banci morale da obezbede dodatnih 6,36 milijardi dinara, pošto su na Štedionicu ugovorom preneti svi osigurani i neosigurani depoziti u iznosu od 17,55 milijardi dinara, za koje nije bilo dovoljno sredstava.
Istraga zbog zloupotreba u Razvojnoj banci Vojvodine zbog navodne štete od 3,5 milijardi počela je marta 2013. godine, optužnica je podignuta u martu 2014. godine, a potvrđena januara naredne godine. U vezi sa ovom bankom postoji još jedan sudski postupak, iz prethodnog perioda dok je bila Metals banka.
Prva hapšenja “pala” su u 2011. Reč je o optužnicama zbog malverzacija sa 39 spornih kredita, vrednih oko 1,6 milijardi dinara, odobravanih firmama povezanim sa bankom. U međuvremenu je sud odustao od optužbi protiv dve osobe, dok se protiv bivšeg prvog čoveka banke vodi još spor za krivično delo zloupotrebe službenog položaja.
Sledeća na spisku propalih banaka bila je Privredna banka Beograd (PBB). Suđenje, zbog zloupotrebe službenog položaja i navodne štete od 3,9 milijardi dinara, počelo je septembra 2016. Ovoj banci NBS je dozvolu oduzela u oktobru 2013, zbog “potkapitalizovanosti banke i mogućih problema s likvidnošću”. I ovde je Poštanska štedionica preuzela deo imovine, vredne sedam milijardi dinara i 18 milijardi dinara obaveza PBB. Razliku od 11 milijardi dinara Štedionici je uplatila Agencija za osiguranje depozita, ali ne u kešu, već u hartijama od vrednosti, podsećaju Novosti.
Poslednja u nizu bila je Univerzal banka koja je bez dozvole za rad ostala u januaru 2014. zbog toga što je “dospela u stanje kritične potkapitalizovanosti i zato što joj je ugrožena likvidnost i kontinuitet poslovanja”. Štedišama je isplaćeno oko 80 miliona evra štednje. U januaru 2015. Više tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv šest osoba. Kada je sprovedena istraga u novembru 2014. saopšteno je da je šteta za banku 1,4 milijardi dinara.
Izvor: Novosti

Leave a Reply