Bioskop Voždovac –mesto od javnog značaja ili uporište političkog urgiranja i ličnih interesa?

Objavljeno:

Piše: Dragana Krunić 

Sudbina mesta od kulturnog i  javnog značaja, bioskopa Voždovac i zemljišta u njegovoj blizini, već godinama se nije se menjala. No, malo je poznato da je trenutno pokrenut upravni postupak pred Upravnim sudom zbog niza propusta prilikom prenošenje zemljišta na ovoj lokaciji na izvesnu firmu „Korny“, koja je i mimo zakonskih propusta uspela da iz drugog pokušaja dobije građevinsku dozvolu (2015. godine) od Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove. Ono što je najviše sporno u dobijanju te dozvole je to što ta firma želi da gradi poslovno-stambeni objekat, a urbanističkim planovima za ovu lokaciju predviđeno je još davne 1991. i potvrđeno detaljnim planom za Ulicu Vojvode Stepe novijeg datuma, da se  radi o zemljištu od javnog značaja, te da  nije moguće graditi bilo šta drugo, tvrdi udruženje građana Voždovca koje je okupilo čak 16 hiljadi ljudi oko inicijative da se parcela oko bioskopa i bioskop uredi kao javni trg i ustanova kulture. Ipak, zanemarujući neregularnosti u zahtevu za dobijanje dozvole i na insistiranje Ministarstva građevinarstva, na čijem čelu je ministarka i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, Sekretarijat je izdao građevinsku dozvolu. Vlasnik preduzeća “Korny” iz Zemuna, Milan Korica često se javno pozivao na svoje “konekcije” u ovom Ministarstvu, tvrde građani, i iznose sumnju da su upravo politički uticaji omogućili “zaobilaženje” pravila u spornom slučaju bioskopa i firme “Korny” koja želi da gradi na toj lokaciji.

Građani Voždovca pokrenuli su početkom 2000-ih inicijativu da se prostor bioskopa i u blizini bioskopa uredi prema nameni koja mu je već definisana. Oni su pokušali da kroz institucije i procedure, kako to čine građani u demokratskim i uređenim sistemima, detaljno definišu, odnosno potvrde, namenu područja voždovačkog bioskopa i okolnog zemljišta, i učine napor da tu bude izgrađen trg, zelena površina i ustanova kulture. Na aktivnost ovog vida Voždovčane je podstakao švedski državljanin Igora Bogićevića ističući da građani treba da ostvaruju svoja prava preko institucija pravne države Srbije, kaže za CIK predsednik Udruženja građana Voždovca Miroslav Petrović.

“Tako se naša inicijativa definisala oko dva ključna zahteva: Prvo, da jedini objekat kulture na opštini Voždovac – bioskop, zadrži namenu kulture i transformiše se u mutikulturalni centar baš kako je i predviđeno Detaljnim urbanistučkim planom Vojvode Stepe iz 1991. A drugo, da se na okolnom pripadajućem zemljištu, u planskim dokumentima opisano kao “parcela od posebnog javnog značaja”, formira javni gradski trg i zelena površina sa sadržajima prilagođenim dečjem uzrastu. Prikupili smo 15.856 potpisnika inicijative i to predali kabinetu gradonačelnika”, objašnjava Petrović.

Prethodno su građani od relevatnih institucija poput Sekretarijata za urbanizam, tadašnjeg Ministarstva za kapitalne investicije, Kabineta predsednika izvršnog odbora Skupštine Grada Beograda u 2005. i drugih, dobili potvrde i tumačenje namene ovog dela zemljišta na opštini Voždovac – a to je da je u skladu sa Zakonom eksproprijaciji na tom mestu utvrđen status zemljišta od opšteg interesa, te i da  DUP-om poteza duž Vojvode Stepe (Službeni list Grada Beograda br 21/91) u tom bloku nije planirana kolektivna, odnosno višespratna stambena izgradnja, a ni poslovni centar. Shodno tome, kako im je rečeno 2002. iz Sekretarijata za urbanizam „urbanistička dozvola se može izdati licu koje pruži dokaz o pravu korišćenja građevinskog zemljišta samo za izgradnju planiranu DUP-om, u ovom slučaju za proširenje kulturnog sadržaja u okviru kompleksa kulture“.

Grad Beograd i gradonačelnik  podržali ideju Voždovčana

Grad Beograd, na čelu sa trenutnim gradonačelnikom Sinišom Malim i gradskim arhitektom Milutinom Folićem, podržao je predlog građana da se mesto voždovačkog bioskopa dovede zamišljenoj nameni.

“Od strane Grada pružena nam je prvenstveno savetodavna podrška. Od gradonačelnika Bogdanovića, pa do gradonačelnika Siniše Malog, u čijem mandatu je naša inicijativa usvojena, nismo imali problema u komunikaciji niti saradnji. Čak smo bili veoma iznenađeni kada su nas u kratkom roku pozvali saradnici gradskog arhitekte gospodina Folića, zaposleni u Urbanističkom zavodu Beograda i zaposleni u Sekretarijatu za urbanizam, iz Sekreterijata za Kulturu Beograda, da nas obaveste da će naša inicijativa biti na javnoj raspravi maja 2015”, ističe Petrović.

Uz podršku gradonačelnika, stručnih službi Grada usvojeni su svi predlozi 16 hiljada građana potpisnika Inicijative. Održana je javna rasprava 24. septembra 2015, a Skupština Grada je Inicijativu i zvanično usvojila 08.06.2016. i to je objavljeno u Službenom listu Grada Beograda (58/16).

Privatni interesi i profit ispred javnog značaja

Već prilikom prvih koraka koje su građani preduzimali radi ostvarenja ovog cilja, kako kažu iz Udruženja, evidentno je bilo da se ideja o kompleksu od javnog značaja kosi sa interesima izvesne firme „Korny“ koja je davne 1994. dobila na korišćenje parcelu bioskopa i okoline. Međutim, pravo korišćenja zemljišta nisu mogli da prenese na sebe, što je potvrdio i Vrhovni sud Srbije 1996, jer je prema planskim dokumentima namena isključivo građenje od opšteg javnog interesa, a ne građenje stambenih i poslovnih objekata.

Voždovčani nisu ni znali da na datim parcelama postoje nerešeni imovinsko-pravni odnosi i kako kažu, to nije ni bio predmet njihovog interesovanja jer su smatrali da se zakoni i pravila mogu samo na jedan način tumačiti – ispravno.

“Ako nam stvarno nadležna institucija grada Beograda u svom dopisu potpisanim od stvarno nadležne osobe napiše: “Na predmetnoj parceli uređen je status parcele od opšteg interesa gde po DUP-u Vojvode Stepe, u okviru bloka 18 A-K-A nije planirana kolektivna odnosno višespratna stambena izgradnja, a ni izgradnja poslovno tržnog centra, već samo proširenje sadržaja kulture”, nama je to bilo dovoljno”, samouvereno tvrdi predsednik Udruženja građana Voždovca.

Vlasnik preduzeća “Korny”: “Završiće mi to Damnjanovićka i ministarka”

Milan Korica, “Korny”

Kako je rečeno CIK-u, vlasnik izvesne firme „Korny“, koja godinama unazad ima nerešen imovinsko-pravni odnos sa pomenute parcele bioskopa, Milan Korica na javnoj raspravi Grada za usvajanje Inicijative Voždovčana otvoreno je i povišenim tonom govorio kako ova Inicijativa neće proći, „kako će njemu to da završe Ministarka i Damnjanovićka (državna sekretarka)“, tvrde iz Udruženja, sa ciljem da ospori projekat i dobije građevinsku dozvolu.

Baš kada se Inicijativa „zahuktavala“ tokom 2014. i 2015. predstavnici preduzeća “Korny” pokušavali su da dobiju građevinsku dozvolu od Sekretarijata za urbanizam. Prvog puta (16.07.2014.) Sekretarijat je odbio zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju tvrdeći da je neosnovan, da bi reagovanje Ministarstva građevinarstva kao drugostepenog organa, ova odluka Sekretarijata bila poništena i upućeno Sekretarijatu da ponovo odlučuje o ovom predmetu. Zanimljivo je da je drugi put „Korny“ imala mnogo više “sreće”, pa je u novembru 2015. od istog Sekretarijata dobila dozvolu za izgradnju stambeno-poslovnog objekta na parceli bioskopa i okolini.

Prvi zahtev za izdavanje dozvole Sekretarijat odbio: Tražili dozvolu i za zemljište “Beograd Filma”

Prvi zahtev za dobijanje dozvole za izgradnju Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove odobio je iz nekoliko bitnih razloga kaže Sekretarijat za CIK.

“Sekretarijat je dana 16.07.2014. doneo rešenje kojim se odbija kao neosnovan zahtev “Korny” d.o.o. za izdavanje dozvole za izgradnju iz razloga što investitor nije dostavio valjan imovinsko-pravni osnov za građevinsku parcelu kojoj odgovara katastarska parcela broj 4570/1, kao ni tehničku dokumentaciju usklađenu sa Aktom o urbanističkim uslovima za izgradnju prve faze kompleksa Voždovac. 

Naime, u rešenju se kaže da se radi o dozvoli za građevinsku parcelu 4. 289 m2  što je veća kvadratura od one koju je “Korny” dobio na korišćenje od opštine, a to je 3. 349 m2 . Tih dodatnih 940m2 (iliti parcele 4570/7, 4570/3, 4570/9, 5054/5 i 4942/5) su date „Beograd Filmu“ na korišćenje, a ovaj se navodno u nekom trenutku odrekao parcela u ime „Korny“, što nije ni mogao zakonski da čini. Mogao je da se odrekne, ali ne i da ustupi zemljište bilo kome budući da to i nije zemljište “Beograd Filma” već države, odnosno opštine.

„Investitor je dostavio kopiju rešenja Skupštine opštine Voždovac kojim mu je dato na korišćenje zemljište radi privođenja urbanističkoj nameni i dopise Sekretarijata za imovinsko pravne poslove kojima je konstatovano da nije oduzeto predmetno zemljište od investitora, niti je menjano navedeno rešenje Skupštine opštine Voždovac. Stoga, rešenje o davanju na korišćenje građevinskog zemljišta iz 1994. i Prepis lista nepokretnosti ne mogu predstavljati valjan imovinsko pravni osnov za donošenje rešenja o odobrenju za izgradnju na građevinskoj parceli koja odgovara novoformiranoj parceli, iz razloga što je na osnovu predmetnog rešenja opštinskog organa investitor stekao pravo korišćenja u površini od 3.349m2 dok je površina novoformirane građevinske parcele na kojoj je planirana izgradnja 4.289m2“, piše između ostalog u rešenju Sekretarijata kojim se odbija zahtev za izdavanje dozvole.

Pravo korišćenja mu automatski trebalo prestati u maju 2004.

Kao druga neregularnost navodi se to što investitor nije do dana današnjeg preduzeo pripremne radnje poput prethodnih radova i izrade tehničke dokumentacije za izgradnju objekta, pripremne radove za građenje i slično, čime mu je automatski u maju 2004. trebalo prestati da važi pravo korišćenja.

„Iz odredbe člana 86. Stav 1 Zakona o planiranju i izgradnji proizilazi da lica kojima je do dana stupanja na snagu ovo zakona, dato na korišćenje građevinsko zemljište u državnoj svojini radi izgradnje objekta, koja nisu započela izgradnju u skladu sa zakonom, a kojima je istekao rok od tri godine od dana dodele građevinskog zemljišta, mogu u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona da započnu odnosno u daljem roku od godinu dana da završe izgradnju objekta, tj. da do 13.05.2004. godine podnesu zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju, u suprotnom tim licima prestaje pravo korišćenja“, kaže se u Rešenju Sekretarijata. 

Iz Ministarstva građevinarstva, koje bi trebalo da vodi računa o poštovanju zakona, posebno iz svoje nadležnosti, nam nisu odgovorili na pitanje kako je moguće da je izdata dozvola za izgradnju iako prema Zakonu o planiranju i izgradnji lica kojima je istekao rok od tri godine, a dato im je državno zemljište na korišćenje, nisu započela ili dovršila gradnju, a koja su imala i rok do 13.05.2004. podnesu zahtev za odobrenje za izgradnju automatski gube pravo korišćenja.

Vrhovni sud i Zakon o ekproprijaciji: Ne može se preneti pravo korišćenja zemljišta u društvenoj svojini radi gradnje poslovnih objekata

Firma „Korny“ imala je problem čak pre više od 20 godina, da prenese korisništvo sa opštine Voždovac na sebe, posebno u delu kojim je tražen prenos prava korišćenja parcela koje su dodeljene “Beograd Filmu” . Kako se “Beograd Film” žalio na rešenje opštine Voždovac od 28.07.1995. kojim se prenosi pravo korišćenja na “Korny”,  Ministarstvo finansija u aprilu 1996. kao drugostepeni organ poništava prvostepeno rešenje i vraća na ponovno odlučivanje. To je dodatno “razljutilo” preduzeće  “Korny”, pa su predstavnici istog  podneli tužbu pred Vrhovnim sudom Srbije, ali i Vrhovni sud 09.04.1997. odbija tužbu, vidi se i iz dokumenata koje je CIK dobio upravo od opštine Voždovac, odnosno Odeljenja za imovinsko pravne poslove opštine.

Prema dokumentaciji i rešenjima koje nam je dostavila opština kaže se da “Korny” nije mogao da prenese zemljište na sebe jer prema Zakonu o eksproprijaciji ne može se izvršiti administrativni prenos prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini radi izgradnje između ostalog i poslovnih objekata.

“Nakon donošenja donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije 1997., ovo Odeljenje je rešenjem odbilo predlog Javnog pravobranilaštva opštine Voždovac za prenos prava korišćenja nacionalizovanog  građevinskog zemljišta sa nosioca prava korišćenja Preduzeća “Beograd Film” iz Beograda u korist opštine Voždovac, a za potrebe Preduzeća za projektovanje, inženjering i konsalting “Korny” iz Zemuna, radi izgradnje kulturno-poslovnog  i stambenog centra “Voždovac” prema uslovima za uređenje prostora kao NEOSNOVAN. Na navedeno rešenje u zakonskom roku nije izjavljena žalba”, kažu decidno iz opštine Voždovac.

Kako naši izvori tvrde opština je kasnije “Korny”-u izdala samo potvrdu da zemlja koja je im je dodeljena NIJE ODUZETO. Ovakva potvrda, umesto rešenja, nikada nije mogla da bude osnov da se ovo preduzeće upiše u katastar kao korisnik, a upisalo se 2012, niti da traži konverziju zemljišta, iliti prenos prava korišćenja u pravo svojine. I svakako,  za parcele na kojima, da se poštuju odluke institucija i procedure, nikada ne bi mogao da se upiše kao korisnik u katastru,  samim tim,  ne bi mogao ni da dobije dozvolu za izgradnju, što je podsetimo, ipak dobio u novembru 2015. godine.

“Korny” tek posle 10 godina tužio opštinu; (Ne)namerni propusti Voždovca doveli do presude u korist privatnika

Opštinu Voždovac je 2006. tek posle desetak godina, “Korny” tužila zbog onemogućavanja prenošenja prava korišćenja zemljišta. Peti osnovni sud je zakazao ročište, a potom ga otkazao. Opština je, navodno, znala da je ročište otkazano, a sud je ipak održao ročište na kome se predstavnik opštine nije pojavio. Presuda je samim tim bila u korist “Korny” jer prema zakonu ukoliko tužena strana ne odgovori na tužbu u predviđenom roku, sud može presuditi na njegovu štetu. U praksi, sudovi ovo retko čine, ali takođe,  u praksi država iliti opština nakon presude iskoristi svoje pravo da se žali, što opština Voždovac takođe nije učinila. Čini se niz dobro uigranih propusta opštine i potom prema zakonu delovanje suda da se ozakoni ono što nije zakonito.

Sajt opštine Voždovac

Jasno je, slučajan ili nameran, ali propust opštine Voždovac da prati dešavanja, procese, zakazana ročišta i time štiti sopstvene interese, odnosno javni interes. Samim tim što se nisu pojavili na ročištu, Sud je zbog propuštanja presudio u korist žalioca.  Sa tom presudom se “Korny” upisao u katastar kao korisnik zemlje, tvrdi predstavnik udruženja građana Voždovca. Za Miroslava Petrovića pitanje kako se spor na sudu vodio, uz spornu dokumentaciju i kako je nakon toga Milan Korica upisao svoju firmu kao korisnika zemlje u katastru, je pitanje za javnog tužioca. On ističe da je u sudskom sporu treća strana bila državno preduzeće “Beograd Film” kojem je deo tih parcela, takođe, dato na korišćenje, a potom je “naprasno” priznalo tužbeni zahtev i praktično dao time zemlju “Korny”-u. Da stvar bude zamršenija, kasnije “Beograd Film” prodaje bioskop (objekat) firmi Ive Todorića – Agrokoru.

“Ovaj sudski spor mnogo podseća na šemu opisanu i u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije o sporne 24 privatizacije. Na osnovu spornih dokumenata tuži se država sudu, sud odlučuje samo na osnovu dostavljenih dokumenata, država se žali na sve i svašta sem na suštinu, a to su sporna dokumenta; država propušta rokove i pravne lekove i finalno ono što je nezakonito preko suda postaje zakonito”, pomalo razočarano kaže Petrović.

Dobijanje dozvole:  Pokušaj broj dva

Kako smo već rekli, iako je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove na osnovu značajnih zamerki 2014. odbio zahtev “Korny” za izdavanje dozvole za gradnju, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture svojim rešenjem je poništilo odluku Sekretarijata i tražilo ponavljanje postupka. Simptomatično je to što se u rešenju Ministarstva kao ključna  ističe zamerka da Sekretarijat “nije saslušao podnosioca zahteva (Korny) kako bi mu bilo omogućeno da se izjasni o svim činjenicama i okolnostima koje su od uticaja na donošenje odluke”, pa je to razlog da se ponovo odlučuje o istoj stvari. A još simptomatičnije je da Sekretarijat nakon toga, bez obzira na sve one zamerke koje je izneo prethodnog puta, sada izdaje dozvolu za gradnju.

Dakle, odjednom premašivanja kvadrature i nemanje imovinsko-pravnog osnova za traženje dozvole, nepoštovanje rokova za preduzimanje pripremnih radnji i tehničke dokumentacije i slično, više nisu validni ili čak postojeći činioci u donošenju odluke da li će “Korny” graditi na zemljištu od javnog značaja. Činjenica da je vlasnik firme “Korny Milan Korica u nekoliko navrata javno govorio o konekcijama koje ima u Ministarstvu građevinastva, i da ga navodno podržavaju u “isterivanju” projekta državna sekretarka Aleksandra Damnjanović i Ministarka Zorana Mihajlović, sama po sebi iznosi u prvi plan pitanje da li su neki politički uticaji omogućili da se u ovom slučaju zaobiđu pravila? Interesantno je da se, prema rečima naših sagovornika dobro upućenih u tematiku, državna sekretarka izuzela iz celog slučaja nakon što je Milan Korica javno govorio o tome kako će mu “ministarka i Damjanović to završiti”.

Celokupan odgovor Ministarstva: Mi nismo meritorno odlučivali, samo smo vršili kontrolu kao drugostepeni organ

CIK je pitao Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, između ostalog, i to da li je ovo Ministarstvo imalo znanja da se u konkretnom predmetu radi o zemljištu koje je urbanističkim planom naznačeno kao zemljište od javnog značaja, odnosno predviđena zelena površina i gradnja samo objekata od javnog, kulturnog značaja, a nikako građenje stambeno-poslovnog objekta. Na ovo nismo dobili odgovor. Ministarstvo je samo navelo da je kao nadležni drugostepeni organ odlučilo po žalbi preduzeća “Korny” “izjavljenoj protiv rešenja Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove.

“Pomenutim drugostepenim rešenjem poništeno je pobijano rešenje i spisi vraćeni prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje. U konkretnom slučaju Ministarstvo nije meritorno odlučivalo, već je kao nadležni drugostepeni organ nazdor I kontrolu rešenja Gradske uprave grada Beograda vršilo kroz žalbeni postupak u kome je odlučujući po izjavljenim žalbama ocenjivalo pravilnost i zakonitost pobijanih rešenja prvostepenog organa”, kaže se u pisanom odgovoru Ministarstva građevinarstva.

Kako CIK saznaje nekoliko osoba je podnelo tužbu protiv rešenja Ministarstva građevinarstva, iliti pokrenut je upravni spor. Dok su neki građani podneli predlog za ponavljanje postupka iz razloga propisanih Zakonom o opštem upravnom postupku.

Gradnja objekta nije započela i kako nam kažu iz Sekretarijata odobrenje ne znači da se može pristupiti građenju objekta, već samo mogu raditi na Glavnom projektu na osnovu koga se vrši građenje objekta.

“Takođe, napominjemo da je uslov za početak gradnje objekta pravnosnažno rešenje o odobrenju za izgradnju, a navedeno rešenje nije postalo pravosnažno u upravnom postupku”, kaže se u pisanom odgovoru Gradske uprave Grada Beograda, Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove.

Leave a Reply