Kako je izgledala 2017. u pričama CIK-a

Objavljeno: 26.12.2017.

Piše: Redakcija CIK

Centar za istraživanje korupcije je tokom 2017. svoju pažnju posvetio temama o kojima su nam pisali  građani, zaposleni u državnim upravama kao i udruženja koja su pratila dešavanja iz oblasti kulture, obrazovanja, privrede, pravosuđa i drugih društvenih oblasti. U nastavku ćemo vas podsetiti na najznačajnije priče i aktivnosti koje su obeležile rad CIK-a u prethodnoj godini.

Protekle 2017. CIK je privukao vašu pažnju jedinstvenom bazom podataka o imovini svih 49 državnih sekretara i tome ko je od njih najbogatiji, ko ima najviše skupocenih automobila,  kada su stekli imovinu i  na koji način, kao i podatke o njihovom obrazovanju, radnim mestima i platama.

Šema uništavanja državnih preduzeća; Slučajna poznanstva ili dobro uigrane šeme

U prvom delu godine  u tekstu model uništavanja Agrokombinata, pokazali smo kako su se u bogatim preduzećima na veštački način uvodili stečajevi, ko se na taj način sve obogatio i zašto nije odgovarao.  Model Agrokombinata je kako su naša istraživanja pokazala jedan od načina na koji su se pustošila i druga preduzeća po Vojvodini, a o kojima je CIK takođe pisao. Tako smo uradili istraživanje o uništavanju firme “Hipol” koji je inače nekada bio jedini proizvođač plastične mase u Jugoslaviji sa kapacitetom od 35.000 tona godišnje i zapošljavao je više od 600 radnika. Do priče o Hipolu koji je oštećen za preko 900 hiljada evra, došli smo prethodnim istraživanjem priče o Euro Gasu i zloupotrebama za koje je  vlasnik ove dve firme odgovarao samo uslovnom kaznom.

Istraživanjem jedne priče, redakcija je često otvarala druge i uspevala da pronađe nove motive zloupotreba i povezanost aktera, pa je tako istražujući o zloupotrebama u Azotari, došla do stopirane istrage u slučaju AIP „Njegoš“ i ZZ „Lovćenčani“ za spornih 10 miliona gde umesto da se preostali novac od stečajne prodaje prebaci u budžet prebacuje na račun zadruge.  Kroz ovu priču CIK je pronašao umešanost predstavnika AIP Njegoš koji su  upravo i vodili postupak prodaje subotičke „Azotare“, koju je tada kupio nedavno uhapšeni  Peđa Mališanović, u akciji MUP-a za suzbijanje korupcije i kriminala.

Komentarisanje odluka suda pritisak na pravosuđe ili kontrolni mehanizam?

U javnosti neretko nameće komentarisanje sudskih postupaka, pa i nepravnosnažnih sudskih odluka, kako od strane javnih funkcionera, tako i od strane predstavnika medija i drugih javnih ličnosti. CIK je obavio razgovare sa sudijama iz nekoliko gradova širom Srbije  i skoro svaki sudija smatra da posao koji obavlja trpi veliki pritisak, kako od strane medija, tako i od strane javnih ličnosti, državnih funkcionera i drugih ljudi sa javne scene.

Sa druge strane, iako je komentarisanje nepravnosnažnih sudskih odluka zakonom zabranjeno dužnost javnog mnjenja je, svakako, da bude kontrolni mehanizam, da ukazuje na slučajne ili namerne propuste sistema na profesionalan način – koristeći se činjenicama. Vodeći se time, CIK je ukazivao  na sporne presude subotičkih sudova kao što su puštanje na slobodu vlasnika „Lion Grupe“ Tomislava Purčara za utaju poreza od preko 150 miliona i uslovna kazna za direktora „Azotare“ Peđu Mališanovića  za štetu nanetu Direkciji za robne rezerve od dva miliona evra. Peđa Mališanović je nedavno uhapšen  zbog postojanja osnova sumnje da je  izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, čime je pribavio protivpravnu  imovinsku korist u iznosu od približno million evra.

Zloupotrebe u državnim upravama i Agencijama osporavanje javnog značaja; privatni interesi jači od javnog značaja

Pisali smo i o Agenciji za restituciju koja je na čelu sa direktorom Strahinjom Sekulićem vratila 2014. godine, protivno Zakonu o restituciji, u posed zemljište prethodnim vlasnicima koje je već bilo upisano kao javna svojina grada Beograda i obuhvaćeno planom za izgradnju saobraćajnice. Takva odluka Agencije za posledicu ima ogromne troškove po budžeta grada Beograda, ali i usporavanje izgradnje velike saobraćajnice na teritoriji gradskih opština. Ni mi, kao ni nadležne institucije, u tom trenutku nismo mogli da utvrdimo tačan iznos celekupne štete uzrokovane ovakvim (ne)namernim postupcima Agencije za restituciju i sada v.d., a tada direktora, Strahinje Sekulića. Da stvar bude dodatno komplikovana, zemljište je kasnije prodato stranom državljaninu na osnovu čega će sada grad bespotrebno snositi nove troškove u rasponu od 1.6 miliona do 2.8 miliona dinara zbog nemarnosti i zloupotreba institucija.

Kako ovo nije usamljen slučaj zloupotreba u državnim institucijama govori u prilog i snimak, koji je CIK istražio uz pomoć čitalaca, a tiče se pokušaja podmićivanja supervizora ALSU od strane stečajnog upravnika Ljubomira Kostića. Stečajni upravnik pokušao je da “malo počasti” supervizora ALSU kako bi nadoknadio spornu dokumentaciju koju nije blagovremeno dostavio. Da sve bude zanimljivije, Ljubomir Kostić dugogodišnji je saradnik i prijatelj Nebojše Dašića, smenjenog direktora Centra za stečaj, o kome je CIK  pisao u vezi sa umešanošću u slučaj „AIP Njegoš“ kada je oko 10 miliona evra ostatka od prodaje iz stečaja zamalo bilo prebačeno zemljoradničkoj zadruzi „Lovćenčani“ i zloupotrebljeno.

Da su privatni interesi ponovo bili iznad javnog značaja, nedavno smo vam otkrili i u priči “Bioskop Voždovac –mesto od javnog značaja ili uporište političkog urgiranja i ličnih interesa?” kada je  izvesna firmu „Korny“, mimo zakonskih propusta uspela da iz drugog pokušaja dobije građevinsku dozvolu (2015. godine) od Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, da bi na mestu bioskopa izgradila stambeno- poslovni objekat. Sve to možda i ne bi bilo sporno da ovo zemljište nije predoređeno zakonski kao mesto od javnog značaja i da bar to preduzeće koje postoji 27 godina, ima makar jedan dinar prometa, prema podacima u Agenciji za privredne registre.

Kada su bile u pitanju teme iz kulture i obrazovanju, prvi smo ekskluzivno dobili odgovore Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o uvođenju školskih unifiromi u osnovne škole. Tekst “Uvođenje uniformi bez preciznog plana, tačnih podataka i mehanizama kontrole nabavke” govori o tome da  pored toga što ne postoji nijedan zakonski osnov za uvođenje ove obaveze, Ministarstvo tvrdi da to i ne mora biti podržano zakonskim aktima. Kao odgovor na najproblematičniju tačku uvođenja uniformi, a to je finansiranje, iz Ministarstva kažu da razmatraju mogućnost projekata na regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou kojima će se obezbediti novac. Iako je vest o uniformama ušla u javnost na velika vrata, ministarstvo je potvrdilo za CIK da ne postoji precizan plan i mehanizam kontrole nabavke.

Najuspešnija priča 2017.

Tokom 2017. godine, CIK je ponovo uz pomoć svojih čitalaca, istražio prevare preduzeća S.A.B  grupe, gde je zbog malverzacija njenih lidiera više od 40 stanara umalo ostalo bez krova nad glavom.  Na istraživanje CIK-a oglasile su se sve naše kolege, a mi smo narednih sedam meseci pratili situaciju i nastavili da istražujemo svaki korak ove firme i njenih vlasnika otkrivajući mnoštvo drugih detalja. Ova priča doživela je epilog nakon sedam meseci kada su Stevan Buđić i Miroslav Osatović, uhapšeni zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo prevara u saizvršilaštvu i pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1.8 miliona evra.

Institucije ne poštuju zahteve za pristup informacijama od javnog značaja

Tokom svojih istraživanja CIK se često susretao sa nedostavljanjem informacija od javnog značaja od strane državnih institucija, pa i sa vrlo interesantnim obrazloženjima zašto na zahteve nisu imali odgovor. Tako su katastar ( gotovo sve jedinice kojima smo uputili pitanja) i Sekretarijata za urbanizam u potpunosti zanemarili i rok i zahteve koji su  im bili prosleđeni, iako su imali zakonsku obavezu da na iste odgovore. Slično je bilo i sa nekim drugim institucijama poput Poreske uprave, koja je obično u dva navrata tražila 40 dana da prikupi informacije, a potom odbacila naše zahteve sa obrazloženjem da navedene informacije “ne poseduju u odgovarajućem dokumentu”, iako je njihova obaveza da takve informacije poseduju kao nadležna institucija (Tekst “Zbog prekršaja poslodavci kažnjeni sa skoro 300 miliona, ali i dalje koriste “rupe” u radnom zakonodavstvu”). Od jedne opštine smo čak dobili  obrazloženje, da se kod njih tih dana slavi “Dan Višnje”, pa da je to razlog zašto su probili rok za dostavljanje informacija.

Najinteresantnije razgovore imali smo tokom istraživanja slučaja SAB grupe, i to sa portparolkom RGZ-a. Portparolka, izrevoltirana tekstom gde smo citirali njene navode iz medija u kojima nije iznosila istinu i proverene informacije povodom istog slučaja, pozvala je redakciju CIK kako bi nas obavestila da RGZ više neće “sarađivati” sa nama, iako je njihova zakonska obaveza da odgovaraju na svaki Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, a ne arbitrirano pravo da portparolka ili ma ko odlučuje da li će “sarađivati”, kako kažu, sa nama ili ne. Slično je bilo i sa temom imovina državnih sekretara, gde smo veoma teško dolazili do informacija. Neki državni sekretari nisu želeli da razgovaraju na tu temu i nisu se odazivali na pozive CIK-a, a kontaktirani su i po nekoliko puta, dok je jedan deo bio prilično neprijatan prema našoj redakciji.

Redakcija CIK vam želi srećnu Novu godinu i božićne praznike! Čitajte nas i pišite nam i dalje.

Leave a Reply