BCBP između tendencioznog izveštavanja i neosnovane kritike MUP-a

Objavljeno: 27.12.2017.

Reagujući na publikovanu analizu Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) o postupcima javnih nabavki i generalno radu Ministarstva unutrašnjih poslova, Dunja Reljić iz MUP-a kazala je da BCBP ne iznosi istinu kada govori o radu MUP-a, posebno o postupcima javnih nabavki koje kritikuju, bez osnova, da su loše sprovedeni. Takođe, BCBP se u svojoj poslednjoj analizi i kritici oslanjao na rezultate istraživanja dobijene sprovođenjem online ankete sa policajcima, što dovodi u pitanje uopšte relevantnost njihovih podataka imajući u vidu činjenicu da online upitnik može popuniti bilo ko, odnosno da se time može manipulisati. Mimo toga, anketu su popunili samo predstavnici sindikata policije, a zaključci su izneti tako da se stiče utisak da je istraživanje sprovedeno na celokupnoj  populaciji policije. Reljić se osvrnula posebno i na javnu nabavku tonera, i to da BCBP konstantno iznosi laži kada kaže da je tim tenderom napravljen gubitak od milion evra. MUP je, kako kaže, već u nekoliko navrata demantovao i detaljno pojasnio konkretnu javnu nabavku.

„Javna nabavka tonera, koja je sprovedena ove godine putem otvorenog postupka, predstavlja samo okvirni sporazum za naredne tri godine, koji nikako ne predstavlja obavezu MUP-a da kupi toliko tonera, već samo mogućnost da se zaključi ugovor u količinama koje su neophodne. Imajući u vidu da je Ministarstvo unutrašnjih poslova sprovelo racionalizaciju štampanja zamenom više običnih štampača jednim multifunkcionalnim, okvirni sporazum o nabavci tonera neće biti realizovan više od 40 odsto. Tačnije, biće potrošeno više nego duplo manje novca nego što je to predviđeno okvirnim ugovorom. Suludo je govoriti o gubitku od milion evra koji navodi BCBP“, istakla je Dunja Reljić.

Podsetimo, CIK radio analizu o postupku javne nabavke tonera (“Postoji li prostor za korupciju u nabavci tonera MUP-a, kako tvrdi BCBP?”) i tom prilikom je razjašnjeno da se radi o okvirnim sporazumima koji imaju za cilj da se racionalizuje potrošnja javnih sredstava u skladu sa potrebama, i da se nabavlja onoliko tonera, odnosno opreme koliko je potrebno bez gomilanja iste. Mimo toga, utvrđeno je na osnovu dokumentacije i odgovora iz Ministarstva da su preporuke BCBP da je ekonomičnije bilo nabaviti visokokvalitetne neoriginalne tonere, umesto originala, zapravo neekonimičnije ukoliko se uzme u obzir to da se korišćenjem neoriginala gubi garancija proizvođača i ovlašćenjih servisera, i da je potvrđeno od strane servisera da mnogo češće dolazi do kvarova na opremi usled korišćenja neoriginalnog materijala. Drugim rečima, nesavesno i neekonomično bi bilo činiti upravo to što predlaže BCBP (nabavljati neoriginalne tonere) jer bi se troškovi popravke i kupovine nove opreme uvećali. Ovako se preventivno deluje kako bi elementi racionalne potrošnje, efikasnosti i ekonomičnosti bili zadovoljeni, odnosno kako bi se racionalno raspolagalo novcem građana Srbije.

Mimo toga, analiza BCBP koju su juče objavili na svom sajtu odnosi se generalno na loše vođenje postupaka javnih nabavki MUP-a, i činjenicu da je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u protekle četiri godine poništila 48 postupaka ovog Ministarstva. Reljić je navela da se mahom radi o delimično poništenim postupcima, i da je broj delimično i u potpunosti poništenih postupaka daleko ispod republičkog nivoa.

„Moram da naglasim da se najveći broj odnosi na delimično poništenje, kojim se vraća postupak u fazu stručne ocene naručioca. Da podsetim na nešto što im je sigurno poznato, Ministarstvo unutrašnjih poslova koje, kao jedno od najvećih budžetskih korisnika, godišnje sprovede između 400-500 postupaka nabavki. Tih 48 predmeta u poslednje četiri godine predstavljaju minimalan broj, zanemarljiv. Broj delimično poništenih i poništenih postupaka u celosti je ispod republičkog proseka“, kazala je Reljić u potpisanom saopštenju. Pored toga zamera se to da su tenderi MUP-a okarakterisani smanjenom konkurentnošću. I u samoj analizi BCBP-a se jasno može videti da prema statistici konkurentnost, odnosno broj ponuđača u postupcima javnih nabavki MUP-a je znatno veći nego što je to slučaj i sa nacionalnim prosekom.

Na nedavno održanoj konferenciji BCBP-a o nespojivim poslovima, iliti o sukobu interesa u policiji, govorilo se o tome kako ne postoje konkretna pravila prema kojima je policajcima jasno koje poslove mimo svog posla smeju, a koje ne smeju da rade. Predstavljeni su i rezultati istraživanja kojima su u BCBP-u potkrepili svoje zaključke, pa su tako naveli da prema istraživanju sprovedenom na uzorku od 796 policajaca, 97% njih smatra da žive jako loše, da su im plate male, a troškovi života veliki, te se kao razlog za dodatne poslove navodi upravo to.

BCBP nije našao za shodno da se ogradi o donošenju zaključaka na osnovu istraživanja koje je sprovedeno u vidu online ankete, koja sama po sebi može biti veoma nereprezentativan alat. Online anketa nosi sa sobom rizik da taj isti upitnik može da popuni bilo ko, odnosno da se može manipulisati rezultatima iliti ne mogu doneti relevantni zaključci na osnovu ankete postavljene na sajtu jer nema kontrolnog mehanizma koji bi osigurao da su zaista policajci ti koji su popunili upitnik. Upitnik su popunili, kako kažu, predstavnici sindikata policije, dok se iz predstavljanja rezultata čini kao da je reč o istraživanju sprovedenom na populaciji sačinjenoj od svih policajaca. Tačnije, i ovim postupkom – anketiranjem samo onih koji su u sindikatima, umanjuje se metodološka ispravnost istraživanja, a time i pouzdanosti i reprezentativnost dobijenih rezultata. Mimo toga, problematično je i to što uzorak čini oko 700 policajaca. Upravo su to i bile zamerke Ministarstva na istraživački rad BCBP-a i kritike koje upućuju ovom Ministarstvu. Kako je Reljić navela kritike treba da budu utemeljene na relevantnim podacima, jer se BCBP predstavlja kao ozbiljan istraživački centar, stoga tako treba i da pristupaju svojim istraživanjima i analizama.

Pomenuti rezultati istraživanja i analiza podstakle su reagovanja i diskusiju o tome kako se sprovode istraživanja, sa kojom dozom profesionalnosti i opreza, odnosno kritičnosti, treba pristupiti svakom istraživanju i rezultatima koji se prezentuju, kada je reč o bezbednosnom sektoru. Nije dovoljno samo izaći sa brojkama, ponavljati ih u nekoliko navrata u javnosti i davati zaključke bez dobre osnove, metodološke i činjenične za donošenje istih. Naravno, ukoliko se bilo koja institucija, organizacija, predstavlja kao objektivan i profesionalan istraživač, kao što to čini BCBP.

Leave a Reply