Srpski biznismeni uživaju u benefitima poreskih rajeva

Objavljeno: 23.01.2018.

Piše: Dragana Krunić 

CIK je, vodeći se aktuelnim medijskim izveštavanjem o poslovima i firmama suvlasnika regionalnog kablovskog operatera SBB, Dragana Šolaka, istraživao na temu of šor kompanija i poreskih rajeva. Naime, kako su pisali regionalni mediji Dragan Šolak, preko svoje firme osnovane na Malti, izvukao je novac na koji nije plaćen porez. „Malta Today“ i hrvatski mediji objavili su informaciju da je 6.7 miliona evra „United Grupe“ od plaćenih prava za emitovanje u regionu završilo na Malti, Kipru i u Lihtenštajnu.

Problem sa iznošenjem novca iz zemlje, i eventualnim neplaćanjem poreza, nije zakonske prirode, već je problem u tome što korišćenjem resursa jedne zemlje, i potom izvlačenjem novca iz iste, država, odnosno građani, ostaju bez značajnih iznosa koji bi bili iskorišćeni za izgradnju škola, domova zdravlja, bolnica, vrtića, puteva…

U razgovoru sa stručnjacima analizirali smo šta je problem, a i kakve su posledice iznošenja novca iz matične zemlje, kao i izbegavanja plaćanja poreza u matici.

Kako kaže naš sagovornik Srbija je jedna od retkih zemalja koja nema Centralni registar poreskih obaveznika i koja nema jasan popis imovine kako državne, tako i imovine pojedinaca koji prebivaju i rade na teritoriji ove zemlje. Nemamo ni veoma važnu regulativu, a to je Zakon o poreklu imovine, koji bi kontrolisao tokove novca u našoj zemlji, iliti odakle neki novac potiče i gde odlazi. Mora se istaći, tvrdi CIK-ov sagovornik,  da iznošenju novca uglavnom uvek prethodi pranje novca.

Ofšor kompanije i zemlje poznate po nazivu poreski rajevi, i u javnosti u Srbiji postali  su značajna tema otkako su različite istraživačke mreže došle do informacija o značajnim Srbima koji imaju ofšor kompanije i koji na taj način, najverovatnije, izvlače novac iz zemlje i izbegavaju da u matičnoj zemlji plate porez. Tako su se u medijima nedavno pojavila imena Dragana Šolaka suvlasnika SBB-a, Zorana Drakulića, biznismena Miroslava Miškovića i članova njegove porodice, jednog od važnijih ljudi u sferi oglašavanja u Srbiji Srđana Šapera, potom biznimena Miodraga Kostića, Filipa Ceptera i drugih.

Među poznatijim poreskim rajevima za domaće biznismene nalaze se Kipar, Britanska Devičanska ostrva, Malta, ostrvo Man, Lihtenštajn, Panama, Sejšeli…

Najviše para ide za plaćanje usluga prema Kipru – Za prethodne 4 godine oko 205 miliona evra

Prema podacima NBS u poslednje četiri godine, od 2014. do 2017. plaćanje usluga prema, na primer, Malti iznosilo je ukupno 15.6 miliona evra. Ipak, vodeća zemlja u ovim iznosima, svakako je Kipar, kao najpoznatija destinacija za srpske biznismene. Prema ovoj zemlji ukupna plaćanja usluga za četiri godine iznose čak 205 miliona evra.  Prema Britanskim Devičanskim ostrvima taj iznos je 11.9 miliona evra, a prema Panami oko 7 miliona. Dok smo iz Lihtenštajna uvezli usluge u iznosu od 3.5 miliona, a sa Sejšela 2.25 miliona evra. 

U poslednjih nekoliko meseci regionalni mediji izveštavali su o Draganu Šolaku, suvlasniku kablovksog operatera SBB i predsedniku borda „United Grupe“, koji je preko svoje firme osnovane na Malti izvukao novac na koji nije plaćen porez. O tome je pisao i portal „Malta Today“ u okviru afere „Malteški papiri“, koji navodi Šolaka kao jednog od milionera koji izbegava plaćanje poreza. Kako je pisao taj portal, pozivajući se na hrvatske medije, 6.7 miliona evra „United Grupe“ od plaćenih prava za emitovanje u regionu završilo je na Malti, Kipru i u Lihtenštajnu. Isti medij je pre nekoliko dana izašao sa informacijom da su Šolak i njegova supruga dobili državljanstvo Malte, i to najverovatnije kupovinom, odnosno kroz individualni investicioni program za 650.000 evra.

Iznošenje novca u of šor kompanije nije nelegalno, ali često mu prethodi pranje novca

Konsultant u Mreži sa poslovnu podršku Dragoljub Rajić za CIK objašnjava kako problem iznošenja novca u druge zemlje, poznate kao poreski rajevi, nije ilegalno ukoliko se za to prebacivanje plati porez. Ali čak i kada se plati porez, kako kaže, to je neznatna suma od štete koju proizvedu iznošenjem novca, a problem Srbije u celokupnom lancu iznošenja para je, tvrdi Rajić, u tome što ne poseduje kontrolne mehanizme koji bi proverili poreklo istog.

„Srbija je jedna od retkih zemalja koja nema Centralni registar poreskih obaveznika i koja nema jasan popis imovine kako državne, tako i imovine pojedinaca koji prebivaju i rade na teritoriji ove zemlje. Nemamo ni veoma važnu regulativu, a to je Zakon o poreklu imovine, koji bi kontrolisao tokove novca u našoj zemlji, iliti odakle neki novac potiče i gde odlazi. Mora se istaći da iznošenju novca uglavnom uvek prethodi pranje novca. To izgleda ovako, kod nas imamo slučajeve da se mnogo imovine i investicija odgirava tako što se koriste tzv. „crne pare“, a naša zemlja služi kao protočni bojler za pranje novca. Iz nekih zemalja dolazi sumnjiv novac, dobijen iz ilegalnih trgovina, ulazi ovde i koristi se kao investicioni novac čije se poreklo ne proverava. Ulazi na taj način u legalne tokove, da bi se onda taj novac prebacivao u zemlje koje zovemo poreskim rajevima, plaćenjem za neke fitkivne usluge koje najčešće nisu izvršene ili ne postoje, ili pod opet izgovor da će se on tamo ponovo investirati“, objašnjava Rajić.

„Šminkanjem“ finansija prikriva se novac, plaća manji porez, resto iznosi van države, a u državi ostaju dugovi

Kako kaže naš sagovornik brojne velike kompanije ili pojedinci u svetu koriste of šor kompanije i  kako bi alocirale svoja sredstva sa jedne na drugu stranu sveta, ili eventualno umanjile izdatke za poreze, i to nije nezakonito. Međutim, naš slab finansijski sistem, tačnije loš Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji, ali i nedovoljna kontrola struke omogućavaju „šminkanje“ finansijskih bilansa o poslovanju, kojima pojedinci i firme prikrivaju novac za oporezivanje u uvlače ceo sistem u gibitak.

„Kompanije i pojedinci ovde mogu da svoje bilanse doteruju i prikazuju na način koji nije realan. Da prikrivaju sredstva određene količine novca koje bi trebalo oporezovati, a onda ih praktično prebacuju za neke druge namene i veštački kroz čitav lanac, kao što je osnivanje drugih firmi, taj novac prebacuju kako bi mu se izgubio trag. Onda se, naravno, taj novac opet prebacuje u neku zemlju koja ima liberalne propise – poreski raj, da bi se taj ostatak para, koji nije mali, sklonio. Uzmite primer: Ako imate 30 miliona, vi i da kroz regularne tokove prikažete deo novca i platite dva ili tri miliona poreza ovde, vi ste opet barem 26 miliona prebacili napolje. Ali problem je što tada iza vas ostaju dugovi prema firmama sa kojima ste radili. Znači, vi ste napravili negativne finansijske posledice i po zemlju jer ste izbacivanjem tog novca napravili štetu drugim firmama sa kojima ste radili, doveli ih do bankrota i slično, i to je ovde jako čest slučaj“, ističe član Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.

Praksa uređenih zemalja, pogotovo EU zemalja, je da zvanični finansijski organi objavljuju liste sa imenima pojedinaca ili kompanija za koje se sumnja da su iznosili novac ili izbegavali plaćanje poreza. Kod nas to nije slučaj, kaže Rajić.

„Naša imena koja su se pominjala u različitim izveštajima i istraživanjima, uglavnom su sugestije inostranih  sistema da se neko od naših biznismena verovatno bavio izvlačenjem novca. Nijednom u Srbiji nismo imali da su zvanični finansijski organi objavili listu sa ljudima ili kompanija za koje se sumnja da su iznosili novac ili zna da su prebacivali novac u poreske rajeva. U drugim  zemljama takve liste postoje, čak i kada je to prebacivanje u potpunosti legalno“, kazao je Rajić.

Međudržavni sporazumi o izbegavanju dvostrukog oporezivanja su regularna praksa, ali ih oni koji su relativno brzo, i na sumnjiv način, stekli novac koriste kako bi platili manji porez

Komentarišući postojanje međudržavnih sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja na dohodak, kao što je to slučaj sporazuma koji ima Hrvatska sa Maltom, a na osnovu koga suvlasnik SBB-a Dragan Šolak nije morao da plati porez i u Hrvatskoj, iz Mreže za poslovnu podršku Rajić objašnjava da su takvi sporazumi uobičajena praksa između zemalja koje imaju interese da unaprede ekonomsku saradnju. Srbija, kaže, ima mnogo takvih ugovora sa dosta zemalja, i to nekih koji potiču još iz 70ih godina.

„Ono što upada u oči jeste da neko koristeći se vezama, uglavnom političkog establišmenta, nagomila za nekoliko godina ogroman novac i izbaci ga negde vani i onda ne plati porez u svojoj državi, nego iskoristi te ugovore o dvostrukom oporezivanju i plati porez tamo gde je on manji. To bude legalno, ali nas suština vraća na isto pitanj od pre, koje je stvarno problmatično, a to je kako je taj neko stekao toliki novac za kratko vreme“, ističe Rajić.

Rajić: Kako bi se sprečilo izbegavanje plaćanja poreza plaćem u drugoj zemlji, i iznošenje novca potrebno je izmeniti postojeću zakonsku regulativu, pojednostaviti sistem, i pojačati kapacitete finansijske forenzike

Dragoljub Rajić mišljenja je da bi donošenje Zakona o poreklu imovine, zatim promene Zakona o računovodstvu i Zakona o reviziji bili prvi značajni koraci da se spreče mahinacije sa iznošenjem novca iz zemlje i izbegavanjem plaćanja poreza, i uvede red u celokupan finansijski sistem.

„Srbija bi trebala da prihvati važne međunarodne računovodstvene standarde, koji su bili na putu da se usvoje, ali je donošenjem novog Zakona o računovodstvu potpuno zamagljeno poslovanje firmi u Srbiji. Tako, na primer, sada umesto nekih 30 do 40 pozicija za knjiženje, koliko je otprilike standard u evropskim zemljama, mi imamo čak 150 pozicija. Zbog  te nepreglednosti je jako teško kontrolisati velike sistema- gde ide novac, kako se knjiži, kako se on izbacuje kroz plaćanja drugim kompanijama i slično. A kada se izmeni zakonska regulativa i pojednostavi sistem, veoma je važno uvesti viši finansijske forenzike. Potrebno je da imamo veći broj i bolje obučene finansijske stručnjake u  Poreskoj upravi i državne insitucijama koje prate tokove novca da bi bili u stanju da prate prate papire, bilanse, izvode banaka, da utvrde gde je bilo pranja novca i izbacivanje novca“, zaključio je za CIK konsultant u Mreži za poslovnu podršku, Dragoljub Rajić.

Plaćanje poreza u drugoj zemlji nije nezakonito, kao ni prenošenje novca u of šor kompanije ukoliko se na to prebacivanje plati porez. Za javnost i za državu kao što je Srbija sporno je to što se korišćenjem resursa u Srbiji, stiče bogatstvo koje se potom prenosi van zemlje i umanjuje iznos kojim bi od plaćenih poreza država gradila nove i obnavljala postojeće škole, domove zdravlja, puteve… Na uštrb srednjeg sloja, „običnih“ građana, i njihovog kvaliteta života, pojedini mnogo imoćniji iznoseći novac van Srbije, samo još uvećavaju svoje finansijske imperije. To nije pitanje legalnosti i ilegalnosti, već poprima i moralnu dimenziju. Mimo toga, efikasnija kontrola finansija mogla bi da spreči prikrivanje stvarnih finansijskih stanja koja su jedan u nizu koraka ka iznošenju domaćih para u poreske rajeve.

Leave a Reply