Gde je nestala kampanja i ko to želi politički da preživi?

Objavljeno: 06.02.2018.

Piše: Dragana Krunić 

Da li se ovih dana na ulicama, ali i u onoj virtuelnoj realnosti, odvija izborna kampanja u Beogradu ili su na snazi pokušaji nekih stranaka i političara da politički prežive, drugih da dokažu urušavanje medijskog sistema, trećih da sačuvaju legitimitet i na gradskom i na republičkom nivou?  ili svi zajedno još nemaju ideju šta će to činiti u Beogradu ukoliko im se desi da dođu, budu na vlasti?

Ako pogledamo događaje, pseudo-događaje ovih dana u Beogradu, okupljanja učesnika u Beogradu, izjave na društvenim mrežama i u dnevnoj štampi, malo ko se odve bavi Beogradom. Osim što ponegde Bastać propagira lokalne teme i targetira biračko telo urbanih mladih biciklista, ili što poneko od opozicionih kandidata, poput Đilasa i njegove liste, obećava vrtiće, programe za podsticaj rasta nataliteta i slično. No, i kada to rade, kada daju obećanja sve više izgleda kao da su u pitanju izbori na republičkom nivou. Čak i vlast ne preza od toga da izmesti raspravu sa opozijom na nivou „onog što su ostavili državi prethodnici na vlasti“.

Svi se, čini se, bore za opstanak. Tako i prvi na listi kolacije Dosta je bilo i Dveri, koalicije koja je iznenadila mnoge, Vojin Biljić za jedan dnevni list kaže kako su ih sabotirali lažnim podacima o rejtingu, spistili il ispod cenzusa, pa eto odatle stiže savez sa Dverima. Verovatno da prežive. S druge strane, ili negde sa iste strane političkog spektra Srbije, samo malo u stranu, stoji usamljena Demokratska stranka čiji lider, takođe, pokušava da se održi u političkom životu, ali i da održi, nekada jaku i pokretačku snagu demokratije, sopstvenu Demokratsku stranku. To nije nešto ofrlje rečeno, već su to upravo izjavili nekadašnji saradnici, i šefovi Dragana Šutanovca – Pajtić, nekadašnji lider DS koji ljut zbog prozivki od strane Šutanovca nije došao na proslavu 28 godina DS-a, koji kaže kako Šutanovac na ovim izborima, odvajanjem od drugih u opoziciji, rečima da su „Đilas i Pajtić devastirali DS“, zapravo, pomaže režimu. Đilas se drži distancirano, i pretenduje ponovo da bude lider….lider opozicije?! Lider oni koji će, kako kaže, „zajedno pobediti Srpsku naprednu stranku“…?! Đilas bi da se rehabilituje politički, iako je pre par godina, izlazeći iz politike, rekao da se u to polje više ne vraća. Ali eto, sreli su se stari saradnici, svi kao da su im propali ostali životni planovi, pa im kao plan B, ostala samo saradnja i politika – i Jeremić, i Borko Stefanović, i Đilas, pa novi-stari Saša Janković…

Dok na drugoj, sasvim drugoj strani mosta, SNS konstantno podseća na ono što napraviše za četiri godine, ukazuje da su ovi drugi već bili na vlasti i,  što bi DJB i Dveri rekli, da je važno „da se oni ne vrate“. A da su i njima izbori bitni, govori i činjenica da su uveliko prisutni u medijima i javnosti, iako ne sa reklamiranjem, ali su krenuli sa mitinzima, predstavljaju velike i ozbiljne planove za sledeće četiri godine eventualne vlasti.

Od Beograda nema mnogo reči, ponovo. Ili se svima dopada ono, po čaršiji poznato predskazanje, da ko osvoji vlast u Beogradu, osvaja i republiku.

Od novih lica i novih ideja malo što šta ima u ovoj kampanji, Bastać koji je novi, a zapravo nije, a ni Ne davimo Beograd više nisu debitanti. Nego, na red stići ne mogu od ovih starih, iskusnih političara, koji bi da politički ožive i prežive. Nešto poput onoga što je Borka Pavićević rekla upravo za NDBG, oni su čisti, ali pitanje je kad će doći te čiste stvari, potrebno je vreme, oni imaju budućnost, a ovi se opredeljuju za sadašnjost. Tako se izgleda stari-novi lideri se opredeljuju za sadašnjost, jer „mladi imaju kad“, ali za sadašnjost svoju, ne grada ili društva.

U međuvremenu, u nedostatku programa, obećanja i delovanja, razmahali se aktivisti sa svih strana po ulicama. Dele letke, pamflete, organizuju skupove i kontra-skupove, ukazuju na fašizam, na dikature, a međusobno se napadaju, prete i cepaju promo materijal. Juče se na napad žalili aktivisti Pokreta slobodnih građana na Kalenić pijaci, a nemalo potom i aktivisti SNS-a na Novom Beogradu. Dok ovih stariji vode diskusije na tviter lajni, ili preko svojih/njihovih medija omladina energično se konfontira. Niko odgovoran da kaže da je to alarmantno, da pozove „na primirje“.

O medijima i da ne govorimo, štampa prepuna istih izjava, istih vesti, niko da mrdne dalje od onog što diktiraju – niko da nametne agendu od svih velikih redakcija, nego im se ona konstantno od strane političara nameće. Jedino nadu uliju poneki onlajn mediji, koji zagrebu malo više od one površine. Programa, obećanja slabo i da ima, samo tiho „prepucavanje“ sadašnjih, bivših, mogućih saradnika.

I svuda sukob i diskurs svađe – tako neodgovorno svi prenose tvitove kandidata za gradonačelnika Aleksandra Šapića o nekakvim „susretima nasamo“ ili sili i hrabrosti. I prave od toga akcioni film, sa sve verbalnim sukobima analitičara, političara, botova i sličnih u tviter areni. A gospodin Šapić se upinje iz petnih žila da dokaže da neće sa njima, ili onima, da je čist i principijelan.

No, ni sa javnim servisom, izgleda, nemamo sreće, pa je neuspešan sastanak predstavnika opozicije sa Upravnim odborom RTS-a, kulminirao do protesta u Takovskoj. Izviždan dnevnik u pola 8, a čini se da je RTS imao dobru izolaciju, pa ni to čuli nisu. Prošetali, pozivali na glasanje protiv režima, protiv diktature, protiv rukovodstva RTS-a… i to je to. Kako je pozicija procenila bilo ih je svega 580 (?!) Pitanje je koliko ovakvo delovanje zaista efikasano da bi primoralo jedan okoštao sistem da odjednom promeni svoj stav po pitanju prostora u etru koji se daje opoziciji (?!)

Manje je od mesec dana preostalo da se svi učesnici izbora pokažu, dokažu, izjasne. Čuvaju li teme za finiš ili ih još ni spremili nisu? I jesu li tako neažurni bili i predkampanji, u fazi dogovora i raspodele eventualne dobiti nakon izbora?

Leave a Reply