Tri godine bez konkursa za pripravnike u pravosuđu: Pripavnici “beže” u privatni sektor, pravosudni sistem na gubitku

Objavljeno: 08.03.2018.

Piše: Katarina Stamatović

Položaj pripravnika u pravosudnim institucijama u Srbiji nije na zavidnom nivou, posebno imajući u vidu da u pravosuđu nije bilo konkursa za prijem pripravnika gotovo tri godine, tako u pravosudnim organima većina obavlja volonterski posao. Generalno, pripravnici nisu dodatno motivisani da rade u pravosudnim institucijama jer ne postoji adekvatna naknada i uslovi kojim bi nadoknadili svoje egzistencionalne potrebe, te stoga najčešće odlaze u privatni sektor, zaključuju CIK-ovi sagovornici.

Pripravnici dve godine rade volonterski bez zasnivanja radnog odnosa do polaganja pravosudnog ispita

 

“Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu u proseku godišnje završi oko 600 studenata i za mnoge tek tu počinju problemi.  Širina koju stečeno obrazovanje pruža i zbog koje su se mnogi možda sa 18 godina i opredelili da upišu prava jer nisu bili još uvek sigurni čime žele da se bave, sada se pokazuje kao mač sa dve oštrice jer je po završetku studija vreme da se donese odluka, kazala je Docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Vanja Bajović i dodala da to nije uvek samo stvar izbora i želje već i objektivnih okolnosti i konkursa koji se otvaraju u tom trenutku.

Ona navodi da je pre desetak godina daleko veće interesovanje vladalo za državni sektor, posebno sudove i tužilaštva, gde su mladi diplomirani pravnici dobijali najbolju praksu i mogućnost da se najbolje upoznaju sa pravosudnim sistemom ‘’iznutra’’.

Sa profesorkom Pravnog fakulteta, saglasila se i predsednica Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika

Predsednica USTP Jelena Gajić

Srbija Jelena Gajić koja smatra da bez obzira na loš status u kom se pripravnici mahom nalaze, u pravosudnim institucijama se najbolje može savladati posao za koji se budući pravnici pripremaju.

“Po mom ličnom mišljenju, obzirom da sam ja moj pripravnički staž odradila u sudu, naravno kao volonter, smatram da ste u pravosudnim organima, u centru dešavanja i tu se najbolje može budući pravnici mogu pripremiti za buduće dužnosti”, napomenula je Jelena Gajić.

Docentkinja Pravnog fakulteta Bajović navodi da je još jedan motiv za odrađivanje pripravničkog staža u sudovima, tužilaštvu i advokaturi činjenica da pripravnički traje dve godine, nakon čega se stiče pravo na polaganje pravosudnog ispita. Za razliku od toga, da bi se stekao pravo na polaganje ovog ispita, potrebno je provesti tri godine na poslovima pravne struke u drugim državnim organima, odnosno četiri godine u preduzećima, ustanovama ili bankama, a pri tom se obavljaju poslovi koji ponekad i nemaju puno veze sa pravom.

Bajović: Retko raspisivanje konkursa za pripravnike imaće fatalne posledice na pravosuđe

“Zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, konkursi za sudijske i tužilačke pripravnike se poslednjih godina, tačnije od 2013. godine se uopšte nisu raspisivali do 2017. godine, što ima i tek će imati fatalne posledice po pravosuđe u celini”, navela je Bajović.

Docent Pravnog fakulteta Vanja Bajović

Volontiranje u sudovima i tužilaštvima nije nikakva novina, kako navodi Docentkinja Pravnog fakulteta, oduvek je bilo pripravnika volontera, najčešće se u ove organe i ulazi kao volonter, ali su makar jednom, a nekad i vise puta u toku godine raspisivali konkursi za pripravnike na kojima bi se volonterima neretko davala prednost.

“Kako je reč o institucijama koje pružaju ubedljivo najbolju pravnu praksu, mladi su se rado odlučivali i na volontiranje u nadi da će nakon toga biti primljeni za pripravnike.  Kako se ovakvi konkursi par godina unazad ne raspisuju, mladi pravnici se ne mogu vise uzdati u tu ‘’nadu’’ već im je jedina mogućnost da ceo pripravnički staž obave volonterski u sudu ili tužilaštvu, što je opet luksuz koji ne može svako sebi da priušti”, kazala je Bajović.

Ona je istakla da je šteta da zbog toga, neki od najboljih i najperspektivnijih diplomiranih studenata ’’zaobilaze’’ pravosuđe, odlučujući se za privatan sektor.

“Na taj način nisu samo oni na gubitku, već je posmatrano ’’na duge staze’’ to gubitak svih nas, države i društva u celini imajući u vidu značaj sudske vlasti  za institucionalnu stabilnost i ostvarivanje vladavine prava”,objasnila je Bajović.

Zbog neadekvatne naknade mladi pripravnici radije odlaze u privatni sektor

Vanja Bajović kaže da je trend poslednjih godina da se  mladi  sve ređe odlučuju za javni sektor, mada je pitanje da li je to stvar ‘’njihove odluke’’ ili zabrane zapošljavanja u javnom sektoru koja je na snazi od 2013. godine.

“Imajući u vidu ovu zabranu, diplomirani pravnici koji bi se i odlučili da prvo radno iskustvo steknu u javnom sektoru morali bi to da rade volonterski, iz entuzijazma, a mnogi nisu u mogućnosti da tako nešto sebi finansijski priušte” ističe docentkinja Pravnog fakulteta.

S druge strane Bajović napominje, da za razliku od državnih organa gde je ova kontrola je strožija i procedure se mahom poštuju, u privatnom sektoru to opet zavisi od poslodavca.

“Naime, kako u pravosudnom sistemu ne postoji pripravnik u radnom odnosu, mada je raspisan veliki konkurs za 160 pripravnika tokom 2017. godine, nije moguće voditi evidenciju o broju pa ni o učinku pripravnika volontera”, kazala je predsednica USTP  Jelena Gajić.

Ona veruje da međutim svaki pojedinačni pravosudni organ ipak vodi neke svoje evidencije o broju i učinku volontera koje premda nisu javne.

“Niske ili gotovo nikakve naknade demorališu pripravnike, ali nama je čast bila da započnemo karijeru u sudu ili u tužilaštvu, pa se nadam da će svršeni pravnici nastaviti ovu lepu tradiciju I verovati u bolje dane”, dodala je Gajić.

Kriterijumi za izbor pripravnika previše diskrecioni

“Najpre treba napraviti razliku između sudijskih pomoćnika i sudijskih  (i tužilačkih) pripravnika. Dok su pripravnici mladi, diplomirani pravnici koji u sudu ili tužilaštvu obavljaju pripravnički staž kako bi stekli uslov za polaganje pravosudnog ispita, sudijski pomoćnici su lica sa već položenim pravosudnim ispitom koji pomažu sudijama u radu tako što izađuju nacrte odluka, pripremaju pravne stavove za publikovanje i vrše druge stručne poslove”, istakla je Bajović za CIK.

 Posle položenog pravosudnog ispita sudijski pomoćnici mahom ostaju u sudu u nadi da će jednog dana biti izabrani za sudije. Ona je navela da bi ‘’idealan’’ razvojni put bi bio da mladi diplomirani pravnik započne svoju karijeru kao sudijski pripravnik, potom nakon što položi pravosudni ispit bude izabran za sudijskog saradnika, pa zatim u višeg sudijskog saradnika (za šta mu treba najmanje dve godine radnog iskustva nakon položenog pravosudnog) i na kraju, kao ‘’kruna’’ uspeha’’ bude izabran za sudiju.

“Ista šema važi i za tužilaštva. Međutim, na konkursima za sudije prijavi se i po 500 kandidata na 10 mesta, kriterijumi za izbor su i dalje prilično diskrecioni i često javno osporavani,  a dodatno otežavajući faktor za sudijske i tužilačke pomoćnike je osnivanje i rad Pravosudne akademije”, napomenula je Bajović.

Ona je navela da, ako se polaznicima ove akademije bude davala prednost prilikom izbora za sudije i tužioce, onda će se mladi ljudi  po logici stvari opredeljivati da pohađaju ovu Akademiju, a ne da rade kao saradnici u sudovima i tužilaštvima. Pored toga sudijski saradnici su često zaposleni na određeno vreme i skoro da nema konkursa za stalni radni odnos.

Predstavnik Udruženja tužilaca Srbije, Nenad Stefanović

Sličnog stava je i Nenad Stefanović , predstavnik Udruženja Tužilaca Srbije, koji smatra da je zapravo sam način izbora pripravnika, tužilačkih i sudijskih pomoćnika problematičan, i ističe da je tek sada posle tri godine nedavno raspisan konkurs za 160 sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Stefanović ističe da to svakako nije dobro za mlade pravnike pre svega po one koji završavaju državne fakultete ističući da se u sudovima mahom zadržavaju ljudi koji dolaze sa privatnim fakultetom. Nenad Stefanovic je napomenuo da izbor sudijskih i tužilačkih pomoćnika ostavlja prostor koruptivnim radnjama, gde predstavnik tužilaštva može faktički zaokružiti od 10 ljudi koje predloži  Pravosudna akademija (kod koje se prema pravilu polaže stručni ispit) izabere baš “svojih” pet, dodajući da ni samo volontiranje i prakse u sudu nisu adekvatno regulisane.

“Kao i u svakom domenu, prilikom zapošljavanja osoblja u pravosuđu može doći do zloupotrebe položaja, nekada na štetu, a nekada I u korist samog pravosuđa, jer ne smemo zaboraviti činjenicu da su se u praksi, posebno u pravosuđu studenti sa nižim prosekom, mnogo bolje snašli od studenata sa visokim prosekom”, istakla je Gajić u razgovoru za CIK.

Naši sagovornici i dalje napominju da je stečena praksa u sudovima i tužilaštvima i dalje visoko vrednovana i nema svako tu “privilegiju” da dve godine volontira bez ikakve naknade, pa ne iznenađuje što sudijski pomoćnici prihvataju pre svega finansijski primamljivije  ponude privatnih poslodavaca i napuštaju pravosuđe.

Ministarstvo pravde: Posle tri godine raspisan je konkurs za prijem 160 sudijskih i tužilačkih pripravnika

Iz Ministarstva Pravde za CIK kažu da su svesni značaja pripravnika u sudоvima i tužilaštvima i njihоvоg velikоg dоprinоsa efikasnijim sudskim pоstupcima. Iz tog razloga su, kako kažu u Ministarstvu, objavili javni kоnkurs za prijem 160 sudijskih i tužilačkih pripravnika krajem 2017. godine, kоji su trebali da pоčnu sa radоm dо kraja 2017. godine, posle tri godine koliko nije postojao nikakav konkurs.

“Pоlоžaj sudskih i tužilačkih pripravnika regulisan je Zakоnоm о uređenju sudоva, Zakоnоm javnоm tužilaštvu i  Zakоnоm о državnim službenicima. Prema Zakоnu о uređenju sudоva, za sudijskоg pripravnika prima se lice kоje je završilо Pravni fakultet i ispunjava оpšte uslоve za rad u državnim оrganima (državljanstvо Republike Srbije, punоletstvо, da lice nije оsuđivanо na kaznu zatvоra оd najmanje 6 meseci, da mu nije prestaо radni оdnоs u državnоm оdganu zbоg teže pоvrede iz radnоg оdnоsa). Sudijski pripravnik se prima u оsnоvni, viši, privredni i prekršajni sud. Brоj sudskih pripavnika оdređuje se pоsebnо za svaki sud aktоm ministra nadležnоg za pravоsuđe, a na taj način se bliže uređuje i pоstupak prijema sudskih pripravnika. Sudijski pripravnik se prima u radni оdnоs na tri gоdine”, kažu iz ovog ministarstva.

U Srbiji 2015. evidentirano 92 sudijskih i tužilačkih pomoćnika; 2017. u Beogradu angažovano 364 volontera

U septembru 2015. u sudоvima i tužilaštvima u Srbiji, evidentirana su 92 sudijskih i tužilačkih pоmоćnika, međutim оd 2016. gоdine pripravnici nisu sistematizоvani pо sudоvima i tužilaštvima u Srbiji, dok kada su u pitanju vоlоnteri, na dan 13. mart 2017. gоdine u beоgradskim pravоsudnim оrganima bilо je angažоvanо 364 vоlоntera.

Kako su naveli iz Ministarstva pravde, oni nemaju оbavezu da vоde evidenciju о angažоvanоsti vоlоntera u sudоvima i tužilaštvima.

Leave a Reply