Pod upravom Kobiljskog Institut NS seme trpeo milionske štete

Objavljeno: 18.04.2018.

Piše: Katarina Stamatović

Anonimni izvor CIK-a priča kako je od 2010. do 2012. kroz niz nepravilnosti, rasipanja novca i proizvoda Instituta za ratarstvo i povrtarstvo „NS Seme“, tadašnji direktor ovog lidera u oblasti poljoprivrednih istraživanja u zemlji i regionu, Borislav Kobiljski, zloupotrebio Institut i naneo mu, odnosno naneo državi Srbiji, štetu koja se meri u milionima dinara.

 „Nenamensko trošenje novca, izrada doradnog centra i magacina od preko 7 miliona evra, nameštanje tendera, kao i lažne funkcije u Institutu za izvlačenje novca su samo neke od malverzacija koje su pratile tadašnjeg rukovodioca Instituta, Borislava Kobiljskog od 2010. pa sve do 2012. godine, a za koje nikada nije odgovarao“, tvrdi sagovornik CIK-a.

Priča počinje još dok je Borislav Kobiljski radio u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo (Institut NS seme) i to na mestu pomoćnika direktora za nauku, kada je zbog sukoba sa tadašnjim direktorom Petrom Sekulićem smenjen sa tog mesta. Političkim aršinama, Petra Sekulića nakon četvrogodišnjeg mandata smenjuju konkursom, a Borislava Kobiljskog Upravni odbor Instituta ovog puta  bira za direktora, a on tada postaje i predsednik Upravnog odbora. Ono što je sporno kako tvrdi jedan od naših sagovornika jeste situacija u kojoj direktora ove institucije bira Upravni odbor, a ne Naučni odbor, što je dodatno dovelo u sumnju njegovo zaposlenje, priča naš izvor.

„Tokom početka mandata Kobiljski je za direktora nekoliko sektora od kojih su meni poznata tri, postavio svog dugogodišnjeg prijatelja i kuma Gojka Mladenovića i to na mestima direktora komercijalnog sektora, direktora marketing sektora i direktora u sektoru rizika“, objašnjava izvor CIK-a i dodaje da se seća da je upravljao čak još jednim sektorom.

Naš sagovornik tvrdi da u tom periodu, nakon imenovanja Mladenovića za direktora, Kobiljski odobrio fond od preko million evra marketing sektoru, koji tada kako navodi nije bio neophodan marketing sektoru za jedan Institut poput ovog.

Doradni centar od 6 miliona evra prikazan kao rekonstrukcija da bi se izbegle javne nabavke

Doradni centar za obradu svih vrsta semena svečano je otvoren 20.04.2012. godine, u vreme kada je Borislav Kobiljski još uvek bio direktor Instituta. Institut je tada upravljao i kontrolisao kompletnim procesom: od genetike, polja, selekcije, semena, finalne dorade i pakovanja, a svrha doradnog centra je dorada  svih  biljnih vrsta, kukuruza, soje, suncokreta , dakle svega što Institut proizvodi.

Na mestu tadašnjeg doradnog centra za seme šećerne repe, urađen je projekat za izradu novog savremenog Doradnog centra za sva ostala semena. Prema projektu za izradu, odnosno rekonstrukciju doradnog centra izdvojeno je preko 6 miliona evra, a projekat umesto da bude rekonstruisan, srušen je do temelja i bez propisane javne nabavke izrađen novi doradni centar, koji prema propisanom projektu, ni do danas nije prošlo ni godišnje propisan kapacitet dorade, otkriva naš sagovornik.

Ono što je interesantno jeste da je i doradni centar i skladišni magacin instituta, radila je firma „Novotehna“ d.o.o iz Novog Sada. Kako bi doradni centar bio pušten u rad, urađeno je nekoliko stručnih ekspertiza o funkcionisanju, jer u vreme Kobiljskog niko nije želeo da bude odgovoran za doradni centar koji nije imao propisan kapacitet kako je i predstavljeno u projektu, kaže sagovornik za CIK.

Poslovi sa Iranom: Lažne reklamacije bez dokaza, isplaćena odšteta, a roba nikad nije vraćena

„Institut NS seme je  poslovao sa Iranom još za vreme mandata direktora Petra Sekulića, kada je u pitanju izvoz kukuruza u tu zemlju. Međutim, ono što je meni kao zaposlenom bilo sporno u određenom trenutku jeste veliki broj reklamacija koji se pojavio za vreme kada je Kobiljski bio na čelu Instituta. Nekoliko puta sam pokušao da pregledam te reklamacije, i kao što znate i sami za svaki reklamaciju je neophodan dokaz, da to neko pogleda, potpiše, fotografiše, međutim ni za jednu od tih reklmacija o navodno oštećenoj robi nikada nisam video dokaz“, tvrdi nekadašnji zaposleni Instituta.

„Roba priznata kao oštećena  i to bez dokaza, a Institut je uz priznanje štete više puta isplatio novac i to bez povraćaja oštećene robe i bez dokaza“,  dakle Institut je dao robu i plus isplatio odštetu, objašnjava naš izvor.

Kumovi napustili Institut, otvorili novu firmu i preuzeli poslove Instituta

Gojko Mladenović

Borislav Kobiljski i njegov kum Gojko Mladenović krajem 2012. godine napuštaju Institut, ubrzo osnivaju 2013. godine firmu „Biogranum“ u Novom Sadu i preuzimaju posao sa Bugarskim firmama koje su radile sa Institutom. Kako naš sagovorik tvrdi, sumnja se čak da su Kobiljski i Mladenović upravo sorte Instituta preuzeli i pod drugim imenom plasirali kao svoje i tako iskoristili za prodaju u Bugarskoj preko svoje privatne firme.

Kobiljski najplaćeniji rukovodilac državnih institucija u Srbiji

Kobiljski već poznat medijima po tome da je tokom 2012. godine bio najplaćeniji rukovodilac neke državne institucije u Srbiji i to sa  ukupnim primanjem od oko 9,9 miliona dinara za prvih 10 meseci 2012. godine, što je potvrdio i naš sagovornik.

Borislav Kobiljski

On navodi da je rukovodilac pre Kobiljskog imao trostruko manja primanja, iako se u njegovo vreme ostvarivao mnogo veći profit u Institutu.

Navodno je Kobiljski kada je stupio na funkciju prema tvrdnjama naših sagovornika ukinuo  pravilnik o latama, a potom i sam za sebe sastavio menadžerski ugovor, u čije odredbe je uvrstio da mu pripada 0,4% od ostvarenog profita Instituta.  Pa je tako Kobiljski za „doprinos poslovnom uspehu Instituta“ ostvario oko 5,5 miliona evra. Osim toga, Kobiljskom se plata iz meseca u mesec uvećavala za i do 15 odsto, a osim toga direktor je propisao i razne druge nakanade, pored učešća u projektima po osnovu kojih je od Instituta za 10 meseci rada potraživao oko 1.500 evra, potom preko 2.000 evra za službena putovanja tokom tih 10 meseci kao i oko 1.200 evra za rad praznicima.

Pitanja smo uputili i Institutu NS seme, ali trenutni direktor ovog Instituta, Jan Turan,  nije želeo da odgovara na pitanja, niti na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, na koji je Institut zakonom u obavezi da odgovori. Nakon što je direktor Instituta putem sekretarice tražio sastanak sa našom novinarkom jer mu „nije baš najjasnije šta mi želimo“, pitamo se da li u upravi Instituta zaista ne znaju šta predstavlja Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, ili je ,ipak, u pitanju nešto drugo?!

Leave a Reply