Poslovanje Miladinovića u Institutu NS Seme dovelo do nepovratnog pada prometa žita

Objavljeno: 24.04.2018.

Piše: Dragana Krunić

Institut za ratarstvo i povrtarstvo „NS Seme“ iz godine u godinu beleži manji promet i manju zaradu, nego što je to očekivano za lidera u oblasti poljoprivrednih istraživanja u Srbiji, ali i regionu. Pod vođstvom loše uprave, počevši od 2010. godine i direktora Borislava Kobiljskog, o kome je CIK već pisao, preko jednog od njegovih naslednika na mestu direktora Instituta od 2013. Jegora Miladinovića koji je degradirao poslovanje, Institut od nekadašnjih 40 miliona evra prometa sada beleži jedva 25 miliona. Za Miladinovića kažu da je u svom mandatu od 2013. do novembra 2015. godine,  katastrofalnim upravljanjem, doveo do značajnog pada prodaje kukuruza i pšenice, koji Institut NS Seme nikada nije nadomestio. Sa cifre od 450 hiljada setvenih jedinica kukuruza, Institut je vreme Miladinovića pao na 150 hiljada, odnosno izgubio oko 7.5 miliona evra. Kako CIK-ovi sagovornici kažu, Jegor Miladinović je poslovnu saradnju sa najvećim kupcima sabotirao i u potpunosti bio nezainteresovan za poslovanje Instituta.

Poslovanje Jegora Miladinovića u Insitutu NS Seme u toku tri godine, uvećalo rashode jer je tada zaposleno mnogo ljudi, nestručnih i bespotrebnih, a s druge strane srozalo je promet za preko 10 miliona evra.

CIK-ov izvor tvrdi da se „od 2013. i tadašnjeg pada prometa kukuruza i pšenice do danas Institut nije oporavio po pitanju prometa, niti vratio na nekadašnji nivo“.

„Kako je meni poznato, do 2010. promet Instituta je bio oko 40 miliona. Prošle godine, na primer, izvoz je iznosio samo oko 13 miliona, a domaći promet nešto oko 10-15 miliona, što je ukupno 20ak miliona, iliti značajno manje nego što je nekad poslovao Institut. Trend opadanja počeo je pod upravom Jegora Miladinovića i nakon njegovih loših poslovnih poteza“, objašnjava naš sagovornik.

Zabranio zaposlenima da komuniciraju sa najvećim kupcima, a pred UO iznosio netačne podatke da bi diskreditovao poslovne saradnike

Vrlo je indikativno to što je baš u periodu kada je Miladinović bio direktor Instituta i kada je odjednom poslovanje opalo, a njegovi potezi delovali naizled nelogično, njegov brat Fedor Miladinović radio za konkurentsku firmu „Monsanto“, koja je sada već poznati i multinacionalni magnat u istoj grani privrede.

Jegor Miladinović

Naši sagovornici posebno ukazuju na činjenicu da Miladinović u tom periodu minimalno, ili čak nimalo, sarađuje sa drugim firmama, kupcima, kao što je to obično Institut radio i treba da radi.

Prema izjavama zaposlenih, Miladinović nije išao na niti jedan sastanak sa zainteresovanim poslovnim saradnicima (?!). Čak je zaposlenima u Institutu zabranjivao da se komuniciraju sa najvećim kupcima, i to u trenutku kada je prodaja bila u jeku, o čemu svedoče zaposleni.

U saradnji sa snajom Draganom Miladinović, koju je odmah po stupanju na funkciju direktora Instituta postavio za pomoćnika direktora za naučno-istraživačke poslove, pred Upravni odbor Instituta iznosio je netačne podatke i dovodio ih u zabludu u vezi sa firmama saradnicima, tvrdi sagovornik CIK-a. Kako objašnjava, o kupcima bi pred Upravnim odborom prikazivao samo obaveze kupaca prema Institutu, a zatajio potraživanja koje te firme imaju prema Institutu. Na taj način je pokušavao da diskredituje najveće kupce i poslovne partnere, i ugasi saradnju sa njima.

„Najčudnije od svega je bilo i to što saradnja sa drugim firmama kao da je zamrla tokom njegovog mandata. Miladinović kao da nije hteo da sarađuje ni sa kim. Izgledalo je kao da je nekome u interesu da se poslovanje uruši, a da tržište preuzme neko drugi“, ističe naš sagovornik.

Ako se stvari tako postave, nekad američka, a sada multinacionalna korporacija „Monsanto“, sa kojom je određenu povezanost imao brat Jegora Miladinovića, Fedor, mogla je da ima dobitak od toga što Institut gubi na prometu i značaju.

Sagovornici CIK-a nisu mogli jasno da tvrde da li je uprava Jegora Miladinovića bila zaista namerno loša ili, defacto, on nije znao da obavlja menadžerski posao. Iako je dugogodišnji radnik Instituta, gde i sada radi na selekciji soje i razvijanju novih sorti, kao direktor delovao je potpuno nezainteresovano za napredak ove institucije, priča izvor za CIK.

Podaci, kažu naši izvori, pokazuju da je u Jegorovom mandatu Institut sa 450 hiljada setvenih jedinica Institut pao na 150 hiljada setvenih jedinica (!?). Dakle, čak 300 hiljada manje setvenih jedinica. Koliki je to gubitak jasno je ako znamo da jedna setvena jedinica kukuruza košta oko 25 evra, što kada pomnožimo sa razlikom od 300 hiljada, dobijamo da je gubitak iznosi neverovatnih 7.5 miliona evra.

Nije na vreme prijavljivao za registraciju sorte koje su bile najprodavanije

Skandalozno je, kako tvrde zaposleni Instituta, što je Miladinović namerno pravio propuste u prijavljivanju sorti pšenice. Sorte pšenice su registrovane na deset godina. Po isteku tog perioda ili se ponovo registruju ili brišu iz registra i ne mogu prometovati. Zanimljivo je da su upravo sorte koje je direktor Miladinović propustio da  prijavi za registraciju bile najprodavanije.

Takođe, za vreme Miladinovića cena originala pšenice je porasla čak tri puta. Na taj način umesto dotadašnjih 6.000 hektara zasada, zasađeno je svega 600 hektara, jer je cena originalnih semena sa otprilike 40 dinara podigao na 120 dinara.

Jedna u nizu loših poslovnih odluka Miladinovića: Dao kukuruz „fantomskim“ firmama; gubitak Instituta meri se sa preko 200 miliona

Poslovanje Jegora Miladinovića naši sagovornici, upućeni u to kako sistem funkcioniše iznutra, smatraju bilo je krajnje čudno i nelogično, jer je u nekoliko navrata donosio odluke, na štetu Instituta bez ikakve potrebe za tim.

Jedna od takvih odluka bila je kada je tokom 2013./14. godine veliki deo semenskog kukuruza dao „fantomskim“ firmama, za koje se znalo da neće i nisu sposobne da plate robu koju su uzele. Na taj način, procena je izvora, je Institut ostao bez 220 miliona evra. Neke od kompanija koje su pominju su: „Intercontact“, „Sentido“, „Granimpeks“, „Project pharmacy“, „Trgoinvest“, od kojih su trenutno u stečaju „Granimpeks“ i „Sentido“ koja je ovog aprila izbrisana i iz registra APR-a. Ovakvom poslovnom odlukom Miladinović je urušio i cenu kukuruza na tržištu, jer kada se velika količina proda, iliti pokloni fantomskim firmama, one potom kukuruz prodaju po mnogo manjoj ceni nego na tržištu, i time se cena na berzi snizila čak za 50-60  odsto.

Odbio da naplati potraživanja AD „Graničar“, a sada je to nemoguće učiniti

Još jedna nejasna odluka Jegora bila je ta kada je firma AD „Graničar“ iz Gakova u Somboru, ponudila da izmiri potraživanja koja je Institut imao prema Graničaru, i plati barem oko 30 miliona dinara od 48 miliona ukupnog duga, Jegor ovu ponudu odbio. Ubrzo nakon toga „Graničar“ je otišla u stečaj, trenutno u stečajno masi nema ničega vrednog, te je Institut direktno na gubitku, jer potraživanja verovatno nikada neće naplatiti.

Jegor Miladinović bio je direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo od 2013. do 2015. godine, nakon čega je tu poziciju preuzeo sadašnji direktor Jan Turan.

U medijima se pisalo o njemu i tome kako je po dolasku na poziciju direktora ženu svog brata, Draganu Miladinović, postavio za pomoćnika direktora za naučno-istraživačke poslove u Instituta. Jegor je tada tvrdio da njihova rodbinska povezanost nema nikakve veze sa njenim imenovanjem na pomenutu poziciju, jer je Dragana Miladinović dugo godina radila u Institutu i imala najbolje reference za poziviju zamenika direktora za naučno-istraživačku oblast.

 PROČITAJTE JOŠ:

Pod upravom Kobiljskog Institut NS seme trpeo milionske štete

 

Leave a Reply