PROJEKAT PUPINOV MOST: Neusklađenom sudskom praksom Beograd gubi preko milijardu dinara za eksproprijaciju zemljišta

Piše: Katarina Stamatović 

Zbog neadekvatne primene materijalnog prava i neusklađene sudske prakse grad Beograd u postupku isplate nadoknada za eksproprisana zemljišta na području izgradnje mosta Zemun – Borča (Pupinov most, a poznat i kao “kineski most”), može da izgubi preko milijardu dinara. U  periodu od 2013. do 2017. Prvi osnovni sud je angažovao veštake da procene tržišnu vrednost ekproprisanog zemljišta, umesto da je to, kako Zakon nalaže, ostavio Poreskoj upravi.

Usled  pogrešno primenjene Ustavne odluke  koje je Prvi osnovni sud primenio kršeći Zakon o eksproprijaciji,  Beograd je na putu da izgubi preko milijardu dinara. Kako je CIK utvrdio, Prvi osnovni sud je slobodnim tumačenjem Ustavne odluke prekršio  Zakon o eksproprijaciji, koji jedini propisuje nadležan organ za procene tržišne vrednosti zemljišta i utvrđivanje naknade za eksproprisano zemljište.

Ustavna odluka izričito i jasno je propisala da jedino kada nadležni organ, (u ovom slučaju Poreska uprava) pogrešno utvrdi cenu ili postoji nepotpuna procena tog organa, a koja se, pritom, može dokazati, alternativno sredstvo postaje sudski veštak.

Kako se sud (ne)namerno nije bavio time da li je procena Poreske Uprave verodostojna, već je taj posao ustupio veštacima, protivno Zakonu o eksproprijaciji,  u više od 60 postupaka, Beograd će umesto iznosa od 102.574.721,60 dinara morati da isplati iznos od  1.038.082.578 dinara.

Zemljište pre eksproprijacije prodavali i za minimalnih 64 dinara po metru kvadratnom

Tadašnji  vlasnici zemljišta na području mesta izgradnje mosta Zemun – Borča, prodavali su zemljišta po prilično niskim cenama za takve vrste zemljišta. U nekoliko ugovora o prometovanju zemljišta kod bivših vlasnika utvrđeno je da je cena po metru kvadratnom za zemljište od oko ukupno 3.000 metara kvadratnih iznosila oko 64 dinara, što je izuzetno niska cena.

Kada je došlo do procene zemljišta koju određuje Poreska uprava,  utvrđena su velika odstupanja. Poreska uprava je uradila procenu zemljišta na osnovu nekoliko parametara, a prema Zakonu i Pravilniku o načinu utvrđivanja poreske osnovice porez na promet apsolutnih prava. Između ostalog, procena se vrši tako što se upoređuju najmanje dve parcele, određene blizine, istog ili približnog kvaliteta zemljišta i iste namene, i istih ili približnih dimenzija. Konačna procena Poreske  izazvala je nezadovoljstvo kod tadašnjih vlasnika, jer su očekivali veću procenjenu vrednost zemljišta.

Kako su zemljišta pre procene Poreske prilično nisko prometovana, Poreskoj upravi nije ništa drugo ni preostalo nego da odredi tržišnu cenu zemljišta prema dotadašnjem proseku prodaje i prema zakonskim parametrima. Kako su cene oscilirale, procena poreske uprave iznosila je od 164 dinara po metru kvadratnom do gotovo 2.000 dinara po metru kvadratnom, utvrdio je CIK.

Pre ekproprijacije zemljišta, a nakon  usvojenog plana za izgradnju, bilo je neophodno promeniti namenu zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište.

 Za to su postojala dva načina. Prvi, vlasnik zemljišta podnosi zahtev Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture  i plaća odgovarajuću cenu propisanu zakonom za prenamenu zemljišta.

 Drugi način je da država sama, bez vlasnika, zbog izgradnje, a zarad javnog interesa izvrši prenamenu i snosi troškove za istu, obezbeđujući celokupnu infrastruturu.

Poreska potom određuje tržišnu cenu na osnovu ugovora, odnosno prethodnog prometovanja, upoređujući  najmanje dve parcele,  neretko i više parcela.

 Isti advokati u preko 60 postupaka kod Prvog osnovnog suda podneli  žalbe

U međuvremenu, vlasnici zemljišta koje je postalo predmet eksproprijacije nisu bili zadovoljni naknadom koju bi dobili od države pa su pokrenuli postupke pred Prvim osnovnim sudom. U preko 60 postupaka predlog je bio identičan, isti advokati su tražili pravične naknade za svoje klijente ali prema proceni veštaka, a ne Poreske uprave. Pozivali su se na odluku Ustavnog suda po kojoj, u izuzetnom slučaju, postoji mogućnost da veštak određuje vrednost zemljište, a ne Poreska uprava.

Naime, još 2007/2008. godine,  pred Ustavnim sudom se ocenjivala se ustavnost člana 42. Zakona o eksproprijaciji koji kaže: “Naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje se u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drukčije propisano. Procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima.”. Ustavni sud je tada utvrdio da je ovaj član Zakona ustavan i da su svi u Republici Srbiji dužni da ga se pridržavaju.

Tokom 2011. doneta je nova Odluka Ustavnog suda (Už-5686/2011), a na osnovu Odluke Evropskog suda za ljudska prava, kojom se štiti pravo na imovinu, saglasno članu 58. Ustava Republike Srbije. Stranka se u postupku pred Ustavnim sudom žalila da joj je povređeno pravo na imovinu s obzirom na NEVALIDAN NAČIN procene Poreske uprave koji nije bio u skladu sa Pravilnikom Poreske uprave, ali ni sa zakonom.

Ustavni sud je dozvolio jedino u toj situaciji, kada je procena Poreske uprave pogrešna ili neutvrđena na zakonom propisan način, da veštačenje bude alternativno sredstvo, a ne po subjektivnoj volji pravosudnih organa.

Međutim, u gotovo većini od  68 pokrenutih postupaka poznatih redakciji, u predlozima se ova Odluka koristila kao sredstvo uvođenja veštaka “na mala vrata” i time je prekršen član 42. Zakona o eksproprijaciji koji jasno definiše da je ustanovljena nadležnost Poreske uprave radi utvrđivanja procena.

Veštaci određivali cene čak za 23 puta veće nego Poreska uprava

Procenu zemljišta do 2009. radili su veštaci, a kako bi se suzbile zloupotrebe veštaka, donet je novi Zakon o eksproprijaciji kojim je ustanovljena nadležnost Poreske uprave u tržišnim procenama.

Tako je, na primer, za parcelu  10034/1, 10033/1, 10034/3 u Borči, Poreska uprava odredila cenu od 320 dinara po metru kvadratnom i to na osnovu upoređivanja ugovora o prometovanju i Pravilnika Poreske uprave, dok je veštak u sudskom postupku po osnovu žalbe za isto zemljište prema metru kvadratnom odredio cenu od 7.408,00 dinara, čak za 23 puta veću od prvobitne.

Sporno u ovom, kao i u ostalim postupcima koje je istražio CIK, je to što ni u jednom postupku nije dokazano da su procene Poreske uprave van zakonskih parmetara i da ne predstavljaju validnu tržišnu procenu da bi se uopšte uključila procena veštaka.

Takođe, ni u jednom postupku ne postoji obrazloženje zbog čega je isključena procena Poreske uprave, osim pozivanja na Ustavnu odluku koja se ne može proizvoljno primenjivati, sve dok je na snazi i dalje Zakon o eksproprijaciji (konkretnije član 42.).  Da bi sud uključio veštaka u postupak, neophodno je dokazati da ocena suda bude nesumnjivo zasnovana na dokazima o tome da je  procena Poreske uprave nevalidna.

Ukoliko bi se ustanovila takva praksa sudova da svoju odluku zasnuju na procenama veštaka, što je u ovom slučaju nezakonito (protivno odredbama Zakona o eksproprijaciji, čl. 42, i Zakona o vanparničnom postuku, čl. 136), to bi dovelo do suspendоvanja primene оdredbi Zakоna о eksprоprijaciji kоjima se prоpisuje pоstupak naknade pred оpštinskоm upravоm, jer je teškо zamisliti da bi stranke ubuduće prihvatale cenu zemljišta kоju krajnji kоrisnik nudi na оsnоvu prоcene Pоreske uprave kada znaju da će u pоstupku utvrđivanja naknade pred vanparničnim sudоm dоbiti i dо deset, оdnоsnо 20 puta veću cenu, a time i ukupan iznоs naknade za eksprоprisanо zemljište.

Leave a Reply