Oštrije protiv korupcije, uskoro novi zakon

Objavljeno: 17.07.2018.

Beograd — Ministarstvo pravde objavilo je na svom sajtu Nacrt zakona o sprečavanju korupcije, kojim se uvodi niz novina u oblast prevencije korupcije. Takođe, tim nacrtom se otklanjaju nedostaci važećeg Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, a menja se ime i Agencije, koja bi ubuduće trebalo da se zove Agencija za sprečavanje korupcije.

Prema Nacrtu, koji tek treba da bude usvojen u Parlamentu, Agenciji se proširuje nadležnost ovlašćenjem da daje mišljenje o proceni rizika od korupcije u nacrtima određenih zakona.

Tanjugu je u Ministarstvu pravde rečeno da to znači da će nadležna ministarstva u postupku pripreme zakona iz posebno rizičnih oblasti za nastanak korupcije, morati da pribavljaju mišljenje od Agencije o predloženim rešenjima u nacrtima tih zakona. Takođe, Nacrtom zakona je proširen krug podataka koje će javni funkcioneri morati da prijave.

To će biti podaci o finansijskim instrumentima koje imaju u vlasništvu, o preduzetničkoj delatnosti ako se time bave pored vršenja javne funkcije, podaci o gotovom novcu i drugim vrednim stvarima koje imaju u vlasništvu, kao što su dragocenosti i umetnicki predmeti veće vrednosti.

Ovaj Nacrt zakona je izrađen radi usklađivanja pravnog okvira kojim se uređuje sprečavanje korupcije sa preporukama Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GREKO), kao i zbog potrebe otklanjanja nedostaka važećeg zakona koji su se pokazali tokom 10 godina primene, kao i u radi uvođenja novina, napominju u Ministarstvu pravde.

Nacrt poslat u Brisel na ekspertizu, nakon čega će eventualne sugestije biti usklađene sa predlogom koji će biti upućen Vladi a potom i Skupštini na usvajanje. U Nacrtu su takođe precizirane odredbe o postupku za odlučivanje o postojanju povrede tog zakona, pa je tako propisano da se postupak vodi u slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa, postojanja nepojivosti javne funkcije sa drugim funkcijama i poslovima javnog funkcionera, povrede pravila koje se odnose na kumulaciju javnih funkcija i prijem poklona, odnosno prijavljivanje imovine i prihoda javnih funkcionera.

Značajnu novinu predstvlja mogućnost da se pomenuti postupak može pokrenuti na osnovu anonimne prijave, što do sada nije bio slučaj. Precizirani su obavezni elementi zahteva za pokretanje postupka, odnosno prijave kojom se inicira pokretanje postupka.

U novom zakonu ostaju postojeće mere koje se izriču funkcioneru zbog povrede ovog zakona, a to su: mera opomene, mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije i mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona.

Detaljnije je uređeno postupanje Agencije po predstavkama fizičkih i pravnih lica, a uvodi se novo ovlašćenje Agencije da, u slučaju da je tokom postupanja po predstavkama utvrdila činjenice koje izazivaju sumnju da postoje nepravilnosti u radu organa javne vlasti, podnese obrazloženi predlog za nadzor organu koji nadzire rad organa javne vlasti protiv koga je predstavka podneta.

Nadzorni organ je, prema rešenjima iz Nacrta, dužan da u slučaju da odbije predlog Agencije, pismeno obrazloži razloge za odbijanje i da ih dostavi Agenciji najkasnije u roku od 30 dana od dana odbijanja predloga.

Takođe, Agencija ima ovlašćenje da ako u postupanju po predstavci oceni, u radu organa javne vlasti postoje okolnosti koje mogu da dovedu do korupcije, izda preporuku sa merama za otklanjanje takvog stanja sa rokom u kojem je organ dužan da postupi. Propisano je i da je obavezan organ da pismeno obavesti Agenciju o preduzetim merama iz preporuke.

Nacrtom zakona je definisan “integritet” i “plana integriteta” i utvrdjena je obavezna sadržina plana integriteta, a odredjeni su i organi javne vlasti koji su dužni da donesu plan integriteta. Takođe se predviđa da Agencija dobije ovlašćenja da nadzire donošenje i sprovođenje planova integriteta.

Za razliku od važećeg zakona, Nacrt zakona uvodi obavezu organa javne vlasti da Agenciji dostavi izveštaj o sprovođenju plana integriteta koji sadrži podatke o tome da li su mere iz plana integriteta sprovedene i razloge zbog kojih mere iz tog plana nisu sprovedene.

U pogledu kaznenih odredbi, zadržano je krivično delo neprijavljivanje imovine ili davanja lažnih podataka o imovini, kao i pravne posledice osude za ovo krivično delo, ali je proširen broj prekršaja koji se mogu izreći za povredu ovog zakona. Takođe, Nacrt predviđa produžetak roka za pokretanje i vođenje prekršajnih postupaka na dve godine od dana kada je prekršaj učinjen.

Agenciji ostaju već propisane nadležnosti među kojima su: nadzor nad sprovođenjem Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, vodjenje postupka u kome se odlučuje o postojanju povrede zakona, rešavanje o sukobu interesa, provera izveštaja o imovini i prihodima javnih funkcionera, vođenje i objavljivanje registra javnih funkcionera i registra njihove imovine i prihoda.

Nacrtom zakona su precizirani pojmovi organa javne vlasti, javnog funkcionera i javne funkcije, navode u Ministarstvu i dodaju da odredbe Nacrta zakona koje uredjuju unutrašnju organizaciju Agencije, pravila za rešavanje sukoba interesa, nespojivost poslova sa vršenjem javne funkcije, pravila vezana za kumulaciju javnih funkcija i o poklonima koje mogu da prime javni funkcioneri – uglavnom sadrže ista rešenja kao i u važećem zakonu.

Nacrt zakona o sprečavanju korupcije možete pogledati ovde

Izvor: B92, Tanjug

Leave a Reply