Od 7000 predmeta pred Posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije samo 11 pravosnažno okončanih

Objavljeno: 06.09.2018.

Piše: Katarina Stamatović

Od prvog marta 2018. godine od kada su u okviru Višeg javnog tužilaštva, primenom Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, formirana posebna odeljenja za suzbijanje korupcije u Beogradu, Nišu i Novom Sadu do avgusta ove godine primljeno je 7.749 predmeta u rad. Za poslednjih šest meseci rada posebna odeljenja u Beogradu i Novom Sadu imala su samo 11 pravosnažno okončanih predmeta, a pred sva tri posebna odeljenja samo u 46 predmeta je pokrenuta istraga, pokazuju podaci do kojih je došao Centar za istraživanje korupcije. 

Primena ovog zakona u praksi obeležila je formiranje posebnih organizacionih jedinica MUP-a i posebnih odeljenja javnih tužilaštava za krivični progon krivičnih dela korupcije, kao i posebnih odeljenja sudova za njihovo suđenje. Nakon više od šest meseci primene zakona, stručna i šira javnost sa razlogom očekuje od nadležnih institucija i pravne struke prvi izveštaj i analizu rada ovih državnih organa. Razlozi za ovako skromne rezultate su preširoka nadležnost posebnih odeljenja data loše definisanom zakonskom normom, potom veliki broj starih predmeta sa elementom korupcije koji pristižu iz redovnih tužilaštava u ova odeljenja, kompleksnost dokazivanja koje produžava predistražni postupak, ali i manjak stručnih kapaciteta, poput finansijskih forenzičara i slično, kazali su za CIK predstavnici Udruženja sudija i tužilaca Srbije (UST).

Samo 11 pravosnažno okončanih, a istraga se sprovodi u svega 46 predmeta

Prema poslednjim podacima u odeljenjima tužilaštava koja se bave predmetima sa elementom korupcije istraga se sprovodi u svega 46 predmeta, dok je 11 pravosnažno okončanih slučajeva. Detaljnije, kako CIK istražuje, do kraja jula ove godine u Beogradu je bilo sedam predmeta pravosnažno okončanih, svega četiri predmeta u Novom Sadu, dok podaci za Niš nisu bili dostupni.

Podaci o predmetima pred posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije u Beogradu, Novom Sadu i Nišu ****Podaci za Kraljevo ne postoje, jer posebno odeljenje u Kraljevu ne poseduje nikakvu evidenciju.

Od preko sedam hiljada predmeta u 898 slučajeva je krivična prijava odbačena, govore podaci dostupni zbirno za sva tri posebna odeljenja. dok je potpisano 104 sporazuma o priznanju krivičnog dela. Sagovornici CIK-a smatraju da činjenica da je do sada u odnosu na pokrenuti broj istraga i pravosnažno okončanih predmeta korupcije, zaključen veći broj sporazuma o priznanju krivičnog dela, sama za sebe ne govori ništa. Sve veća i šira primena sporazuma u krivičnom pravu predstavlja savremenu tendenciju bez obzira na vrstu i težinu krivičnog dela, otuda se i podstiče njihova primena jer se time doprinosi većoj efikasnosti pravosuđa u celini.

Kada se zasebno pogledaju podaci o odbačebnim prijavama vidi da je najviše odbačenih prijava u odeljenju u Nišu, i to 416, zatim u glavnom gradu 387, dok je najmanje odbačenih krivičnih prijava u Novom Sadu, i to po osnovu rešenja o odbačaju, 95 krivičnih prijava.

Prema naredbama o sprovođenju istrage u Beogradu je pokrenuta istraga u 24 predmeta, u Novom Sadu istraga je pokrenuta u 20 predmeta, a u Nišu je samo u dva predmeta pokrenuta istraga, vidno je iz podataka koje su CIK-u ustupila ova posebna odeljenja.

 Loše zakonske norme i preširoka nadležnost posebnih odeljenja

Iako je određeni deo stručne javnosti na vreme ukazivao na predstojeću opasnost, prvi razlog za manju efikasnost posebnih odeljenja pri višim javnim tužilaštvima za krivični progon krivičnih dela korupcije može se pronaći već u samom normiranju, objasnili su iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije.

*Podaci iz Odeljenja u Nišu se odnose na predmete do 30.06.2018.

“Pomenuti zakonski propis predvideo je dosta široku nadležnost ovih odeljenja, u vidu kataloga brojnih krivičnih dela protiv službene dužnosti i privrede (član 14 zakona), među kojima i onih koji nije trebalo pripisivati u nadležnost ovih specijalizovanih organa, jer ova dela prema svojoj brojnosti i nižem stepenu društvene opasnosti koju nose u sebi unapred ruše njihov ugled”, napominje jedan od predstavnika udruženja Ivan Duzlevski. Iz Udruženja napominju da je potpuno neočekivano da se iz njihove nadležnosti isključe sva poreska krivična dela čije posledice u velikoj meri pogađaju javni budžet.

“Još su veći problem u praksi izazvale prelazne odredbe ovog zakona (pre svih član 30) u kojima je navedeno da će se krivični postupci pokrenuti zbog ovih krivičnih dela okončati pred javnim tužilaštvom ili pred stvarno i mesno nadležnim sudom, odnosno odeljenjem suda koje je bilo funkcionalno nadležno pre dana početka primene ovog zakona”, ističe Duzlevski.

Imajući u vidu da su donošenje ovog zakona, pratile i izmene krivičnog zakonodavstva, pre svega u delu kojim su regulisana krivična dela protiv privrede, i to po pravilu njihova prenumeracija, a kod određenih dela i promena zakonskog opisa, sve ovo je dovelo do otvaranja pitanja stvarne nadležnosti u onim predmetima korupcije koji su pokrenuti pre stupanja na snagu novog propisa i do privremenog zastoja u postupanju po njima, kažu iz Udruženja.

Dodatni problemi: veliki priliv starih predmeta i kompleksnost dokazivanja

Kao svoju krajnju posledicu neophodno je izneti problem koji je doveo do toga da se javni tužioci koji postupaju u koruptivnim predmetima bore sa velikim prilivom starih nerešenih predmeta koji su im ustupljeni od strane redovnih tužilaštava, ističu iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije.

Podaci tužilaštava, odnosno posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije (Beograd, Novi Sad, Niš, BEZ podataka za Kraljevo)

Iako ne jedini, to predstavlja uzrok povećanog broja javnotužilačkih odluka o odbacivanju krivičnih prijava i relativno nizak broj novih pokrenutih krivičnih postupaka u ovoj materiji.

“Prilikom postupanja u ovim predmetima neizostavno se mora imati u vidu izuzetna kompleksnost u pogledu njihovog otkrivanja i dokazivanja, što za posledicu ima i duži rok postupanja u predistražnom postupku”, kazao je za CIK Duzlevski. On je istakao da je postojeći Zakonik o krivičnom postupku neusklađensa novim zakonskim rešenjima, i to u njegovom najosetljivijem delu koji reguliše posebne dokazne radnje.

U Posebnom odeljenju u Beogradu radi samo jedan finansijski forenzičar

“Iako se o tome nerado priča, obzirom na to šta se želi postići novom organizacijom u borbi protiv korupcije, smatramo da u svakom slučaju postojeće finansijske, tehničke i personalne kapacitete državnih organa za progon korupcije bi trebalo jačati, jer ona danas nije na zadovoljavajućem nivou”, kazali  su iz UST.

Iz ovog Udruženja kažu da je dobro normativno rešenje, o formiranju posebnih službi finansijske forenzike kao izvesnog stručnog servisa i pomoći u radu javnim tužiocima u praksi postalo “mrtvo slovo na papiru”. Tako u Posebnom odeljenju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu trenutno radi samo jedan finansijski forenzičar.

UST: Nije opravdano, a ni pravično očekivati od nadležnih brzo i efikasno rešenje

“Ne treba izgubiti iz vida ni težinu zadatka koji je postavljen pred naše kolege. Korupcija verovatno predstavlja najmaligniju savremenu društvenu pojavu, čiji uzroci u Srbiji sežu decenijama unazad, a njeni negativni efekti zahvatili su gotovo svaki segment društva”, kazao je Ivan Duzlevski.

Iz UST-a napominju da iz svih navedenih razloga, u ovom trenutku ne bi bilo opravdano, a ni pravično, očekivati od nadležnih organa brzo i efikasno rešenje problema korupcije.

Kao jedan od razloga njihovog nedavnog osnivanja predstavnici Udruženja navode upravo to što su prepoznali potrebu za jasnijim, hrabrijim i otvorenijim pristupom struke u odnosu sa građanima, istićući da potreba nigde nije bila tako izražena kao u oblasti progona koruptivnih krivičnih dela.

Leave a Reply