Šta se krije iza Jeremićeve želje da opet dođe na vlast?

Objavljeno: 16.09.2018.

Jedna od aktuelnosti koja je obeležila dane za nama, kada je reč o dnevno-političkim temama, jeste kreiranje Saveza za Srbiju, svojevrsnog pokušaja reanimacije nekadašnjeg DOS-a. Inicijator saveza i neformalni lider „nametnuo“ se nekadašnji gradonačelnik Beograda i nekadašnji lider Demokratske stranke, a sada samostalni politički igrač Dragan Đilas, dok su u savez ušle manje više sve opozicione strukture i mnogi već oprobani saradnici na političkoj sceni Srbije, poput Vuka Jeremića na čelu sada Narodne stranke, Borka Stefanovića (Levica Srbije), u ime Demokratske stranke Zoran Lutovac, potom Dveri, Pokret za preokret, Demokratska stranka Srbije i drugi. Koji je razlog što su predvodnici kolone Dragan Đilas i Vuk Jeremić odlučili da pređu preko svojih očiglednih i dugogodišnjih razmirica, biće jasno samo iz nekoliko slučajeva malverzacija kojima je Vuk Jeremić pribegavao u periodu kada je bio deo vlasti, a na koje će CIK u ovom tekstu, i seriji tekstova koji slede, podsetiti javnost. Postavlja se pitanje da li je Savez za Srbiju zaista savez koji planira da brine o dobrobiti Srbije i njenih građana, ili je ipak način da pojedini ponovo dođu do vlasti i državnih resursa?!

Svima je poznato da su mnogi od njih, a pre svega Đilas, Jeremić, Borko  Stefanović, godinama veoma dobro sarađivali na političkoj sceni Srbije, a posredstvom političke saradnje i imajući poziciju vlasti ostvarili su brojne lične benefite i vidljivo bogatstvo.

Nakon što je Demokratska stranka izgubila vlast, prvo na predsedničkim izborima 2012. a potom i na parlamentarnim izborima koji su usledili, pojedinci iz njenih redova su se izdvajali, odlazili iz stranke, kreirali nove stranke i pokrete, ali i pokvarili međusobne odnose. Tako nije tajna da je upravo Đilas taj koji je „izbacio“ Jeremića iz DS-a, a međusobnu netrpeljivost nisu krili u javnosti, u izjavama za medije. Do onog trenutka kada je svima pogodovala vlast, dok su imali zajedničke dobiti, postojala je i sloga. Onog momenta kada se urušio izvor prihodovanja i benefita, relacije između Đilasa i Jeremića, koji danas ponovo uspostavljaju zajedničko delovanje, došle su do ivice izdržljivosti. Tada su jedan drugog nazivali raznim imenima i okarakterisali brojnim negativnim epitetima. Za Jeremića je Đilas bio osvetoljubiv, brutalan i autokrata, dok je Vuk za Dragana Đilasa bio loš Ministar spoljnih poslova koji je Srbiju “zavadio sa pola sveta” i onaj koji je funkcije koristio za samopromociju. A eto, danas su iznova partneri u borbi za demokratske vrednosti i bolje društvo. 

Stoga je nejasno, ili je pak za nekog čak i evidentno, zbog čega Vuk Jeremić i Dragan Đilas ponovo ulaze u partnerstvo?! Ako je suditi prema tome što su najveći lični i ekonomski napredak doživeli upravo kada su zajednički upravljali državom, ulazak u Savez za Srbiju bi mogao da bude pokušaj povratka vlasti i pokušaj da ponovo kontrolišu državne resurse.

Kako je Vuk Jeremić eksploatisao svoj položaj Ministra spoljnih poslova Republike Srbije i koristio državna sredstva, novac građana, za lični komoditet i samopromociju, podsetićemo u nekoliko nastavaka narednih dana.

Ponovo ćemo ukazati na brojne malverzacije i zloupotrebe državnog novca koje se povezuju upravo sa Vukom Jeremićem, među kojima su: Potpisivanje ugovora sa „Energoprojektom“ kojim je Srbija oštećena za više od 5.2 miliona evra; Nezapamćeno trošenje novca jednog Ministra spoljnih poslova na putovanja (čak 3.6 miliona evra), Nameštanje posla (od oko 360 hiljada evra samo za jednu godinu) za kupovinu avio karata za potrebe Ministarstva agenciji „AeroKlub“ čiji je vlasnik rođak Jeremićeve supruge, i to bez poštovanja Zakona o javnim nabavkama; Korišćenje pozicije predsednika Teniskog saveza Srbije za nameštanje poslova istoj agenciji; Milionski iznosi isplaćeni iz državne kase tokom vlasti Tadića na ime američkih konsultantskih firmi i potreba lobiranja upravo za Vuka Jeremića u američkom i zapadnom establišmentu… Detalje svih ovih priča moći ćete da pročitate u nastavcima na sajtu CIK-a.

U nastavku sledi deo koji se tiče trošenja enormnih cifri na putovanja i nameštanja posla agenciji „Aeroklub“ koja je za pet godina, koliko je Jeremić bio na čelu MSP, na ime kupovine avionskih karata dobila oko 180 miliona dinara.

Luksuzna putovanja i nameštanje posla kupovine avio karata agenciji „Aeroklub“

Za pet godina manadata na mestu ministra spoljnih poslova, Vuk Jeremić je na putovanja potrošio više od 3,6 miliona evra iz budžeta Republike Srbije. Ovi troškovi godišnje su iznosili više nego što su koštali svi putni troškovi celog Ministarstva spoljih poslova (MSP) tokom 2014. godine. Mimo luksuznih putovanja, smeštaja u najelitinijim hotelima, putovanja privatnim avionom, Jeremić je za sebe uzeo i 55.000 evra na ime dnevnica, i na taj način duplirao celokupan iznos svoje petogodišnje plate kao ministra spoljnih poslova u Vladi Srbije.

Nabavka avio karata preko agencije čiji je vlasnik rođak Jeremićeve supruge – posao urađen bez sprovođenja javne nabavke

Kako su određene istraživačke mreže već istražile,   tokom pet godina Jeremićevog rukovođenja MSP, agenciji “Aeroklubu” je na ime kupovine aviokarata isplaćeno oko 180 miliona dinara. Ovoj firmi Jeremić je gotovo eksluzivno poverio posao nabavke  avio karata tokom svih pet godina koliko je bio ministar. Interesantno je da se u javnosti spekuliše da je vlasnik te agencije, Ivan Ničić, rođak Jeremićeve supruge Nataše.

Naime, kako dokumentacija pokazuje Jeremić je poslove nabavke avionskih karata poverio firmi “Aeroklub” bez zaključenog pisanog ugovora i bez sprovođenja postupka javne nabavke. U izveštaju sačinjenom nakon provere finansijskog poslovanja MSP u 2011. godini, Državna revizorska institucija (DRI) ukazala je na firmu “Aeroklub” od koje je to Ministarstvo, pretežno nabavljalo avionske karte u vreme dok je resorom rukovodio Vuk Jeremić.

U izveštaju sačinjenom nakon kontrole, DRI je konstatovala da su tokom 2011. godine vršena plaćanja prema firmi “Aeroklub” d.o.o. iz Beograda u ukupnom iznosu od 42,4 miliona dinara (oko 360.000 evra) na osnovu faktura bez potpisanog ugovora i bez sprovedene procedure javnih nabavki. DRI je tim povodom upozorila da je, kupujući avionske karte od „Aerokluba“, Ministarstvo prekršilo dva zakona – Zakon o budžetskom sistemu iz 2009. i Zakon o javnim nabavkama iz 2009. Poređenja radi, u istom periodu, na ime kupljenih aviokarata, državnoj kompaniji „Jat Airways“ a.d. iz budžeta MSP ukupno je isplaćeno tri puta manje novca – svega 13 miliona dinara.

Za svoga mandata Jeremić je tako omogućio firmi „Aeroklub“ isplatu od ukupno 180 miliona dinara. Prema finansijskim izveštajima “Aerokluba” iz 2010. i 2011, javno dostupnim u registru Agencije za privredne registre (APR), može se zaključiti da je u te dve godine “Aeroklub” preko 90 odsto svojih poslovnih prihoda realizovao u poslovima sa MSP. Tako se u izveštaju za 2011. može videti da je ukupni poslovni prihod iznosio 35,7 miliona dinara što uvećano za iznos PDV (koji se ne prikazuje u stavci poslovnih prihoda) iznosi 42,8 miliona dinara. Te godine MSP je “Aeroklubu” za nabavku avionskih karata platilo 42,4 miliona dinara što je predstavljalo 99,1 odsto ukupnih prihoda te privatne firme. Slična situacija bila je i 2010. kada je “Aeroklub” ukupno prihodovao 33,4 miliona dinara od čega je iz budžeta MSP došlo oko 95 odsto tog iznosa. Zaključuje se da je firma “Aeroklub” praktično postojala da bi ubirala prihode svega što je bilo u vezi sa Vukom Jeremićem i Ministarstvom na čijem je čelu bio.

“Aeroklub” i Teniski savez Srbije 2011. potpisali su ugovor vredan 40 miliona dinara

Prema podacima istraživanja BIRN-a i objavi sajta Balkaninsight MSP nije jedina institucija povezana sa Jeremićem sa kojim je „Aeroklub“ imao saradnju.

U 2011. godini ova firma je pobedila na tenderu – kao jedini ponuđač – za kupovinu avionskih karata za potrebe Teniskog saveza Srbije (TSS). Ako se uzme u obzir vrednost posla od 40 miliona dinara, činjenica da se prijavio samo jedan ponuđač prilično je neobična”, navedeno je u tekstu. Prema tim informacijama, koje TSS i Jeremić nikada nisu demantovali, u septembru 2011. godine “Aeroklub” i TSS potpisali su ugovor vredan 40 miliona dinara (oko 360 hiljada evra), što je bilo gotovo indentično iznosu koji je “Aeroklub” te iste godine dobio i od MSP.

Iako su za nabavku avionskih karata 2011. godine tendersku dokumentaciju otkupile dve kompanije, na samom tenderu pojavila se samo jedna od njih – “Aeroklub”. I naredne godine, 2012. TSS i ova agencija sklopili su novi ugovor na još 40 miliona. U vreme kada je TSS kupovao avionske karte preko “Aerokluba” Vuk Jeremić je bio predsednik tog Saveza. Na tu funkciju izabran 2011. ali je kao vršilac dužnosti obavaljao tu funkciju od januara 2011. godine.

Pratite CIK i narednih dana kada slede nastavci o problematičnim i upitnim poslovima i ponašanju Vuka Jeremića iz perioda kada je bio visoki javnih funkcioner. 

PROČITAJTE OSTALE TEKSTOVE IZ SERIJALA:

Epizoda 5: Rodbinske veze i politika – rođaci Jeremića uključeni u sporne poslove sa državom?!

Epizoda 4: Nijedan ministar nije potrošio 3.7 miliona evra na putovanja kao Jeremić

Epizoda 3: Neuspešna saradnja sa američkim konsultantskim kućama koštala nas preko 2.3 miliona dolara

Epizoda 2: Jeremić potpisao ugovore sa “Energoprojektom” i oštetio državu za oko 5.2 miliona

Leave a Reply