Netačno je da se Srbija nalazi na “crnoj listi” FATF

Objavljeno: 06.11.2018.

Pišu: Dragana Krunić i Katarina Stamatović

Nedugo nakon poslednjeg zasedanja FATF, Međudržavnog tela za kontrolu i sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, u oktobru mesecu, vest da Srbija „ostaje i dalje na crnoj listi FATF“ uzburkala je javno mnjenje. O tome da nije reč o crnoj listi, već sivoj listi među kojima postoji drastična razlika, o preduzetim potezima u cilju ispunjavanja Preporuka FAFT, te i nedostacima koje tek treba korigovati u cilju smanjenja rizika od pranja novca u Srbiji i zarad „skidanja“ sa sive liste zemalja, za CIK su govorili savetnik u Ministarstvu unutrašnjih poslova Mirko Šuković i stručnjaci za poresko pravo koji su želeli  da ostanu anonimni.

Vest da je Srbija na „crnoj listi“ FATF, zapravo, nije tačna. Republika Srbija nalazi se na „sivoj listi“ ovog Međudržavnog tela i označena je kao zemlja sa „strateškim nedostacima u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma“. Razlika, kako tvrde sagovornici CIK-a, između „crne liste“, o kojoj se govori ovih dana i „sive liste“ FATF je ogromna. Dok siva lista predstavlja zemlje sa strateškim nedostacima (strategic AML/CFT deficiencies-monitored jurisdictions), koje su samo pod većom pažnjom, „budnim okom“ međunarodnih institucija, crna lista, kako joj i stoji u opisu, poziva na intervenciju (Call for action).

„Postoji crna lista, a postoji i siva lista FATF. Drastična je razlika između te dve liste, tako da se nikako ne bi smelo mešati šta jedna, a šta druga lista predstavlja. Da je Srbija na crnoj listi FATF to bi značilo da u Srbiji ne postoje nikakvi zakoni, da postoji apsolutno odsustvo zakona i njihove primene. Takve su, uistinu, samo neke zemlje poput Severne Koreje i Irana. Mi se trenutno nalazimo na sivoj listi, što podrazumeva veću pažnju usmerenu ka nama“, objašnjava za CIK stručnjak u oblasti poreskog prava i problematike pranja novca koji je hteo da ostane anoniman.

Slično naglašava i savetnik u u Ministarstvu unutrašnjih poslova Mirko Šuković koji kaže da se pored Srbije na sivoj listi nalaze se i neke od zemalja, takozvanog „trećeg sveta“ i zemlje u kojima su i dalje u toku ratna dejstva, poput Sirije, sa kojima naša zemlja ima malo čega zajedničkog u sistemu AML/CFT.

 „Upoređivanje Republike Srbije sa drugim zemljama na „sivoj listi“ je krajnje neozbiljno. Većina zemalja koja se trenutno nalazi na FATF „sivoj listi“ je u krugu evaluacije koji je Srbija prošla pre gotovo jednu deceniju. Većina evropskih zemalja se nalazi u četvrtom krugu evaluacije ili se tek pripremaju za peti krug evaluacije, koji smo mi prošli još 2015/2016. godine, kao prva evropska i druga zemlja u svetu“, ističe Šuković.

Problem za Srbiju bi bilo eventualno stavljanje na „crnu listu“ EU, međutim, Unija na tu listu nikada ne stavlja zemlje kandidate za članstvo u EU

Šuković naglašava da stavljanje na „sivu listu“ FATF-a nije samo po sebi najgore, već da bi ozbiljnije posledice imalo stavljanje Srbije na EU listu visokorizičnih trećih država sa strateškim nedostacima u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

„Evropska unija redovno na svoju listu visokorizičnih trećih država sa strateškim nedostacima u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma („crna lista EU“) stavlja zemlje koje su na „sivoj listi“ (monitored jurisdictions with strategic AML/CFT deficiencies) i „crnoj listi“ (call for action) FATF-a, ali se to u praksi ne odnosi na zemlje kandidate za članstvo u EU. S obzirom na to da je Srbija zemlja kandidat za članstvo u EU, da je već uložila i da nastavlja da ulaže značajne napore u rešavanju ovih problema, ovo pitanje se rešava kroz pristupne pregovore sa Evropskom unijom, tako da, iz njihovog ugla, nije svrsishodno Srbiju stavljati na „crnu listu“ EU“, zaključuje Mirko Šuković.

On dalje objašnjava da su na taj način Poglavlja 23 i 24, za koja su mediji ovih dana rekli da napredak Srbije u istima može biti usporen s obzirom na rangiranje na sivoj listi FATF-a, povezana sa ispunjavanjem FATF Preporuka.

„Prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Srbija potpisala sa EU, naša zemlja se obavezala na saradnju u sprečavanju zloupotreba finansijskih sistema i određenih nefinansijskih sektora, kako Srbije tako i EU, od pranja novca od kriminalnih aktivnosti uopšte, a naročito od krivičnih dela u vezi sa drogama, kao i u cilju finansiranja terorizma.  Kao jedan deo poglavlja 23 i 24, glavni indikator na adresiranju ovih zahteva jeste ispunjavanje FATF Preporuka“, rekao je za CIK savetnik u MUP-u Mirko Šuković.

Šta je zapravo FATF, Manival i kako funkcioniše sistem vrednovanja?

FATF (Financial Action Task Force) je međudržavno telo koje ima za cilj da razvija i unapređuje mere i radnje za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma na nacionalnom i međunarodnom nivou.  Kao takva organizacija FATF poseduje 40 preporuka koje jedna zemlja mora da implementira u svoje zakonodavstvo da bi demonstrirala tehničku usklađenost sa standardima za sprečavanje novca, finansiranje terorizma i širenja oružja za masovno uništenje.

Od 40 Preporuka FATF Srbija je usklađena sa gotovo svim preporukama

„Od 40 Preporuka Srbija je u potpunosti (compliant) ili u velikoj meri usklađena (largely compliant) sa većinom ovih Preporuka, što se smatra dovoljnim za pozitivnu ocenu. Međutim, Srbija nije na „sivoj listi“ FATF-a zbog neusklađenosti sa preporukama, već zbog efektivnosti, odnosno primene propisa i mehanizama u praksi (neposredni ishodi – immediateoutcomes ICRG-a)“, kaže Šuković.

Konkretni dokazi za sprovođenje propisa, dokazi da se primenjuju usvojeni zakoni, odnosno demonstracija efektivne primene mehanizama i propisa u praksi nije egzaktno postavljena. Određeni kriterijumi su postavljeni opisno i zemlje se vode smernicama FATF-a i sadašnjom najboljom praksom.

Pomenuti ICRG (International Cooperation Review Group) je telo FATF-a koje analizira rizične jurisdikcije, koje su već označene kao takve i preporučuje konkretne aktivnosti za otklanjanje rizika od pranja novca, finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje, kod tih jurisdikcija. Kako kaže sagovornik CIK-a, ICRG je neformalno govoreći predvorje „sive liste“. Kao takvog, ovo telo donelo je Akcioni plan sa 11 neposrednih ishoda (immediate outcomes) kojim zemlje treba da dokažu delotvornost iliti efikasnost primene 40 FATF Preporuka.

Pored ICRG  za ovu temu važno telo je i Manival, čija je Srbija članica, a koji predstavlja komitet Saveta Evrope i okuplja eksperte koji procenjuju usklađenost država članica sa svim relevantnim međunarodnim standardima za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u oblasti  pravne prakse, finansijskog sistema i unutrašnjih poslova, kroz proces uzajamne evaluacije ravnopravnih članova. Cilj Manival-a je da sve članice, samim tim i Srbija, imaju delotvorne sisteme za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i da budu usklađene sa relevantnim standardima u toj oblasti.

Srbija je prva evropska zemlja koja je došla do petog kruga evaluacije

Izveštaji Manival-a (MER- Mutual evaluation report) predstavljaju veoma detaljne preporuke za unapređenje delotvornosti sistema mera i radnji u pojedinačnim državama za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, kao i kapaciteta za saradnju na međunarodnom nivou u ovim oblastima. Na osnovu evaluacije i izveštaja Manivala određuje se i napredovanje zemlje, odnosno listiranje ili eventualno skidanje sa liste FATF.

Kako kažu iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Srbija je prva evropska zemlja koja je došla do petog kruga evaluacije. U tom petom krugu ukoliko zemlja pokaže loše rezultate u efektivnosti, automatski ulazi u ICRG proces.

„Ukoliko zemlja zbog loših rezultata u demontriranju efektivnosti uđe u proces ICRG ima godinu dana da donese neophodne propise, uspostavi mehanizme kako bi demonstrirala efektivnost da bi izbegla listiranje, što je prema ocenama većine gotovo nemoguće. Sve je više zemalja, kako peti krug evaluacije napreduje, koje ulaze u ICRG – pod observacijom Manival-a polovina ocenjenih članica ovog tela je u ICRG-u, trenutno Albanija i Letonija“, objašnjava savetnik u MUP-u Mirko Šuković.

Za nepunih šest meseci Srbija je usvojila neophodne i preporučene izmene i dopune zakonodavstva u vezi sa efikasnijom borbom protiv pranja novca i finansiranja terorizma

Republika Srbija od aprila ove godine donela je ukupno 13 zakona i izmena zakona kako bi osnažila celokupni pravni sistem i, samim tim, ispunila zahteve međunarodne zajednice kada je reč o smanjenju rizika od pranja novca i finansiranja terorizma. Neki od tih zakona su: Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Zakon o izmenama zakona i dopunama Krivičnog zakonika, Zakon o izmenama zakona i dopunama Zakona o računovodstvu, Zakon o centralnom evidenciji stvarnih vlasnika, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o reviziji i drugi.

Usvojena su i podzakonska akta, smernice, propisi i indikatori kojima se obezbeđuje neposredna implementacija zakona u praksi. Ti posebni propisi, pravilnici i slično doneti su u okviru Narodne banke Srbije, Uprave za sprečavanje pranja novca, Komisije za hartije od vrednosti, Tržišne inspekcije, Poreske uprave, Advokatske komore Srbije i Javno-beležničke komore.

Pristup u sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma treba biti zasnovan na proceni rizika

Kako objašnjava naš sagovornik iz Ministarstva unutrašnjih poslova, kao krovni zakon ističe se Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kojim su prepoznati novi instituti, pravne forme, kao što su trast, anstalt, siducije, fidokomis i druge, za otklanjanje rizika koji isti donose uveo je i nove obaveznike poput javnih beležnika i advokata i na taj način adresirao većinu zahteva Preporuka FATF i neposrednih ishoda.

„Niti su ovo jedini delovi novog zakona, niti je ovo jedini zakon koji adresira Preporuke i neposredne ishode. Ostali navedeni zakoni i podzakonska akta, svaki u svom domenu, unapredio je srpski sistem za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.  Ovde je važno istaći, da je u usklađivanju sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti veoma bitan  pristup zasnovan na riziku, koji je i sam jedna od Preporuka, kao i deo neposrednih ishoda. Pomoću toga zemlje na valjan način alociraju resurse u borbi protiv pranja novca, finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje“, kaže Šuković i dodaje da je iz tog razloga izrađena  Nacionalna procena rizika od pranja novca i Nacionalna procena rizika od finansiranja terorizma.

Na izradi navedene Nacionalne procene rizika učestvovalo je preko 150 članova iz svih relevantnih državnih institucija, kao i predstavnici institucija civilnog društva, a pomoć na izradi  dokumenta dale su strane institucije i organizacije, kao što su Evropska Unija, OEBS, Ujedinjenje nacije, Svetska Banka…

U maju ove godine usvojena Nacionalna procena rizika: ukupan rizik od pranja novca označen kao srednji

„Vlada Republike Srbije je 31. maja 2018. godine usvojila Nacionalnu procenu rizika (obe Nacionalne procene rizika – i od pranja novca i od finansiranja terorizma). Na osnovu analize predikatnih krivičnih dela, pregleda pretnji po sektorima i prekograničnih pretnji, kao i na osnovu analize nacionalnih sposobnosti za borbu protiv pranja novca i ugroženosti sektora, ukupan rizik od pranja novca ocenjen je kao srednji, sa tendencijom bez promena.  Rizik finansiranja terorizma u Srbiji ocenjen je kao srednji, nakon analize ukupnih parametara i statističkih podataka na osnovu kojih su procenjivane pretnje terorizmu, pretnje finansiranju terorizma i ranjivosti od finansiranja terorizma“, kazao je Šuković za CIK.

On je dodao da su nalazi procene rizika rezultirali su Akcionim planom za implementaciju preporuka Nacionalne procene rizika.

Šta to Srbija treba da preduzme kako bi bila „skinuta“ sa sive liste FATF?

Kako je CIK-u rečeno iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbija ima nekoliko „zadataka“ koje je potrebno da obavi kako bi bila sklonjenja sa sive liste FATF. Jedna od tih je da podvrgne advokate nadzoru u praksi i u tom slučaju integriše rezultate institucionalnih procena rizika u matrice nadzornih organa i dokaže pravovremeno i delotvorno nametanje sankcija. Potom je potrebno da pokaže da nadležni organi blagovremeno imaju pristup informacijama o stvarnom vlasništvu pravnih lica i da su takve informacije adekvatne, tačne i aktuelne. Takođe, država mora da demonstrira da obveznici imaju adekvatna rešenja za smanjenje i eliminaciju  utvrđenih rizika, kao i da pokaže primenu bez odlaganja ciljanih finansijskih sankcija povezanih sa finansiranjem terorizma i da preduzima proporcionalne mera za neprofitne organizacije u skladu sa pristupom zasnovanom na riziku, i isto takve sankcije da sprovodi u vezi sa finansiranjem proliferacije iliti širenja oružja za masovno uništenje.

Tabela: Institucije i prikaz usvojenih podzakonskih akata, smernica, pravilnika, uputstava neophodnih za primenu donetih zakona iz oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma

Leave a Reply