CIK uputio pismo Savetu za štampu povodom odluke o žalbi firme “Korny”

Objavljeno:14.03.2019.

Redakcija CIK

 

Poštovani,

Kako je nedavno odlučeno u žalbenom postupku firme “Korny” protiv “CIK-a”, da je prekršena tačka 3 Odeljka V (Novinarska pažnja) Kodeksa novinara Srbije, po kojoj je prećutkivanje činjenica koje mogu bitno da utiču na stav javnosti o nekom događaju jednako njihovom namernom iskrivljivanju ili iznošenju laži.

Potom da je neobjavljivanjem odgovora na taj tekst prekršena i tačka 6 Odeljka IV (Odgovornost novinara), po kojoj novinar mora da neguje etiku i kulturu javne reči, poštuje pravo na odgovor, izvinjenje i ispravku i dužan je da blagovremeno objavi odgovarajuću ispravku.

Ističemo sledeće:

(CIK) Centar za istraživanje korupcije je od svog  osnivanja 2015. godine, do danas, bio meta napada raznih političkih struja, javnih i privatnih institucija, biznismena, ali i kolega iz novinarskog miljea. Od 2015. do danas je po prvi put neko vršio pritisak na organizaciju i novinare na ovakav način, da smo po prvi put sebi postavili pitanje da li je moguće u ovakvim uslovima nastaviti  borbu za javni interes?

CIK je nakon što je putem Saveta za štampu po prvi put uspeo da stupi u kontakt sa zastupnikom firme “Korny” Milanom Koricom, koji se do dana podnošenja žalbe nikada nije javio redakciji, pokušao da napravi intervju u kome će omogućiti Korici da, da odgovor i iznese činjenice kojima će demantovati ono što su u našem tekstu DOKAZIMA potkrepili sagovornici. (koje su u većini slučajeva bile državne institucije).

Kako bi autor teksta poštovao etiku i kulturu javne reči, poštovao pravo na odgovor, izvinjenje i ispravku i blagovremeno objavio odgovarajuću ispravku, prvi put je pokušano pisanjem intervjua januara 2019. godine, neposredno nakon što je obavljen intervju 27.12.2018. godine, što je potom poslato na autorizaciju, o čemu postoje dokazi.

Pre nego što je  zastupnik “Korny” odbio da se objavi intervju, on  je kontaktirao CIK dva puta i indirektno preteći  zahtevao da se tekst obriše sa sajta (što je istakao i u odgovoru na tekst CIK-u, koji je prosleđen Savetu za štampu), smatrajući da mu to pravo daje žalba upućena Savetu za štampu, o čemu sam obavestila Gordanu Novaković, generalnog sekretara Saveta za štampu, koja me je potom uputila da se u narednom periodu obratim policiji,  ukoliko osetim bilo kakvu vrstu ugroženosti.

U narednom periodu, Korica putem advokata poručuje da ne želi da se objavi tekst  i da će on lično napisati šta treba da bude objavljeno, u formi odgovora,  bez bilo kakvih izmena od strane redakcije, na šta je CIK ponovo dao mogućnost.

Stoga, NETAČNO  je da CIK nije želeo da objavi odgovor druge strane, izvinjenje ili ispravku, niti da to nije uradio blagovremeno.  Kako je CIK-u izričito zabranjeno da menja sadržaj odgovora Ili kako Savet za štampu kaže da smo,  citiram “imali obavezu da objavimo  bar one delove odgovora kojima se opovrgavaju navodi iz teksta, kada podnosilac žalbe već nije imao mogućnost da pre objavljivanja teksta saopšti svoje stavove”, napominjemo da nam nije bilo dozvoljeno nijednog puta da objavimo delove teksta, čak i da smo zanemarili delove u kojima žalilac vređa i nipodaštava istraživački rad i stručnost autora teksta.

Druga činjenica koju napominjemo je da CIK na svom sajtu nikada nije objavio tekst koji nije sadržao adekvatne dokaze, kao što odgovor Milana Korice nije sadržao nijedan dokaz kojim bi mogao da demantuje dokaze koje smo posedovali. Čak i poštujuči živu reč i stavove sagovornika bez adekvatnih dokaza ili čak nikakvih, ni objavljanje demantija nije bilo moguće usled izričitosti Milana Korice da se tekst doslovno objavi onako kako je prosleđen redakciji. 

POSEBNO ističemo da namera CIK-a, nije bila da se sakrije ili polovično prikrije bilo kakva činjenica, kako tvrdi Savet za štampu, a što se može i videti iz intervjua u kome doslovno objavljujemo svaku reč koju je Korica izgovorio o jednom od naših sagovornika – Miroslavu Petroviću,  za koga tvrdi da postoji privatni interes, a o tome ne poseduje dokaze ili bar smatra da poseduje.

Osim toga, nejasno je na koji način Savet za štampu tvrdi da postoji nečiji privatni interesukoliko nije zalazio u pravne činjenice, već se bavio samo povredom Kodeksa novinara Srbije. Podsećamo vas da sam Kodeks novinara Srbije propisuje da se sagovorniku ne sme slepo verovati na reč i ističemo da se CIK dve godine bavio pričom o javnom zemljištu, koja nema nikakve veze sa privatnim interesima bilo kog od sagovornika, niti zemljište koje je u privatnoj svojini ikada može biti povezano, sa već proglašenim zemljištem od javnog interesa o čemu smo istraživali u pomenutoj priči,a što se sve dešava 90-ih godina.

Napominjemo kao jednu od  NAJVAŽNIJIH ČINJENICA da povodom pomenutih interesa Miroslav Petrović nikako ne može biti lice koje je imalo privatni interes, jer su celu priču još davne 2007. pokrenula druga lica, odnosno Igor Bogićević (ispred grupe građana “Esad Pašine” i Dušan Sokorac  ispred grupe građana “Vožd art”  i oko 16.000 građana koji stoje iza potpisane peticije, a samo je nešto kasnije celu inicijativu nastavio Miroslav Petrović,  jedan od naših sagovornika na ovu temu!Dakle inicijativu nije pokrenuo Petrović, vodeći se ličnim interesima, već dva gore pomenuta lica. O tome postoje i dokazi.

Sve navedeno ponovo dokazuje da u ovoj priči nije postojao nikakav privatni interes, niti posredni, niti neposredni.

Samim tim što naš sagovornik ima određena prava na zemljištu u neposrednoj blizini bioskopa, ne govori o tome da je imao privatan interes, jer gradski trg i bioskop Voždovac nemaju nikakve ni indirektne, ni direktne veze sa privatnim zemljištem. To bi značilo da svako ko živi u neposrednoj blizini bioskopa Voždovac i poseduje bilo kakva imovinska ili druga prava ima lični odnosno privatni interes, da tu ne bude gradski trg i bioskop Voždovac. Da li to znači da svi građani koji imaju privatna zemljišta u okolini bioskopa ili poseduju određena imovinska prava, imaju bilo kakav drugi interes osim toga da na gradskoj ili državnoj površini osvane upravo taj javni interes i ono što je grad garantovao i propisao, a što je ispred svačijeg privatnog interesa? Na kraju, da li bilo kakve veze može imati nečije privatno zemljište, sa onim zemljištem koje je javno proglašeno pre skoro 20 godina? O čemu bismo onda trebali da upozorimo javnost? Osim toga, ova priča treba da se nalazi u svačijem interesu, a ne samo građana Voždovca.

Pored svega navedenog, novinarska profesija nalaže obavezu nоvinara da tačnо, оbjektivnо, pоtpunо i blagоvremenо izvesti о dоgađajima оd interesa za javnоst, pоštujući pravо javnоsti da sazna istinu i držeći se оsnоvnih standarda nоvinarske prоfesije. Iz svega što nalaže Kodeks novinara Srbije i čega se svaki novinar mora pridržavati, ističemo I da nismo mogli objaviti Informacije koje nam je dao Milan Korica, a koje smo prethodno proverili i utvrdili da nisu istinite, između ostalog i informacija o navodnom privatnom interesu Miroslava Petrovića.

CIK neće dozvoliti da se nastavi pritisak na novinarsku profesiju niti ćemo dozvoliti da pojedinci utiču na cenzurisanje svega što se ne nalazi u njihovom ličnom interesu, a što javnost ima pravo da zna. Odnosno, da ovakvim pritiscima kojima pristupa podnosilac žalbe, podstičemo buduće autocenzurisanje.

Naposletku, poštujemo odluku Saveta za štampu, ali i ističemo da ovakva vrsta odluka u vremenu u kom se borimo za bolji položaj novinara i ostvarivanje prava doprinosi cenzuri, ali više autocenzuri i lošijim uslovima za rad novinara..

U celosti objavljujemo pismo upućeno Savetu za štampu, a povodom žalbe podnosioca firme “Korny” upućene CIK-u, zbog kršenja novinarskog kodeksa. Detalje o postupku zbog kog smo  uputili pismo Savetu, možete pronaći na sledećem linku:

http://www.savetzastampu.rs/latinica/zalbeni-postupci/5390

 

PROČITAJ JOŠ:

 

Bioskop Voždovac –mesto od javnog značaja ili uporište političkog urgiranja i ličnih interesa?

Leave a Reply