Pobeda Čaputove – šamar evropskim populistima

CPI

Objavljeno: 20.03.2019.

Piše: Marko Todorović

U prvom krugu slovačkih predsedničkih izbora održanih proteklog vikenda, prema zvaničnim konačnim rezultatima objavljenim od Centralne izborne komisije Slovačke, nijedan kandidat nije ostvario apsolutnu većinu. Drugi krug izbora zakazan je za 30. mart. U njemu će se slovački građani opredeljivati između Zuzane Čaputove, kandidatkinje Progresivne Slovačke, i Maroša Šefčoviča, predstavnika vladajućeg Smera.

Od 4.429.033 registrovanih birača svoje pravo glasa ostvarilo je samo 2.158.859 njih, dok je preko 51% slovačkih građana apstinirao. Ubedljivo najveći broj glasova dobila je Zuzana Čaputova osvojivši 40,57% glasova, ostavivši daleko iza sebe Šefčoviča sa svega 18,66% glasova. Konzervativac i desničar Štefan Harabin zauzeo je treće mesto sa 14,34%, a iza njega se pozicionirao i ekstremni desničar Marijan Kotleba sa 10,39% glasova. Poredivši rezultate u pojedinim regionima, zapaža se da ne postoje znatna regionalna odstupanja, te da je biračko telo u svih osam slovačkih regiona najveću podršku ukazalo Čaputovoj.

Podsećamo da je Zuzana Čaputova 45-godišnja advokatica sa veoma malo političkog iskustva. Na političkoj sceni postala je zapažena nakon istaknute uloge u organizaciji i podršci protestima povodom šokantnog ubistva istaživačkog novinara Jana Kucijaka početkom prošle godine. Čaputova je liberalno i proevropski orijentisana, a u svojoj kampanji najviše se zalagala za vladavinu prava i borbu protiv korupcije. Prilikom glasanja u svom rodnom gradu izjavila je: „Vidim ove izbore u kontekstu snažnog poziva za promene posle tragičnih dešavanja od prošlog proleća“.

Evropejstvo i liberalni stavovi Čaputove na meti desničara

Iako su predsednički izbori u Slovačkoj od manjeg značaja u odnosu na parlamentarne, ovi izbori dobijaju posebnu težinu u svetlu rastućeg populizma u Centralnoj Evropi. Naime, nakon nekoliko izbora u Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj i Rumuniji na kojima su najbolje rezultate postizali populistički lideri, izuzetak koji se dogodio u Slovačkoj za Evropsku uniju je u najmanju ruku ohrabrujući. Iz proevropskog civilnog sektora čuju se ocene da je ovim poslata pozitivna slika u svet i potvrđena slovačka privrženost zapadnim vrednostima. Upravo su se evropejstvo i liberalni stavovi Čaputove našli na meti desničarskih struja u zemlji. Harabin, poznat po zastupanju antiimigracionih ideja, okarakterisao je Čaputovu kao „simpatizera migracija“, a često su iz sličnih krugova stizale optužbe da je finansirana od Džordža Soroša.

Dvostruko manja podrška za vladajuću partiju

Drugoplasirani Maroš Šefčovič je takođe proevropski političar, koji je najveći deo svoje karijere kao profesionalni diplomata radio u Briselu. Ne postoje veće ideološke razlike između Čaputove i Šefčoviča, ali dvostruko manja podrška građana može se objasniti kompromitovanošću vladajuće stranke koju on predstavlja. Ipak, ovaj evropski diplomata je, prepoznavši uticajnu struju na drugoj strani političkog spektra, u kampanji koketirao i sa političkom desnicom izjavama poput: „Nadamo se da ćemo uspeti u mobilizaciji glasača kojima je veoma stalo do toga da Slovačka ostane hrišćanska država“.
Nakon ovakvih rezultata u prvom krugu čini se da drugi krug izbora neće biti mnogo neizvestan i većina analitičara već sada predviđa ubedljivu pobedu Čaputove, čime bi ona mogla da postane prva predsednica ove postkomunističke zemlje.

Leave a Reply