Za tri godine od ukupno 1941 pritužbe na rad javnih izvršitelja samo sedam osnovanih

Objavljeno: 26.03.2019.

Pišu: Katarina Stamatović i Marko Đorđević

Iako je za protekle  tri godine od ukupno 1941 pritužbe na rad javnih izvršitelja,  samo sedam imalo osnova za pokretanje disciplinskog postupka, a iz godine u godinu se broj pritužbi značajno uvećavao, postavlja se pitanje koliko su adekvatne odgovornosti koje snose javni izvršitelji za potencijalne zloupotrebe ili eventualne  nezakonitosti u radu i da li traganje za zaštitom od samovolje pojedinih izvršitelja ima nekakvog smisla.

O tome kako će građani na dalje zaštiti Univerzalnom deklaracijom garantovano pravo na dom, o elektronskim aukcijama, ko kontrliše rad javnih izvršitelja,  ali i koji izvršitelji imaju najveći broj pritužbi u radu, objasnili su iz   Ministarstva pravde, Komore javnih izvršitelja i Jovan Ristić, diplomirani pravnik  iz Udruženje Efektiva.

Tri godine u brojkama: od 1934 neosnovane pritužbe, sedam osnovanih, četiri teže disciplinske povrede delatnosti

Tokom 2016, 2017, i 2018. godine, podneta je 1941 pritužba na rad i zloupotrebe ovlašćenja javnih izvršitelja, od čega je konstatovano da je samo sedam pritužbi osnovano, podaci su iz Komore javnih izvršitelja.

Krajem 2016. registrovano je 509 pritužbi, 2017. godine 673 pritužbe na rad, a najviše tokom 2018. i to 759 pritužbi. Iz Komore navode da je zbog teže učinjene disciplinske povrede razrešeno četiri javna izvršitelja,  i to tri tokom 2016. godine i jedan tokom 2018.

Iz Udruženja Efektiva navode da rast broja pritužbi nije slučajan i da takav podatak nije zanemarljiv. Oni ističu da, kada je Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine počeo da se sprovodi, stanovništvo je generalno bilo neobavešteno o svojim pravima u izvršnom postupku, a sam postupak kontrole rada izvršitelja bio je konfuzno uređen.

“Važećim zakonom je kontrolni mehanizam učinjen jasnijim. Dalje, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine je nadležnost za sprovođenje gotovo svih vrsta izvršenja prebačena sa sudova na izvršitelje, što je svakako poguralo njihovu izloženost pritužbama”, navodi Jovan Ristić.

On smatra da je još početkom 2017. godine, kada je krenula “epidemija” isterivanja iz domova, a koja su ranije, pre bile izuzetak nego pravilo, uticala na broj povećavanja prijava.

“Kad se radi o malim sumama novca, građani nisu skloni da se bore za sebe plašeći se, pored ostalog, troškova postupka (kojih pak u disciplinskom postupku nema), ali kada im je ugrožen krov nad glavom, a sumnjaju na malverzacije ili imaju dokaze o malverzacijama, sasvim je sigurno da će se žestoko boriti” ističe naš sagovornik iz Udruženja Efektiva.


Iz Efektive dodatno upozoravaju da nije nikakvo čudo što su pritužbe često laičke s obzirom na preovlađujuće siromaštvo građana, na uporno nedonošenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i generalno veoma nizak nivo pravničke kulture građana.


Najviše prijava protiv Trajkovića, Dimitrijević i Protića;  Komora: Nema osnova za pokretanje disciplinskih postupaka

Iz Komore javnih izvršitelja navode da je tokom 2016. godine najviše pritužbi na rad podneto protiv javnog izvršitelja Miljana Trajkovića i to 21 pritužba, zatim tokom 2017. godine protiv izvršiteljke Mirjane Dimitrijević (26 pritužbi), a 2018. protiv izvršitelja Nemanje Protića i to 30 pritužbi na rad.

„U konkretnim slučajevima javnih izvršitelja na čiji rad je podnet najveći broj pritužbi , ni u jednom slučaju nije utvrđeno da su one osnovane, jer je u postupku po pritužbama koje su razmotrene utvrđeno da ne postoji osnov za pokretanje disciplinskog postupka“, naveli su iz Komore.

Iz Efektive kažu da je teško komentarisati pritužbe čija je sadržina nepoznata, odnosno koju nisu videli. “Čak i da jesmo, postavlja se pitanje da li su dela koja se izvršiteljima stavljaju na teret svrstana među teške disciplinske prekršaje u članu 527 Zakona o izvršenju i obezbeđenju”, navodi Ristić iz Efektive.

On ističe da prema starom zakonu iz 2011.godine svako prekoračenje zakonskih ovlašćenja smatrano je disciplinskom povredom izvršitelja, dok je novim zakonom taksativno nabrojano šta su teške disciplinske povrede. Ristić objašnjava da je intencija zakonodavca  sužavanje prostora da se izvršitelj učini disciplinski odgovornim, što je kako smatra alarmantno.


Sama činjenica da nijedna pritužba nije bila osnovana a da je najvše pritužbi bilo na vrlo konkretna imena tera čoveka da stavi prst na čelo. – Jovan Ristić, diplomirani pravnik Udruženja Efektiva.


 

Ministarstvo Pravde: za tri godine pokrenuto je 50 disciplinskih postupaka

Iz Ministarstva pravde, povodom kaznene politike navode da je u protekle tri godine pokrenuto 50 disciplinskih postupaka i to osam tokom 2016. godine,  30  tokom 2017. godine i 12 tokom 2018. godine.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju propisano je da disciplinska komisija vodi disciplinski postupak i odlučuje o zahtevu za utvrđivanje disciplinske odgovornosti, te da se sastoji od pet članova od kojih ministar pravde imenuje tri člana među sudijama sa iskustvom u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja, dok preostala dva člana imenuje izvršni odbor Komore među javnim izvršiteljima, na predlog predsednika Komore. Sekretar disciplinske komisije je lice zaposleno u Ministarstvu pravde koga određuje ministar pravde a koje pruža administrativnu i stručnu pomoć komisiji, sastavlja zapisnike i obavlja druge poslove po nalogu predsednika komisije.

Članom 522. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da nadzor na radom Komore javnih izvršitelja sprovodi Ministarstvo pravde u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje državna uprava. Komora je dužna da podnese ministarstvu godišnji izveštaj o radu komore, koji može da sadrži i predloge za poboljšanje delatnosti javnih izvršitelja.

Ministarstvo pravde: Radna grupa za izradu Nacrta zakona, radi na unapređenju načela srazmere, neuredne dostave, regulisanju previsokih troškova izvršenja

Ministarstvo pravde osnovalo je u aprilu 2018. godine Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, uzimajući u obzir sve nedostatke koji su se pojavili u primeni trenutno važećeg zakona.

„ U vezi sa pomenutim, Radna grupa radi na finalizaciji Nacrta zakona čije će se izmene, između ostalog,  odnositi i na oblast dostavljanja, u smislu unapređenja dostavljanja, a uzimajući u obzir i usvojene izmene i dopune Zakona o privrednim društvima. Nadalje, imajući u vidu presudu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u predmetu Vaskrsić protiv Slovenije, Radna grupa, u svom radu, bavi se unapređenjem načela srazmere, u cilju zaštite izvršnog dužnika“ kazali su iz ministarstva pravde.

 

 Ovo Ministarstvo dodatno ističe da  će se, u sklopu rada na izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, raditi i na izmenama relevantnih podzakonskih akata, a posebno Javnoizvršiteljske tarife.

Kako sprečiti nezakonite aukcije i šta donose elektronske aukcije kao faza u prodaji nepokretnosti?

Jedna od glavnih novina predmetnih imena i dopuna biće uvođenje takozvane elektronske aukcije, koje bi trebalo da doprinesu poštenijem i transparentnijem postupku javnog nadmetanja u fazi prodaje imovine.

„Naime, velika većina članova radne grupe se slaže u jednom, a to je da je javna aukcija kao centralna faza prodaje nepokretnosti najslabija karika i da sada već godinama vlada nedopustiva praksa koje se ogleda u postojanju jednog jako uskog kruga pravnih odnosno fizičkih lica koji figuriraju kao kupci nepokretnosti koje se prodaju na javnoj aukciji u izvršnim postupcima u celoj zemlji“, kažu iz Ministarstva.

Oni navode da je javna  tajna da se potencijalni kupci fizički ili posredno na neki drugi način motivišu da odustanu od učestvovanja na aukciji pre njenog početka.

„Ukoliko ovaj metod ne uspe, pribegava se drugom koji se ogleda u fiktivnom nuđenju znatno visoke cene uz poznati scenario kasniji odustanak najboljeg ponuđača i prodaju drugom najboljem ponuđaču. Tajna njihovog uspeha ne leži u vandrednim sposobnostima nadmetanja, već u nezakonitim metodama kojima se služe ne bili pribavili nepokretnost“, napominju iz ministarstva i ističu da su im u tome upravo pomogle odredbe starog i novog zakona.

Stav Radne grupe je da samo razvijanje elektronske platforme kao jedine adrese za javno nadmetanje svih potencijalnih interesenata sa primenjivim zaštitnim merama sprečava zloupotrebe. U zemljama članicama EU ovako rešenje nije novina i dematerijalizacija već preuzima dobar deo postupka i u slučaju drugih sredstava izvršenja kao što je prenos sredstava sa računa koje izvršni dužnik ima kod banke odnosno sa štednog uloga ili tekućeg računa.

“Ono što je najvažnije ime i prezime, odnosno naziv pravnog lica kao učesnika nije međusobno vidljivo, i svako od učesnika ima svoju oznaku bez navođenja identifikacionih podataka. Sistem automatski snima tok nadmetanja i takav zapisnik se čuva trajno”, objašnjava ministarstvo pravde.

Iz ministarstva napominju da svako zainteresovano lice može da se upozna sa svim hronološki objavljenim prodajama nepokretnosti ili pokretnih stvari po različitim kriterijuma pretrage u zavisnosti od konkretne potrebe kao što su na primer vrsta nepokretnosti, posebni deo objekta,  stambeno – poslovni objekat u celini, kvadratura fotografije, pravni osnov sticanja, sve je dostupno, po mogućstvu čak i video zapisi.

“Ovo su samo obrisi budućeg rešenja, na pojedinostima se svakodnevno radi sa ciljem pronalaska najboljeg mogućeg rešenja koje će biti uspešno implementirano u pravni sistem Republike Srbije”, kažu iz ovog ministarstva.

 Efektiva: Zakonom se moraju suzbiti zloupotrebe moćnih poverilaca

“Ni najbolji zakon ne garantuje da neće biti zloupotrebe, nama su pre svega potrebne institucije koje će raditi svoj posao, i to podjednako brzo i efikasno kao izvršitelji, koje na postupanje motiviše njihova nagrada, pri čemu visina te nagrade zavisi od stepena naplate potraživanja”, kaže Jovan Ristić iz Efektive.

On navodi da je  na prvom mestu je potrebno da  zakonodavac počne da razmišlja o tome da i izvršni poverilac, pre svega onaj koji ima dominantan ili monopolski položaj na tržištu zloupotrebljava svoja prava radi šikaniranja izvršnog dužnika.

“Zakonom se moraju suzbiti mogućnosti da ovi moćni poverioci – koji su sada zakonom privilegovani (a prethodnim zakonom su to bili još više!) – zloupotrebljavaju svoj položaj i koriste izvršitelje kao oruđe za „ubeđivanje“ potrošača da plate ono što po Zakonu o zaštiti potrošača i drugim propisima ne duguju, a to se može promeniti samo izmenom krutih i poroznih pravila posebnog postupka za namirenje potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti, i jasnim definisanjem verodostojne isprave u ovom postupku, što sada nije slučaj”, kažu iz Efektive.

Oni smatraju da sankcije svakako nisu dobro postavljene i da velika većina teških disciplinskih povreda treba da se preseli tamo gde im je mesto, odnosno  među razloge za ulaganje pravnog leka u izvršnom postupku. Osim toga ističu da sudovi moraju brže da rade, jer se pravda po pravnim lekovima čeka i po nekoliko godina.

PROČITAJ JOŠ:

Efektiva: Javni izvršitelji ne smeju biti oruđe moćnih poverilaca; problematične odredbe sadašnjeg zakona

Leave a Reply