Šta su Evropski izbori i zašto su važni?

Objavljeno: 14.05.2019.

Piše: Marko Todorović

Kako još uvek nismo punopravna članica Evropske unije, jasno je da predstojeći izbori za Evropski parlament, kolokvijalno poznati kao Evropski izbori, u Srbiji ne bude toliko interesovanje javnosti kao što to čine u državama članicama Evropske unije. Veliki broj građana Srbije nema dovoljno znanja i zanesen je utiskom da su ovi izbori naročito kompleksna tvorevina, a tome na ruku ide u prvoj liniji vrlo parcijalno izveštavanje srpskih mejnstrim medija. Za početak, većini građana nije jasno kako uopšte mogu da funkcionišu nadnacionalni izbori.

 

  • Ovaj tekst ima za cilj da širem čitalačkom krugu pregledno da odgovor na ovo pitanje, kao i da ukratko objasni zbog čega su za Evropu važni predstojeći izbori.

 

Izbori u Evropskom parlamentu ove godine od 23. do 26. maja 

Evropska unija je danas mnogo više od međunarodne organizacije i zbog toga ima za cilj da bude što demokratičnija, bliža običnom Evropljaninu i da na osnovu toga crpi veći legitimitet za svoje postojanje i aktivnosti. Jedan od načina za to bilo je i uvođenje opštih i neposrednih izbora 1979. godine. Od tada građani zemalja Evropske unije na svakih pet godina biraju svoje predstavnike u jednom od glavnih organa Evropske unije – u Evropskom parlamentu. Izbori se održavaju četiri dana, a ove godine će to biti od 23. do 26. maja.

O Proporcionalnom izbornom sistemu, veličini izbornih jedinica, nespojivosti sa funkcijom u državi i izboru predstavnika

Zemljama članicama je ostavljeno da same urede pojedinosti poput veličine izbornih jedinica, cenzusa (sa ograničenjem da ne može biti viši od 5%), starosne granice za sticanje biračkog prava i sl., međutim odredbama Evropske unije određeno je da se predstavnici u svim državama biraju proporcionalnim izbornim sistemom i da je funkcija poslanika Evropskog parlamenta nespojiva sa bilo kojom javnom funkcijom u državi iz koje dolazi.

Građani u nacionalnim državama ne glasaju za neke nadnacionalne „evropske“ stranke i tako nešto bi na ovom nivou evropske integracije bilo vrlo nepraktično jer bi od građana iziskivalo da pored praćenja rada nacionalnih partija posebnu pažnju posvete i razumevanju i praćenju evropskih partija. Zato građani na evropskim izborima biraju između kandidata sebi dobro poznatih nacionalnih partija, pa ovi izbori u mnogome liče na nacionalne izbore. Osnovna razlika leži u tome što se glasovi pretvaraju u poslaničke mandate u Evropskom parlamentu, a ne u nacionalnim parlamentima.

Evropski parlament: Ukupno 751 poslanik; najveći broj nemačkih poslanika

Broj poslaničkih mesta ograničen je na 751 poslanika, a iz svake zemlje članice dolazi broj poslanika određen prema veličini njenog stanovništva, ali tako da ne može biti manji od 6 ni veći od 96. Maksimalan broj poslanika ima Nemačka, a minimalan male članice: Luksemburg, Malta, Kipar i Estonija. Međutim, poslanici u Evropskom parlamentu nisu predstavnici svojih država i vlada nego predstavnici građana i zbog toga se u Evropskom parlamentu ne grupišu po nacionalnoj pripadnosti nego po političkoj orijentaciji. Tako nastaju parlamentarne političke grupacije od kojih su tradicionalne najbrojnije: Evropska narodna partija (European People’s Party – EPP), koja okuplja konzervativce, Napredni savez socijalista i demokrata (S&D) i Savez liberala i demokrata za Evropu (Alliance of Liberals and Democrats for Europe – ALDE).

Izbor „glavnog kandidata“ uticao na popularnost izbora

Rezultati izbora posredno  i na najvažnije izvršno telo EU – Evropsku komisiju. U Lisabonskom ugovoru postoji odredba koja nalaže da Evropski savet pri predlaganju kandidata za predsednika Komisije uzme u obzir rezultate izbora za Evropski parlament. Od prošlih izbora 2014. godine započeta je i praksa „glavnog kandidata“ – tzv. Spitzenkandidat, kojeg imenuju političke grupacije na evropskom nivou i koji je viđen za budućeg predsednika Evropske komisije. Prvi na ovaj način izabran  predsednik Komisije je Žan Klod Junker. Ova praksa „glavnog kandidata“ pozitivno je uticala na veću popularnost samih izbora i uspostavila je vezu između demokratske volje građana i sastava Evropske komisije.

Kada je u pitanju značaj evropskih izbora, on se nimalo ne sme zapostaviti. Evropski parlament je, uz Savet ministara, glavno zakonodavno telo Evropske unije, što znači da sve značajne odluke koje se donose moraju da prođu kroz Parlament. U zavisnosti od odnosa snaga između liberala, konzervativaca, socijalista, zelenih i drugih zavisi u kom će se smeru odvijati politika Evropske unije u mnogim dimenzijama: ekonomskim, spoljnopolitičkim, bezbednosnim, ekološkim… Za države koje teže da pristupe Evropskoj uniji rezultati izbora su takođe važni jer politika proširenja u velikoj meri zavisi od političke orijentacije poslanika, ali i predsednika Komisije.

  • Više o uticaju evropskih izbora na politiku Evropske unije u narednih godina čitajte narednih dana na našem portalu.

Leave a Reply