Odgovor CIK-a na tekst portala Raskrikavanje

Objavljeno: 30.09.2019.

 

Poštovani čitaoci,

 

Usled ovog novog talasa medijskog napada na našu organizaciju, u obavezi sam i osećam potrebu da svima dam jasno obrazloženje povodom ovih tvrdnji koje se iznose na račun organizacije putem online portala “Raskrikavanje” iliti Krikovog projekta.

Kako nisam bila u Srbiji iz privatnih razloga u vreme kada su me kontaktirali putem društvenih mreža i dolaskom na adresu tražili izjave povodom ove teme, ovo je jedini način da se svima obratim sad. A imajući u vidu iznete tvrdnje, ubuduće ću se isključivo obraćati sa privatnog naloga i putem zvanične stranice, iako to gotovo nikada ne radim.

CIK je osnovan 2015. godine, tačnije decembra 2015. godine, kao idejni projekat zastupnika i osnivača Srđana Krsmanovića, Marka Pribićevića i Marka Živkovića. Organizaciji sam pristupila 2016. godine, posredstvom kolega novinara koji su iz različitih portala i štampanih medija sačinjavali naš kolektiv i to kao dopisnik portala CIK. Tokom 2017. preuzela sam organizaciju uz preuzimanje svih prava i obaveza kao zastupnika i to bez ikakve nadoknade, koja je do tada funkcionisala po principu samostalnog finansiranja, donacija gradjana i od manjih sponzorstava.

Od tadašnjeg zastupnika Marka Živkovića preuzela sam organizaciju kako ne bi bila ugašena, odlukom osnivača, usled njihovog odlaska u inostranstvo. Od momenta kada sam ja preuzela udruženje, pa do danas organizacija se nalazila na drugoj adresi, promenjen je statut i prekinuti su svi kontakti sa tadašnjim osnivačima koji od tog trenutka više ne žive i ne posluju u Srbiji. Sve navedene činjenice vezano za osnivače samog udruženja, mogu se  utvrditi i u Agenciji za privredne registre. Što se tiče navoda i pominjanja konkretnih osoba u tekstu, ističem da ni lično, niti posredno niti neposredno, poznajem ministra Stefanovića, niti je organizacija imala saradnju sa njim.

Tokom proteklog perioda organizacija nije bila pod ekonomskim, privrednim, političkim ili bilo kakvim drugim uticajem. Bavili smo se najčešće aktuelnim i lokalnim temama i zbog toga smo bili predmet napada kako fizičkih i pravnih lica, službenika i funkcionera, tako i privrednih, političkih, sindikalnih subjekata, pa i nekoliko medija koji su smatrali da se ne bavimo dovoljno važnim temama.

Što se tiče Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, sve što imam da vas podsetim je da je CIK objavio tekst nakon saznanja da je ova organizacija  objavila anketu u kojoj čak nisu ni učestvovali pojedini subjekti, a koja je javnosti lažno predstavljena ili su namerno zaboravili i izostavili pojedine činjenice. Posebno su nam postali zanimljivi kada smo utvrdili povezanost ove organizacije sa jednim sindikatom, te da su istraživanje bazirali na stavovima sindikata koje su navodno anketirali, što se na kraju ispostavilo kao laž. Još interesantnije je to da je upravo jedan sindikat bio najviše zainteresovan za anketu, a to je ni manje ni više nego Policijski sindikat Srbije. S toga, niti smo mi diskreditovali BCBP (organizaciju koja postoji 20 godina i finansira se posredstvom stranih donacija), niti bilo ko drugi može da diskredituje organizaciju koja iznosi lažne činjenice i bavi se lažnim istraživanjima, do nje same.

Podsećanja radi 👉🏼 http://cik.co.rs/2018/01/13/koristeci-se-nepouzdanim-podacima-bcbp-zeli-da-menja-zakone/

Podsećamo da je organizacija svake godine čitaocima dostavljala izveštaj o svim uspesima koje smo ostvarili radom u protekloj godini. Mnogo priča je dobilo svoj epilog pred pravosudnim organima, zaštitili smo mnogo radnih prava gradjana zaposlenih u institucijama, ukazivali na epilog lažnih stečajeva u Vojvodini, puteve korupcionaških firmi, otkrili građevinsku i tursitičku prevaru hiljade putnika SAB grupe, i mnoge druge. Za naše udruženje su do danas najčešće pisali studenti, ali i drugi dopisnici koji su nam ukazivali na svoje priče na lokalu širom Srbije.

Kako više nismo u mogućnosti da finansiramo kancelariju, i druge prateće troškove kolege novinari, stažisti i ja, povukli smo se na rad od kuće, kako bismo ispoštovali čitaoce i završili projekat, teme i postupke koje smo započeli. Više nemamo kapaciteta, niti sredstava sa kojima bi organizacija mogla da obavlja aktivnosti istim intenzitetom i funkcioniše kao do sada, te je registrovana druga adresa na kojoj imamo pravo da budemo registrovani u skladu sa zakonom. Organizacija se za gotovo četiri godine, nije finansirala od javnih sredstava niti bilo kakvih sredstava na teret države, a još manje donacijama stranih ambasada i drugih stranih institucija. Za gotovo četiri godine, dobili smo samo jedan jedini projekat pred Kancelarijom za mlade u iznosu od 259 hiljada dinara, posle niza projekata i pokušaja na kojima smo zajednički radili, a koji nisu bili prepoznati niti vrednovani.

Vrlo je interesantno, da svake godine kada se povede bilo kakva polemika ili debata oko izbornih procedura, pojedini mediji i organizacije počnu da upadaju u klinč sa svim drugim organizacijama i akterima koji neće da budu deo političkih zloupotreba i interesa, ne bi li zadovoljil potrebe svojih finansijera, kako domaćih tako stranih. Osim toga, kada god smo pisali i izveštavali o pričama do kojih smo došli, a da su akteri tih priča neki od opozicionih lidera, dobijali bismo etiketu nečijeg političkog kadra, od upravo onih predstavnika medija koji se bore protiv etiketacije i podele na “ove” ili “one”. Međutim, kada smo pisali o tome ko je najviše od političkih partija na vlasti trošio novac u kampanji, malverzacije oko bioskopa i zašto niko u državi ne zna koliko ima zaposlenih u adminstracijama, to nikome nije smetalo pa su nas tada ocenili kao nezavisne i teme prenosili u celosti na svojim portalima i štampanim izdanjima.

Posebno napominjem da se rezultati rada naše organizacije, mogu oceniti i videti u broju postupka koji su pokrenuti nakon tekstova naših novinara i dopisnika, brojem rešenih slučajeva i onih koji su trenutno u postupku pred pravosudnim organima, te je potpuno besmisleno da organizacije za koje se ne zna ni da li su ikome ikada u bilo čemu pomogle, osim što su se bavile  ocenom ko je podoban za ovo društvo, a ko ne, dajući sebi za pravo da posebno ocenjuju one koji neće da se svrstavaju na stranu jednih ili drugih, već se bave isključivo činjenicama i vode svoju borbu putem institucija. Ma koliko ti putevi često bili nepravedni.

Kada kažem činjenice, na sajtu Centra za istraživanje korupcije postoje tekstovi sa posebnim odeljkom u kojima se nalazi dokumetacija i to najčešće zvanična dokumentacija institucija, dopisi predstavnika institucija i organizacija, koja je propratni deo teksta i svih činjenica koje se nalaze u tekstovima.

CIK se nikada nije bavio lažnim vestima, niti bilo kakvim drugim izmišljenim događajima, političkim ili polupolitičkim komentarima, a da jasno nije prikazan stav redakcije po tom pitanju. CIK nikada na društvenim mrežama nije kupovao preglede, lažne partioce ili bilo šta slično, čemu vrlo često pribegavaju oni koji nipodaštavaju rad naše organizacije, što je ponovo još jedna od niza činjenica koja je vrlo lako proverljiva i ne manje značajna od drugih.

Kao zastupnik CIK-a, posebno napominjem da nikad nisam bila član niti deo bilo kakve političke organizacije, a još manje rođak, poslovni partner ili saradnik bilo kojih političkih aktera. Na svojim privatnim nalozima se ne bavim politikom, ne podržavam i ne stajem na stranu bilo kakvih političkih ličnosti, jer smatram da jedan predstavnik online portala koji se bavi istraživačkim pričama, treba da dopusti činjenicama i tekstovima da govore u prilog priče, a ne da podleže uticaju društvenih mreža, lažnih bot naloga i od toga pravi senzaciju. Kao i u ovom slučaju.

 

piše:  Katarina Stamatović

Leave a Reply